Živeti tuđi život je psihološki problem. Prva faza isceljenja je prepoznavanje da život koji živite uopšte nije vaš. Zatim, morate ponovo da steknete sposobnost da budete iskreni prema sebi, da čujete svoje istinske potrebe i želje i da budete u stanju da razlikujete svoje od tuđih.
Možete živeti tuđi život ne samo u dramatičnom trileru ili naučno-fantastičnom akcionom filmu, već i u najsvakodnevnijoj stvarnosti. Osnova najtežih ličnih kriza često je oličenje nametnutog životnog scenarija. Čovek ne shvata snagu ovog scenarija iz nekog razloga jednostavno zna da „tako treba“ i ne može drugačije. Iskreno ne razume zašto se u njegovom životu dešavaju događaji koje nije želeo, zašto pati i zašto njegova sopstvena dostignuća ne donose radost. Poenta je da put kojim ide nije njegov, već tuđ.
Kako je živeti tuđi život
Potrebe kao podsticaj za napredovanje
U srcu svake akcije koju preduzimamo je određena potreba. Potrebe su te koje guraju osobu da ne čini određene radnje, kada bi one nestale, onda bi nestala potreba za aktivnom aktivnošću. Ostvarujući svoje prave potrebe, čovek postaje istinski srećan. Ali to se ne dešava uvek, put ka ostvarenju sopstvenih želja može biti pouzdano blokiran.
Tada, našavši se odsečenom od ličnih smernica, čovek počinje da se rukovodi potrebama pozajmljenim od drugih ljudi, najčešće od roditelja ili drugih starijih rođaka. Na njegov život se naslanja porodični scenario, u kojem su ciljevi i snovi raspoređeni po policama, ne njegovi, već tuđi - „Svi su u našoj porodici služili i vreme je za tebe“, „I tvoj deda i otac su bili doktori, što znači...". Drugim rečima, ne nasleđuje se samo imovina, već i sudbina.
Kako je živeti tuđi život
Potrebe kao podsticaj za napredovanje
U srcu svake akcije koju preduzimamo je određena potreba. Potrebe su te koje guraju osobu da ne čini određene radnje, kada bi one nestale, onda bi nestala potreba za aktivnom aktivnošću. Ostvarujući svoje prave potrebe, čovek postaje istinski srećan. Ali to se ne dešava uvek, put ka ostvarenju sopstvenih želja može biti pouzdano blokiran.
Tada, našavši se odsečenom od ličnih smernica, čovek počinje da se rukovodi potrebama pozajmljenim od drugih ljudi, najčešće od roditelja ili drugih starijih rođaka. Na njegov život se naslanja porodični scenario, u kojem su ciljevi i snovi raspoređeni po policama, ne njegovi, već tuđi - „Svi su u našoj porodici služili i vreme je za tebe“, „I tvoj deda i otac su bili doktori, što znači...". Drugim rečima, ne nasleđuje se samo imovina, već i sudbina.
Iskustvo predaka nije jedino što može zameniti istinske potrebe. Vrednosti koje nameću društvo i mediji dodaju se porodičnoj istoriji. Na kraju krajeva, u svakom društvu je uobičajeno da želite nešto - stan, stabilnu karijeru ili troje dece. Dakle, društvo već određuje ciljeve kojima čovek treba da teži. Ali ova smernica je potpuno lišena individualnosti i veoma je slična „prosečnoj temperaturi u bolnici“. Završne detalje portretu „tuđeg idealnog života” dodaju zapleti iz knjiga i filmova, slike heroja i heroina na koje toliko želite da postanete. Kao rezultat toga, osoba oseća potrebe drugih ljudi kao svoje, pravi izbor i dolazi u ćorsokak. Čini se da je sve „kako treba“, ali unutra je praznina.
