Bogojavljenje je jedan od dvanaest velikih praznika, koji se slavi u čast krštenja Isusa Hrista u reci Jordan od strane Jovana Krstitelja. Krštenje Gospodnje se praznuje ništa manje svečano od Rođenja Hristovog. Praznici Rođenja Hristovog i Bogojavljenja Gospodnjeg međusobno su povezani Badnjim danom i čine jedinstvenu proslavu – Bogojavljenje.
Suština praznika
Bogojavljenje je jedan od dvanaest velikih praznika, koji se slavi u čast krštenja Isusa Hrista u reci Jordan od strane Jovana Krstitelja. Krštenje Gospodnje se praznuje ništa manje svečano od Rođenja Hristovog. Praznici Rođenja Hristovog i Bogojavljenja Gospodnjeg međusobno su povezani Badnjim danom i čine jedinstvenu proslavu – Bogojavljenje. U jedinstvu ovih praznika su sva tri lica Svete Trojice:
Božanstvena služba
Praznik Bogojavljenja Gospodnjeg praznuje se na isti način kao i praznik Rođenja Hristovog. Uoči službe Carski časovi, Liturgija Svetog Vasilija Velikog i svenoćno bdenije, počevši od Velikog opela.
Bogojavljenje je jedan od dvanaest velikih praznika, koji se slavi u čast krštenja Isusa Hrista u reci Jordan od strane Jovana Krstitelja. Krštenje Gospodnje se praznuje ništa manje svečano od Rođenja Hristovog. Praznici Rođenja Hristovog i Bogojavljenja Gospodnjeg međusobno su povezani Badnjim danom i čine jedinstvenu proslavu – Bogojavljenje. U jedinstvu ovih praznika su sva tri lica Svete Trojice:
- u Vitlejemskoj jami Sin Božiji se rodio u telu;
- na krštenju Sina Božijeg, sa otvorenih nebesa „Sveti Duh siđe na Njega u telesnom obliku kao golub“ (Lk. 3, 22);
- i začu se Glas sa neba koji je objavio: „Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“.
Božanstvena služba
Praznik Bogojavljenja Gospodnjeg praznuje se na isti način kao i praznik Rođenja Hristovog. Uoči službe Carski časovi, Liturgija Svetog Vasilija Velikog i svenoćno bdenije, počevši od Velikog opela.
Posebnost ovog praznika su dva velika vodosveta (mali vodosveti se mogu obaviti u bilo koje drugo vreme). U hramu se uoči Praznika vrši prvi veliki vodoosvećenje. Drugi - na sam praznik na otvorenom na rekama, barama, bunarima.
Na dan Bogojavljenja vrši se obred osvećenja vode u ledenici napravljenoj u vidu pravoslavnog krsta. Prvi, u davna vremena, vršen je za krštenje katihumena, a potom je pretvoren u sećanje na Krštenje Gospodnje. Drugi je verovatno proizašao iz drevnog običaja jerusalimskih hrišćana, na dan Bogojavljenja, da izađu na reku Jordan i ovde se sete krštenja Spasitelja. Stoga Bogojavljenska litija nosi naziv litija na Jordan.
Biblijski događaji
Isus Hrist, koji se vratio iz Egipta nakon smrti kralja Iroda, odrastao je u malom gradu Nazaretu, koji se nalazi u Galileji. Sa svojom Presvetom Majkom On je ostao u ovom gradu do svoje tridesete godine, stolarski zaslužujući hranu za Sebe i Prečistu Djevu.
Na dan Bogojavljenja vrši se obred osvećenja vode u ledenici napravljenoj u vidu pravoslavnog krsta. Prvi, u davna vremena, vršen je za krštenje katihumena, a potom je pretvoren u sećanje na Krštenje Gospodnje. Drugi je verovatno proizašao iz drevnog običaja jerusalimskih hrišćana, na dan Bogojavljenja, da izađu na reku Jordan i ovde se sete krštenja Spasitelja. Stoga Bogojavljenska litija nosi naziv litija na Jordan.
