Zamislite dete koje živi po pravilima: ne osećaj, ne pitaj, ništa mu ne treba, ne traži pomoć...
Ako kao dete niko ne obraća pažnju na ono što osećate ili trebate, onda dobijate skrivene stavove koji utiču na ostatak vašeg života.
Suptilni i često nenamerni, ovi stavovi se ukorenjuju u našim umovima. U adolescenciji, one ometaju samootkrivanje i čine da se osećate nesigurno. Kada postanemo odrasli, one nas sprečavaju da pravimo prave izbore, stvaramo uspešne veze, jer zbog zanemarivanja imamo probleme sa samopoštovanjem.
1. Ne možete biti previše srećni ili previše tužni.
Kao deca, naravno, svi smo morali da doživimo jake emocije, jer su sva deca tako ožičena. U jednom trenutku biste se osećali entuzijastično, a u drugom veoma frustrirano, i trebao vam je neko da vas nauči kako da razumete i upravljate sopstvenim emocijama.
Ali umesto toga, dobili ste poruku da su vaše emocije preterane. I sve što ste naučili je umetnost potiskivanja svojih osećanja, a ne veštine koje bi vam omogućile da upravljate njima.
2. Preterano ste osetljivi
U detinjstvu ste, naravno, bili uznemireni kada bi nešto pošlo naopako. Ljutila si se kad te je boljelo. Sve što vam je bilo potrebno je da vas odrasli nežno smire kako biste naučili da se smirite.
Ali od roditelja ste dobili drugačiju instrukciju – emocije koje doživljavate su vaša slabost. Ono što ste naučili je da osuđujete sebe zbog toga što ih imate.
3. Vaše želje i preferencije nisu bitne.
U detinjstvu ste, kao i svako normalno dete, imali svoje potrebe. Neke stvari su vam bile važne, neke vam se dopale, neke ne.
Sve što vam je bilo potrebno je da odrasli obrate pažnju i zainteresuju se za ono što želite. Tada biste shvatili da su vaše potrebe važne. Ali vas su učili da vaše želje ništa ne znače.
4. Razgovor o svojim problemima samo opterećuje druge.
Kao dete, s vremena na vreme ste imali problema sa učenjem, u odnosima sa bratom ili sestrom i sa drugovima iz razreda. Trebalo je da se osećate kao da možete razgovarati sa odraslima o ovome u bilo kom trenutku, ali umesto toga ste shvatili da vaše poteškoće nisu važne.
Shvatili ste da svojim problemima samo otežavate život onima koji vas okružuju i zato ste odlučili da je bolje držati jezik za zubima.
5. Suze su slabost
U redu je plakati. Plakanje vam omogućava da oslobodite i obradite svoja osećanja. U detinjstvu ste, naravno, morali često da plačete. Sve što ti je trebalo je da se osećaš bolje.
Međutim, odrasli nisu razumeli da plačeš s razlogom, pa su te osramotili što plačeš. Dakle, naučili ste da je plakanje loše, da ukazuje na vašu slabost.
6. Ljudi oko vas će vas sigurno osuđivati zbog pokazivanja osećanja.
Da li su vas osuđivali zato što ste pokazali svoja osećanja tokom detinjstva? Ako jeste, onda ste uz ovo dobili moćnu poruku: „Sakrijte svoje emocije, inače će drugi misliti loše o vama. Ili, što je još gore, drugi će sigurno iskoristiti vaša osećanja protiv vas.
7. Bes je isključivo negativna emocija, potisnite je.
U detinjstvu ste bili ljuti jer je ova emocija prirodna. Trebali su ti roditelji da ti objasne zašto se to dešava i da ti pomognu da naučiš da upravljaš svojim besom.
Ali najverovatnije ste umesto toga morali da potisnete svoj bes, ili ga je potisnula neka druga emocija. Ili ste možda čak bili kažnjeni zato što ste bili ljuti. Dakle, razumete da je bes veoma loš i da ga treba potisnuti.
8. Oslanjanje na drugu osobu za pomoć neizbežno će dovesti do razočarenja.
Deci je potrebna pomoć, kao i svima. Kao detetu, bila vam je potrebna podrška, savet i pomoć. Ali tvoji roditelji nisu bili spremni za ovo.
Shvatili ste da je bolje uopšte ne tražiti pomoć, jer ćete se sigurno razočarati.
Suptilni i često nenamerni, ovi stavovi se ukorenjuju u našim umovima. U adolescenciji, one ometaju samootkrivanje i čine da se osećate nesigurno. Kada postanemo odrasli, one nas sprečavaju da pravimo prave izbore, stvaramo uspešne veze, jer zbog zanemarivanja imamo probleme sa samopoštovanjem.
1. Ne možete biti previše srećni ili previše tužni.
Kao deca, naravno, svi smo morali da doživimo jake emocije, jer su sva deca tako ožičena. U jednom trenutku biste se osećali entuzijastično, a u drugom veoma frustrirano, i trebao vam je neko da vas nauči kako da razumete i upravljate sopstvenim emocijama.
Ali umesto toga, dobili ste poruku da su vaše emocije preterane. I sve što ste naučili je umetnost potiskivanja svojih osećanja, a ne veštine koje bi vam omogućile da upravljate njima.
2. Preterano ste osetljivi
U detinjstvu ste, naravno, bili uznemireni kada bi nešto pošlo naopako. Ljutila si se kad te je boljelo. Sve što vam je bilo potrebno je da vas odrasli nežno smire kako biste naučili da se smirite.
Ali od roditelja ste dobili drugačiju instrukciju – emocije koje doživljavate su vaša slabost. Ono što ste naučili je da osuđujete sebe zbog toga što ih imate.