Možete da pretpostavite da živite nečiji život po tri senzacije:
Postoje različiti načini da se živi tuđi život
Na prvi pogled, takva slika može biti povezana sa psihološkim portretom potpunog gubitnika, ali u ovom slučaju to nije slučaj. Naprotiv, ljudi koji ne žive svojim životom često dostižu značajne materijalne i društvene visine. Na kraju krajeva, smernice po kojima ostvaruju svoje ciljeve umetnuli su im u glavu ljudi koji tačno znaju „kako to da urade“. Spolja, njihov život izgleda veoma prosperitetno, ali ovaj prosperitet ne daje unutrašnje zadovoljstvo. Uporedo sa dostignućima, duhovna praznina neumitno raste. Vremenom se pretvara u ogromnu crnu rupu u koju odlete sve radosti i tuge. Samo ovo ne popunjava rupu, već zahteva više. Čovek počinje da se vrti kao veverica u točku, osvajajući nove visine, ali sva njegova dostignuća odlaze tamo, u ponor neispunjenih i nesvesnih ličnih želja. Psiha daje signal da je opet nešto pogrešno primila i pojačava se osećaj uzaludnosti onoga što se dešava.
Ovo stanje se često pravda izjavom da je čovek tako osmišljen da mu stalno nešto nedostaje. Ovo „nešto“ se obično povezuje sa novcem. Čovek počinje da teži da zaradi što je više moguće, ukrašava svoj život zabavom i putovanjima, upoznaje nove ljude, usavršava se, ali to ne donosi radost. Jednostavno radi ono što ga ne zanima da bi dobio ono što zaista ne želi.
- Beznađe - ulažete ogromne napore, ali ne možete da se izvučete iz blata svakodnevnog života i monotonije. S vremena na vreme se pojavljuju misli da drugi dobijaju bolje rezultate po mnogo nižoj ceni. Svaki novi dan je zamorno sličan prethodnom, znaš šta će biti sutra, za mesec dana, za godinu dana. Snaga nestaje kao voda u pesku, a dostignuća ne dotiču dušu.
- Uzaludnost i praznina – progoni vas osećaj da na celom svetu niko ne brine o vama i da ne možete da nađete osobu koja može da vas razume. Profesionalna aktivnost je dosadna i monotona, komunikacija sa drugima ne donosi zadovoljstvo. Sve ovo izaziva bolan osećaj da život ubrzano juri, a vaša kočija stoji na kolovozu.
- Potreba za promenom – osećate hitnu potrebu da nešto promenite i duboko u sebi shvatate da postoji drugi život, ispunjen jarkim bojama i energijom. Njegove prednosti ne daju znoj i krv. U njemu čovek lako i prirodno postiže svoje ciljeve i to mu donosi radost. Međutim, na pozadini svesti o potrebi za promenom, nema razumevanja u kom pravcu ići i da li će stvari postati još gore iza ugla.
Postoje različiti načini da se živi tuđi život
Na prvi pogled, takva slika može biti povezana sa psihološkim portretom potpunog gubitnika, ali u ovom slučaju to nije slučaj. Naprotiv, ljudi koji ne žive svojim životom često dostižu značajne materijalne i društvene visine. Na kraju krajeva, smernice po kojima ostvaruju svoje ciljeve umetnuli su im u glavu ljudi koji tačno znaju „kako to da urade“. Spolja, njihov život izgleda veoma prosperitetno, ali ovaj prosperitet ne daje unutrašnje zadovoljstvo. Uporedo sa dostignućima, duhovna praznina neumitno raste. Vremenom se pretvara u ogromnu crnu rupu u koju odlete sve radosti i tuge. Samo ovo ne popunjava rupu, već zahteva više. Čovek počinje da se vrti kao veverica u točku, osvajajući nove visine, ali sva njegova dostignuća odlaze tamo, u ponor neispunjenih i nesvesnih ličnih želja. Psiha daje signal da je opet nešto pogrešno primila i pojačava se osećaj uzaludnosti onoga što se dešava.