Biblijski događaji
Isus Hrist, koji se vratio iz Egipta nakon smrti kralja Iroda, odrastao je u malom gradu Nazaretu, koji se nalazi u Galileji. Sa svojom Presvetom Majkom On je ostao u ovom gradu do svoje tridesete godine, stolarski zaslužujući hranu za Sebe i Prečistu Djevu.
Kada se navršila trideseta godina Njegovog zemaljskog života, to jest vreme pre koga, po jevrejskom zakonu, niko nije smeo da poučava u sinagogama niti uzima sveštenstvo, došlo je vreme Njegovog javljanja narodu Izrailjskom.
Ali pre tog trenutka, prema proročkoj reči, Izrailju se morao javiti Preteča, koji je imao zadatak da pripremi narod Izrailj da primi Mesiju, onog o kome je prorok Isaija predvideo: „Glas vapijućeg u pustinju: pripremite put Gospodu, poravnite staze Božije u pustinji.”
Daleko od ljudi, u dubini surove judejske pustinje, beše reč Božija Jovanu, sinu Zaharijinom, rođaku Presvete Bogorodice, koji je još u utrobi svoje majke, pravedne Jelisavete, skočio. Radosno, dočekujući svog Spasitelja, za koga još niko u svetu nije znao osim Njega, koji je primio jevanđelje od Arhangela. Ova reč Božija je zapovedila Jovanu da izađe u svet propovedajući pokajanje i da krsti Izrailj da svedoči o Svetlosti, da bi svi verovali kroz njega.
Ali pre tog trenutka, prema proročkoj reči, Izrailju se morao javiti Preteča, koji je imao zadatak da pripremi narod Izrailj da primi Mesiju, onog o kome je prorok Isaija predvideo: „Glas vapijućeg u pustinju: pripremite put Gospodu, poravnite staze Božije u pustinji.”
Daleko od ljudi, u dubini surove judejske pustinje, beše reč Božija Jovanu, sinu Zaharijinom, rođaku Presvete Bogorodice, koji je još u utrobi svoje majke, pravedne Jelisavete, skočio. Radosno, dočekujući svog Spasitelja, za koga još niko u svetu nije znao osim Njega, koji je primio jevanđelje od Arhangela. Ova reč Božija je zapovedila Jovanu da izađe u svet propovedajući pokajanje i da krsti Izrailj da svedoči o Svetlosti, da bi svi verovali kroz njega.
Jevreji koji su dolazili Jovanu imali su prirodno pitanje: nije li on, Spasitelj kojeg svi žele, Uteha Izrailja? Krstitelj je odgovorio: „Za mnom ide onaj koji je moćniji od mene, kome nisam dostojan da se sagnem da ga odvežem, i on će vas krstiti Duhom Svetim.
Prema jevanđeljskoj priči, Isus Hristos je došao kod Jovana Krstitelja, koji je bio blizu reke Jordan u Vitavari (Jn. 1,28), sa ciljem da se krsti. Jovan, koji je mnogo propovedao o skorom Mesijinom dolasku, video je Isusa i iznenadio se i rekao: „Treba da se krstim od tebe, a ti dolaziš meni? Na to je Isus odgovorio da „dolikuje da ispunimo svu pravednost“ i primio je krštenje od Jovana.
Isus Hristos nije imao potrebu za ovim krštenjem, jer je bio bezgrešan i neporočan, rođen od Prečiste Djeve Marije i Sebe, po svome božanstvu, izvoru svake čistote i svetosti. Ali, pošto je uzeo na Sebe grehe celog sveta, došao je u vode Jordana da ih krštenjem očisti.
On je došao da se krsti da bi osvetio sobom vodenu prirodu, da bi nam dao krstionicu svetog krštenja. Došao je i da se krsti da bi Jovan video ispunjenje reči Božije, koji mu je zapovedio da izađe iz pustinje: „Na kome vidiš da Duh silazi i ostaje na Njemu, on je taj koji krsti sa Duhom Svetoga.”
Prema jevanđeljskoj priči, Isus Hristos je došao kod Jovana Krstitelja, koji je bio blizu reke Jordan u Vitavari (Jn. 1,28), sa ciljem da se krsti. Jovan, koji je mnogo propovedao o skorom Mesijinom dolasku, video je Isusa i iznenadio se i rekao: „Treba da se krstim od tebe, a ti dolaziš meni? Na to je Isus odgovorio da „dolikuje da ispunimo svu pravednost“ i primio je krštenje od Jovana.
