Naše unutrašnje dete je kapija ljubavi...
Veći deo svog života bila sam ili veoma strog prema sebi ili sam poricala osećanja koja sam imala. Na primer, kao tinejdžer sam se borila sa besom. Kako sam starila, shvatila sam da su emocionalni izlivi nezdravi, pa sam počela da maskiram svoj bes pasivnom agresivnošću. Međutim, stid je ostao jer je bilo trenutaka kada sam i dalje osećala jak bes. Samo sam postala bolja u skrivanju. Ili sam bar tako mislila.
Često sam se ljutila i nisam mogala to da podnesem. Bila sam ljuta na sebe što sam bila ljuta.
Isto poricanje i frustracija odnosili su se na druge emocije zbog kojih sam se osećala ranjivom, kao što su stid, krivica ili osuda.
Prošlo je dosta vremena i shvatila sam da je sve vreme dok sam potiskivala bes, moja unutrašnja verzija tražila prihvatanje. Želela je da bude viđena i priznata bez suđenja. Osećala sam se kao da moje unutrašnje dete pokušava da mi privuče pažnju i pokaže mi nešto (kao što to rade deca), ali sam to odgurivala radeći druge stvari.
U trenutku kada sam mu se okrenula i posvetila mu neophodnu pažnju, smirilo se. Tokom godina, shvatila sam četiri stvari o unutrašnjem detetu (svakog od nas).
1. Naše unutrašnje dete želi da bude viđeno.
Kada delujemo na svoje okidače i ponašamo se na načine za koje znamo da su loši za nas, to znači da se naše unutrašnje dete ponaša. Uvek zamišljam scenu u kojoj devojčica ili dečak vuče majku za rukav, pokušavajući da joj nešto pokaže. Izgleda da kažu: „Mama, vidi. Mama, obrati pažnju na mene. Želim da vam pokažem nešto važno."
Kada se pojave emocije koje nam se ne sviđaju, ili se ponašamo na stare, osuđujuće načine, naše unutrašnje dete jednostavno pokušava da privuče našu pažnju. On ili ona želi da bude viđeni, prepoznati i priznati.
Jedno od pitanja koje postavljam svom unutrašnjem detetu kada se ponaša je: „Šta pokušavaš da mi kažeš kada to radim zatvorenih očiju, odgovor dolazi skoro odmah.
2. Naše unutrašnje dete želi da bude cenjeno.
Većina nas je imala iskustvo da smo povređeni i da nismo dobili izvinjenje.
Imali smo i iskustva da se osoba koja nas je povredila iskreno izvinila. Pretpostavljam da se barem polovina našeg izlečenja dogodila u ovom trenutku. Umesto da budemo ismevani ili odbačeni, bili smo prepoznati.
Isto važi i za našu unutrašnju decu. Kao što sam ranije opisao, tek kada sam potvrdila emocije moje devojčice umesto da ih odbacim, doživela sam emocionalno oslobađanje i isceljenje.
Pošto je rad sa unutrašnjim detetom u vezi sa prevaspitavanjem sebe, možemo to razumeti na ovaj način. Gledam na svoju podsvest kao na svoje unutrašnje dete. Ovde su pohranjena sva moja uverenja, percepcije i pokretači. Moja svest je moj roditelj. Ovaj deo mene je logičan, sposoban da preispita moja ograničavajuća uverenja i aktivno priznaje i leči postojeće rane.
Lepota rada sa našim unutrašnjim detetom je u tome što nam nisu potrebna izvinjenja od onih za koje smatramo da su nam naneli nepravdu.
3. Naše unutrašnje dete je dosadno i traži ljubav.
Jednom kada prepoznamo i priznamo svoje unutrašnje dete, možemo ga umiriti afirmacijama pune ljubavi i rečima ohrabrenja.
Evo jednostavne vežbe:
Zatvorite oči i tri puta duboko udahnite. Zamislite jednostavnu klupu na kojoj vi i vaše unutrašnje dete sedite zajedno. Prvo, pitajte svoje unutrašnje dete da li možete da ga držite za ruku. Nakon što ste dobili dozvolu, nežno pogladite detetu ruku i izgovorite mantru tri puta.
„Žao mi je.
Molim te oprosti mi.
Volim te.
Hvala vam“.
Često sam se ljutila i nisam mogala to da podnesem. Bila sam ljuta na sebe što sam bila ljuta.
Isto poricanje i frustracija odnosili su se na druge emocije zbog kojih sam se osećala ranjivom, kao što su stid, krivica ili osuda.
Prošlo je dosta vremena i shvatila sam da je sve vreme dok sam potiskivala bes, moja unutrašnja verzija tražila prihvatanje. Želela je da bude viđena i priznata bez suđenja. Osećala sam se kao da moje unutrašnje dete pokušava da mi privuče pažnju i pokaže mi nešto (kao što to rade deca), ali sam to odgurivala radeći druge stvari.
U trenutku kada sam mu se okrenula i posvetila mu neophodnu pažnju, smirilo se. Tokom godina, shvatila sam četiri stvari o unutrašnjem detetu (svakog od nas).