Ovo stanje se često pravda izjavom da je čovek tako osmišljen da mu stalno nešto nedostaje. Ovo „nešto“ se obično povezuje sa novcem. Čovek počinje da teži da zaradi što je više moguće, ukrašava svoj život zabavom i putovanjima, upoznaje nove ljude, usavršava se, ali to ne donosi radost. Jednostavno radi ono što ga ne zanima da bi dobio ono što zaista ne želi.
Sad?
Ali ovo je daleko od najžalosnijeg rezultata života koji nije vaš. Umesto da ostvari tuđe želje, čovek može da počne da klizi u zavisnost i da ispuni crnu rupu hranom, alkoholom i drogom. Izmenjeno stanje svesti ga još više udaljava od razumevanja svojih pravih potreba i patnje zbog neostvarenog sna. U suprotnom, on može popuniti prazninu ne dostignućima, već problemima. Takvi ljudi su uvek zaposleni, stalno im se nešto dešava i jednostavno ne ostaje vremena za samorefleksiju i brigu. Hronična vreva uguši bol, a život postaje manje-više podnošljiv.
Druga kategorija ljudi kreće napred i počinje da zaista nešto menja. Međutim, iluzija da će im nešto novo svakako poboljšati život postaje nepremostiva prepreka na njihovom putu. Njihove lične priče prepune su svežih utisaka, poteza, promena profesije, venčanja i razvoda. Ali pitanje je "Kako promeniti svoj život?" za njih uvek ostaje relevantan, a postizanje zadovoljstva postaje nemoguće. Za stvarne promene nikada nisu dovoljne spoljašnje promene u unutrašnjem svetu.
Posledice življenja po tuđem scenariju
Živeti život koji nije svoj čoveku ne prolazi bez traga. To dovodi do teške deformacije njegove ličnosti i ostavlja negativan pečat na ponašanje, razmišljanje i način života uopšte. Takvi ljudi se mogu razlikovati po sledećim karakterističnim osobinama:
Ali ovo je daleko od najžalosnijeg rezultata života koji nije vaš. Umesto da ostvari tuđe želje, čovek može da počne da klizi u zavisnost i da ispuni crnu rupu hranom, alkoholom i drogom. Izmenjeno stanje svesti ga još više udaljava od razumevanja svojih pravih potreba i patnje zbog neostvarenog sna. U suprotnom, on može popuniti prazninu ne dostignućima, već problemima. Takvi ljudi su uvek zaposleni, stalno im se nešto dešava i jednostavno ne ostaje vremena za samorefleksiju i brigu. Hronična vreva uguši bol, a život postaje manje-više podnošljiv.
Druga kategorija ljudi kreće napred i počinje da zaista nešto menja. Međutim, iluzija da će im nešto novo svakako poboljšati život postaje nepremostiva prepreka na njihovom putu. Njihove lične priče prepune su svežih utisaka, poteza, promena profesije, venčanja i razvoda. Ali pitanje je "Kako promeniti svoj život?" za njih uvek ostaje relevantan, a postizanje zadovoljstva postaje nemoguće. Za stvarne promene nikada nisu dovoljne spoljašnje promene u unutrašnjem svetu.
Posledice življenja po tuđem scenariju
Živeti život koji nije svoj čoveku ne prolazi bez traga. To dovodi do teške deformacije njegove ličnosti i ostavlja negativan pečat na ponašanje, razmišljanje i način života uopšte. Takvi ljudi se mogu razlikovati po sledećim karakterističnim osobinama:
- Neosnovana kritika drugih - stalno ih nervira način na koji drugi ljudi žive. Štaviše, kriterijumi za iritaciju mogu biti kontradiktorni - „Moj brat se ne vraća sa službenih putovanja u inostranstvu, ali moja sestra je opsednuta pelenama. I jedno i drugo je loše. Za njih su ljudi koji su strastveni u profesionalnom razvoju bezdušni karijeristi, oni koji žive u slobodnom rasporedu su klošari, a oni koji gaje najlepše ruže na svojoj parceli nemaju pojma šta rade. Iza ove kritike, po pravilu, stoji obična zavist što svi ti ljudi znaju šta zaista žele i znaju kako da upravljaju sopstvenim životom.