Isus Hristos nije imao potrebu za ovim krštenjem, jer je bio bezgrešan i neporočan, rođen od Prečiste Djeve Marije i Sebe, po svome božanstvu, izvoru svake čistote i svetosti. Ali, pošto je uzeo na Sebe grehe celog sveta, došao je u vode Jordana da ih krštenjem očisti.
On je došao da se krsti da bi osvetio sobom vodenu prirodu, da bi nam dao krstionicu svetog krštenja. Došao je i da se krsti da bi Jovan video ispunjenje reči Božije, koji mu je zapovedio da izađe iz pustinje: „Na kome vidiš da Duh silazi i ostaje na Njemu, on je taj koji krsti sa Duhom Svetoga.”
Sveti Krstitelj je poslušao reč Hristovu i Jordan ga je primio u svoje vode, po čijoj zapovesti je započeo svoj tok. Kao što nam Jevanđelje kaže, Gospod je po krštenju odmah izašao iz vode. Crkveno predanje govori o tome „odmah“ da je sveti Jovan Krstitelj potapao do vrata i držao ga sve dok nije ispovedio sve svoje grehe, međutim, Onaj koji nije imao grehe nije mogao da ostane u vodi, pa je odmah napustio reku.
Prilikom krštenja „otvorila su se nebesa, i Duh Sveti siđe na Njega u telesnom obliku kao golub, i začu se glas s neba koji govori: Ti si Sin moj ljubljeni; Veoma sam zadovoljan tobom!” (Luka 3:21-22).
Nakon krštenja, Isus Hristos, vođen Duhom, povukao se u pustinju kako bi se u samoći, molitvi i postom pripremio za ispunjenje misije sa kojom je došao na Zemlju. Isus Hrist je četrdeset dana „iskušavan od đavola i nije ništa jeo u te dane, a na kraju njih ogladne“ (Luka 4:2). Tada mu je prišao đavo i sa tri zavođenja pokušao da ga, kao i svakog drugog, navede na greh.
Mesto svetog krštenja
Mesto gde je Jovan Krstitelj propovedao i krštavao, prema crkvenom predanju, zvalo se Betavara (područje iza Jordana, gde je postojao prelaz preko reke, što objašnjava i naziv grada – kuća prelaza.
Prilikom krštenja „otvorila su se nebesa, i Duh Sveti siđe na Njega u telesnom obliku kao golub, i začu se glas s neba koji govori: Ti si Sin moj ljubljeni; Veoma sam zadovoljan tobom!” (Luka 3:21-22).
Nakon krštenja, Isus Hristos, vođen Duhom, povukao se u pustinju kako bi se u samoći, molitvi i postom pripremio za ispunjenje misije sa kojom je došao na Zemlju. Isus Hrist je četrdeset dana „iskušavan od đavola i nije ništa jeo u te dane, a na kraju njih ogladne“ (Luka 4:2). Tada mu je prišao đavo i sa tri zavođenja pokušao da ga, kao i svakog drugog, navede na greh.
Mesto svetog krštenja
Mesto gde je Jovan Krstitelj propovedao i krštavao, prema crkvenom predanju, zvalo se Betavara (područje iza Jordana, gde je postojao prelaz preko reke, što objašnjava i naziv grada – kuća prelaza.
Tačna lokacija Betavare, verovatno Beit HaArava, je neizvesna. Od 16. veka smatra se mestom gde se danas nalazi grčki manastir Svetog Jovana Krstitelja, kilometar od savremene Beit HaArava, oko 10 km istočno od Jerihona i 5 kilometara od ušća reke Jordan u reku. Mrtvo more. Već u vreme kralja Davida ovde je sagrađen skela, a u 19. veku ovo mesto je nazvano „Hodočasnički brod“, zbog brojnih hodočasnika koji su hrlili ovde da se okupaju u vodama Jordana.