1. Naše unutrašnje dete želi da bude viđeno.
Kada delujemo na svoje okidače i ponašamo se na načine za koje znamo da su loši za nas, to znači da se naše unutrašnje dete ponaša. Uvek zamišljam scenu u kojoj devojčica ili dečak vuče majku za rukav, pokušavajući da joj nešto pokaže. Izgleda da kažu: „Mama, vidi. Mama, obrati pažnju na mene. Želim da vam pokažem nešto važno."
Kada se pojave emocije koje nam se ne sviđaju, ili se ponašamo na stare, osuđujuće načine, naše unutrašnje dete jednostavno pokušava da privuče našu pažnju. On ili ona želi da bude viđeni, prepoznati i priznati.
Jedno od pitanja koje postavljam svom unutrašnjem detetu kada se ponaša je: „Šta pokušavaš da mi kažeš kada to radim zatvorenih očiju, odgovor dolazi skoro odmah.
2. Naše unutrašnje dete želi da bude cenjeno.
Većina nas je imala iskustvo da smo povređeni i da nismo dobili izvinjenje.
Imali smo i iskustva da se osoba koja nas je povredila iskreno izvinila. Pretpostavljam da se barem polovina našeg izlečenja dogodila u ovom trenutku. Umesto da budemo ismevani ili odbačeni, bili smo prepoznati.
Isto važi i za našu unutrašnju decu. Kao što sam ranije opisao, tek kada sam potvrdila emocije moje devojčice umesto da ih odbacim, doživela sam emocionalno oslobađanje i isceljenje.
Pošto je rad sa unutrašnjim detetom u vezi sa prevaspitavanjem sebe, možemo to razumeti na ovaj način. Gledam na svoju podsvest kao na svoje unutrašnje dete. Ovde su pohranjena sva moja uverenja, percepcije i pokretači. Moja svest je moj roditelj. Ovaj deo mene je logičan, sposoban da preispita moja ograničavajuća uverenja i aktivno priznaje i leči postojeće rane.
Lepota rada sa našim unutrašnjim detetom je u tome što nam nisu potrebna izvinjenja od onih za koje smatramo da su nam naneli nepravdu.
3. Naše unutrašnje dete je dosadno i traži ljubav.
Jednom kada prepoznamo i priznamo svoje unutrašnje dete, možemo ga umiriti afirmacijama pune ljubavi i rečima ohrabrenja.
Evo jednostavne vežbe:
Zatvorite oči i tri puta duboko udahnite. Zamislite jednostavnu klupu na kojoj vi i vaše unutrašnje dete sedite zajedno. Prvo, pitajte svoje unutrašnje dete da li možete da ga držite za ruku. Nakon što ste dobili dozvolu, nežno pogladite detetu ruku i izgovorite mantru tri puta.
„Žao mi je.
Molim te oprosti mi.
Volim te.
Hvala vam“.
4. Naše unutrašnje dete je kapija ljubavi.
Često kada vidim dete, neka mekoća uđe u moje telo. Ovo pripisujem nevinosti i dobroti koju deca predstavljaju.
Zamislite da ste uznemireni, a odjednom se ispred vas pojavi trogodišnje dete i počne da se smeje. Sviđalo vam se to ili ne, to će uticati na vas, a možda ćete čak i uzvratiti osmeh.
Što više praktikujemo osećanje ljubavi, saosećanja i empatije prema našim malim sopstvima, to se više navikavamo da osećamo ove emocije.
Iako se krivica, osuda, stid ili bes i dalje mogu pojaviti, umesto da ih osuđujemo ili poričemo, možemo koristiti saosećanje i radoznalost da razumemo šta ove emocije pokušavaju da nam kažu.
Potvrđujući i prihvatajući kako se osećamo, možemo da se popravimo, izlečimo svoje rane i počnemo da živimo od najmoćnijeg mesta od svih — ljubavi.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2024/04/4-veshhi-kotorye-vazhno-znat-o-svoem-vnutrennem-rebenke/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Često kada vidim dete, neka mekoća uđe u moje telo. Ovo pripisujem nevinosti i dobroti koju deca predstavljaju.
Zamislite da ste uznemireni, a odjednom se ispred vas pojavi trogodišnje dete i počne da se smeje. Sviđalo vam se to ili ne, to će uticati na vas, a možda ćete čak i uzvratiti osmeh.
Što više praktikujemo osećanje ljubavi, saosećanja i empatije prema našim malim sopstvima, to se više navikavamo da osećamo ove emocije.
Iako se krivica, osuda, stid ili bes i dalje mogu pojaviti, umesto da ih osuđujemo ili poričemo, možemo koristiti saosećanje i radoznalost da razumemo šta ove emocije pokušavaju da nam kažu.
Potvrđujući i prihvatajući kako se osećamo, možemo da se popravimo, izlečimo svoje rane i počnemo da živimo od najmoćnijeg mesta od svih — ljubavi.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2024/04/4-veshhi-kotorye-vazhno-znat-o-svoem-vnutrennem-rebenke/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