- Dosada – Ovim ljudima je dosadno svuda, u kancelariji, na zabavi, na putovanju i bilo gde drugde. Nezainteresovanost za ono što se dešava često ukazuje na tako podmukao poremećaj kao što je depresija, svojstvena ljudima koji su u lošem kontaktu sa svojim emotivnim svetom. A takođe i na činjenicu da osoba nije pronašla svoje mesto u ovom životu i pokušava da se oseća udobnije u tuđem. To znači da su mu sve što se dešava, svi ljudi, mesta i događaji oko njega strani i nisu u stanju da izazovu iskren emocionalni odgovor.
- Odabrati najsloženiji i najzbunjujući put do cilja - ako nešto smisle, definitivno će početi da to sprovode na najskuplji i najneefikasniji način. Ovo će biti čitav plan vojne akcije, sa mnogo obilaznica i zamki koje bi se lako mogle izbeći. A ako im neko kaže da je sve moglo mnogo jednostavnije, uvrediće se.
- Divljenje formalnim kriterijumima uspeha - materijalno bogatstvo je, naravno, svima potrebno, ali za čoveka koji ide ka svom cilju, ono obično nije dovoljno. On dobija zadovoljstvo od onoga što radi i uživa u samom procesu. Ovo stanje je nedostupno ljudima koji žive po tuđem scenariju, koliko god da je njihov uspeh značajan, ono nikada ne donosi pravu radost, a opšteprihvaćenih spoljnih kriterijuma za uspeh uvek je malo.
- Maksimalni napori na pozadini prilično skromnih rezultata - ostvariti tuđi san je uvek veoma teško. Ovaj proces se ne bavi unutrašnjim potrebama i ne izaziva entuzijazam. Čovek koji živi po tuđem scenariju uvek ide ka cilju kroz prevazilaženje svega, pozivajući u pomoć titanske voljno napore. I to čini njegov put ka uspehu što težim i dosadnijim.
- Navika biranja sigurnih puteva je da činite nemoguće samo zarad onoga što iskreno želite. Dakle, osoba koja ostvari tuđi san nastoji da smanji sve moguće rizike. Kao da unapred zna da mu rezultat ionako neće odgovarati, pa zašto zbog njega ugrožavati postojeće stanje.
Cena života izmiče?
Vredi napomenuti da ovo stanje nije statično, ako se ostavi bez nadzora, sigurno će se razviti. Očaj će biti zamenjen ravnodušnošću. Tada čak ni one stvari koje su ranije bile interesantne više neće izazvati nikakav emocionalni odgovor. Preostali hobiji će poprimiti oblik opsesije, kada osoba radi nešto ne zato što želi, već zato što mu je iz nekog razloga potrebno. Letvica za njegova dostignuća spustiće se na potpuno osrednje rezultate. Počeće da živi po inerciji i da se miri sa svakodnevnim životom. Postepeno će pomisao da će se ovo završiti pre ili kasnije početi da donosi olakšanje.
Kako popraviti situaciju?
Živeti tuđi život nije kazna, već psihološki problem sa kojim možete da radite. Prvi korak ka izlečenju je prepoznavanje da život koji živite nije vaš. Drugi korak će biti da ponovo steknete sposobnost da budete iskreni prema sebi, da čujete svoje istinske potrebe i želje i da budete u stanju da razlikujete svoje od tuđih. To je već teže, jer su mnoge od ovih potreba odavno gurnute u sferu nesvesnog i njihovo mesto zauzeli su nametnuti dvojnici. Prepoznavanje takve zamene ponekad može biti veoma, veoma teško. Zbog toga je bolje proći kroz ovu fazu uz podršku kvalifikovanog specijaliste - psihologa ili psihoterapeuta.
Autor Irina Niknjuteva
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/3-priznaka-chto-vy-zhivete-chuzhoy-zhiznyu
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com