Upravo tim putem, 12 vekova pre rođenja Spasitelja, drevni Izrailj, predvođen Isusom Navinom, ušao je u Obećanu zemlju. Ovde je, hiljadu godina pre Ovaploćenja, car David prešao Jordan, bežeći od sopstvenog sina Avesaloma, koji se pobunio protiv njega. Na istom mestu reku su prešli proroci Ilija i Jelisej, a već u hrišćansko doba prepodobna Marija Egipćanka je istim putem otišla u transjordansku pustinju da oplakuje svoje grehe.
Pravoslavni Božić
Badnji dan u pravoslavlju je dvanaest prazničnih dana između Božića (7. januara) i Bogojavljenja (19. januara). U katoličkom hrišćanstvu, Božić odgovara dvanaest dana Božića, koji traje od podneva 25. decembra do jutra 6. januara. Božić se često naziva i svetim večerima, u znak sećanja na događaje Rođenja i krštenja Spasitelja, koji su se odvijali noću ili uveče.
Crkva je počela da se osvećuje dvanaest dana posle proslave Roždestva Hristovog u davna vremena. Na to su ukazivali 13 razgovora Sv. Jefrema Sirina, koje je on govorio od 25. decembra do 6. januara, kao i „reči“ sv. Amvrosija Milanskog i sv. Grigorije Niski.
Drevno dvanaestodnevno praznovanje Božića potvrđuje i duhovna povelja Svetog Save Osvećenog.
Isto potvrđuje i Justinijanov zakonik, objavljen 535. Drugi Turonski sabor, 567. godine, sve dane od Rođenja Hristovog do Bogojavljenja odredio je praznicima. U međuvremenu, svetost ovih dana i večeri bila je na mnogim mestima narušena gatanjem i drugim sujevernim običajima koji su preživeli od paganskih proslava u isto vreme.
Postoji pravoslavni zakon koji zabranjuje „uoči Rođenja Hristovog i za vreme Božića, prema starim idolopokloničkim legendama, započinjati igre i, oblačiti se u idolske haljine, plesati po ulicama i pevati zavodljive pesme“.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/149741-19-yanvarya-kreschenie-gospodne-bogoyavlenie
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Upravo tim putem, 12 vekova pre rođenja Spasitelja, drevni Izrailj, predvođen Isusom Navinom, ušao je u Obećanu zemlju. Ovde je, hiljadu godina pre Ovaploćenja, car David prešao Jordan, bežeći od sopstvenog sina Avesaloma, koji se pobunio protiv njega. Na istom mestu reku su prešli proroci Ilija i Jelisej, a već u hrišćansko doba prepodobna Marija Egipćanka je istim putem otišla u transjordansku pustinju da oplakuje svoje grehe.
Pravoslavni Božić
Badnji dan u pravoslavlju je dvanaest prazničnih dana između Božića (7. januara) i Bogojavljenja (19. januara). U katoličkom hrišćanstvu, Božić odgovara dvanaest dana Božića, koji traje od podneva 25. decembra do jutra 6. januara. Božić se često naziva i svetim večerima, u znak sećanja na događaje Rođenja i krštenja Spasitelja, koji su se odvijali noću ili uveče.
Crkva je počela da se osvećuje dvanaest dana posle proslave Roždestva Hristovog u davna vremena. Na to su ukazivali 13 razgovora Sv. Jefrema Sirina, koje je on govorio od 25. decembra do 6. januara, kao i „reči“ sv. Amvrosija Milanskog i sv. Grigorije Niski.
Drevno dvanaestodnevno praznovanje Božića potvrđuje i duhovna povelja Svetog Save Osvećenog.
Isto potvrđuje i Justinijanov zakonik, objavljen 535. Drugi Turonski sabor, 567. godine, sve dane od Rođenja Hristovog do Bogojavljenja odredio je praznicima. U međuvremenu, svetost ovih dana i večeri bila je na mnogim mestima narušena gatanjem i drugim sujevernim običajima koji su preživeli od paganskih proslava u isto vreme.
Postoji pravoslavni zakon koji zabranjuje „uoči Rođenja Hristovog i za vreme Božića, prema starim idolopokloničkim legendama, započinjati igre i, oblačiti se u idolske haljine, plesati po ulicama i pevati zavodljive pesme“.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/149741-19-yanvarya-kreschenie-gospodne-bogoyavlenie
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