3. Vaše želje i preferencije nisu bitne.
U detinjstvu ste, kao i svako normalno dete, imali svoje potrebe. Neke stvari su vam bile važne, neke vam se dopale, neke ne.
Sve što vam je bilo potrebno je da odrasli obrate pažnju i zainteresuju se za ono što želite. Tada biste shvatili da su vaše potrebe važne. Ali vas su učili da vaše želje ništa ne znače.
4. Razgovor o svojim problemima samo opterećuje druge.
Kao dete, s vremena na vreme ste imali problema sa učenjem, u odnosima sa bratom ili sestrom i sa drugovima iz razreda. Trebalo je da se osećate kao da možete razgovarati sa odraslima o ovome u bilo kom trenutku, ali umesto toga ste shvatili da vaše poteškoće nisu važne.
Shvatili ste da svojim problemima samo otežavate život onima koji vas okružuju i zato ste odlučili da je bolje držati jezik za zubima.
5. Suze su slabost
U redu je plakati. Plakanje vam omogućava da oslobodite i obradite svoja osećanja. U detinjstvu ste, naravno, morali često da plačete. Sve što ti je trebalo je da se osećaš bolje.
Međutim, odrasli nisu razumeli da plačeš s razlogom, pa su te osramotili što plačeš. Dakle, naučili ste da je plakanje loše, da ukazuje na vašu slabost.
6. Ljudi oko vas će vas sigurno osuđivati zbog pokazivanja osećanja.
Da li su vas osuđivali zato što ste pokazali svoja osećanja tokom detinjstva? Ako jeste, onda ste uz ovo dobili moćnu poruku: „Sakrijte svoje emocije, inače će drugi misliti loše o vama. Ili, što je još gore, drugi će sigurno iskoristiti vaša osećanja protiv vas.
7. Bes je isključivo negativna emocija, potisnite je.
U detinjstvu ste bili ljuti jer je ova emocija prirodna. Trebali su ti roditelji da ti objasne zašto se to dešava i da ti pomognu da naučiš da upravljaš svojim besom.
Ali najverovatnije ste umesto toga morali da potisnete svoj bes, ili ga je potisnula neka druga emocija. Ili ste možda čak bili kažnjeni zato što ste bili ljuti. Dakle, razumete da je bes veoma loš i da ga treba potisnuti.
8. Oslanjanje na drugu osobu za pomoć neizbežno će dovesti do razočarenja.
Deci je potrebna pomoć, kao i svima. Kao detetu, bila vam je potrebna podrška, savet i pomoć. Ali tvoji roditelji nisu bili spremni za ovo.
Shvatili ste da je bolje uopšte ne tražiti pomoć, jer ćete se sigurno razočarati.
9. Ljudi oko vas nisu zainteresovani za ono o čemu želite da razgovarate.
Kao dete, imali ste mnoga pitanja na koja ste želeli odgovore, a svaki korak su vas pratila otkrića koja ste želeli da podelite. Međutim, u vašoj porodici ove potrebe su tretirane bez interesa.
Shvatili ste da su vaše priče i pitanja nevažni, pa je bolje da ćutite.
10. Sam si na ovom svetu
Morala si da osetiš da će tvoji roditelji uvek podržati i pomoći, bez obzira na okolnosti. Ali umesto toga, videli ste da su oni stalno bili zauzeti samo svojim problemima. Tako ste shvatili da ste sami na ovom svetu.
***
Čak i ako ste apsorbovali sve ove stavove, ne zaboravite da su to samo lekcije ograničene na uski krug vaše porodice. Da, morali ste da ih naučite sticajem okolnosti, ali to ih nije učinilo ispravnijim ili korisnijim za vas.
A prava istina je:
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/04/10-urokov-kotorye-vy-usvoili-ispytav-emoczionalnoe-prenebrezhenie-v-detstve/#goog_rewarded
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Kao dete, imali ste mnoga pitanja na koja ste želeli odgovore, a svaki korak su vas pratila otkrića koja ste želeli da podelite. Međutim, u vašoj porodici ove potrebe su tretirane bez interesa.
Shvatili ste da su vaše priče i pitanja nevažni, pa je bolje da ćutite.
10. Sam si na ovom svetu
Morala si da osetiš da će tvoji roditelji uvek podržati i pomoći, bez obzira na okolnosti. Ali umesto toga, videli ste da su oni stalno bili zauzeti samo svojim problemima. Tako ste shvatili da ste sami na ovom svetu.
***
Čak i ako ste apsorbovali sve ove stavove, ne zaboravite da su to samo lekcije ograničene na uski krug vaše porodice. Da, morali ste da ih naučite sticajem okolnosti, ali to ih nije učinilo ispravnijim ili korisnijim za vas.
A prava istina je:
- Osećanja nas povezuju sa sobom i jedni sa drugima. Činjenica da ih imate znak je zdravlja i snage.
- Poznavanje sopstvenih potreba, preferencija i njihovo izražavanje je ključ srećnog, ispunjenog života.
- Razgovor o svojim problemima pomaže vam da ih rešite.
- Plakanje je zdrav način da se oslobodite negativnosti i uspostavite emocionalnu ravnotežu.
- Pokazujući svoja osećanja, dozvoljavate drugima da vas bolje upoznaju.
- Ljutnja je važna poruka i treba je slušati, a ne potiskivati.
- Prihvatanje pomoći od drugih ljudi je oblik timskog rada koji vas čini jačim.
- Ono što želite da kažete je od velike važnosti, nema potrebe da se suzdržavate.
- Povezani ste sa drugim ljudima, veoma ste važni.
- I šta god da se desi, niste sami.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/04/10-urokov-kotorye-vy-usvoili-ispytav-emoczionalnoe-prenebrezhenie-v-detstve/#goog_rewarded
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com