Zašto pravimo kompromise, pa čak i žrtvovanja u VEZAMA? Kojim osećanjima se rukovodimo? Postoji devet psiholoških razloga.
Zavisne veze može biti teško prekinuti, njihovi koreni obično leže u ranom detinjstvu. Suzavisna osoba igra primarnu ulogu u formiranju ovih disfunkcionalnih odnosa, ali ne preuzima odgovornost za svoje postupke. Jer snagu takvog odnosa (na strani bar jednog) podržava ovih devet razloga.
Zašto ulazimo u sazavisne odnose?
Razlog #1: Ljubav i briga
Čak i kada se prema nama loše postupa, jaka osećanja poput ljubavi i brige mogu da opstanu. Jednom kada se uspostavi veza, izuzetno je teško raskinuti, čak i ako neko pati od zlostavljanja. Većina kozavisnih u detinjstvu nauči da ljubav i nasilje idu ruku pod ruku. Nažalost, vremenom, neki zavisnici dolaze do zaključka da je maltretiranje norma u odnosima. Oni uče da očekuju zloupotrebu od svog partnera. Sa svoje strane, oni ljubav vide kao samopožrtvovanje, odnosno žrtvovanje svojih potreba i podizanje važnosti potreba svog partnera. Zavisne osobe imaju opravdane strahove o tome šta će se dogoditi ako ne vode računa o svom partneru.
Razlog #2: Nada se promeni
Suzavisni mogu da se posvete ispravljanju i lečenju svojih partnera. Kad si toliko uložio, teško je odustati! Ali istina je da čak ni disfunkcionalne veze nisu loše sve vreme. Dobra vremena održavaju nadu živom.
Suzavisni ostaju zajedno jer postoji nada da će se partner uskoro promeniti. Za kozavisne, pojava granica u vezi izgleda kao odbacivanje.
Razlog #3: Krivica
Osećaj da radite nešto pogrešno nastaje kada pokušate da postavite granice ili podsetite partnera na odgovornost. Osećaj krivice primorava suzavisne da ostanu zajedno jer je to „ispravno“ za njihovog partnera, roditelje, društvo itd.
Kada suzavisni pokušaju da raskinu, osećaju se krivim i preuzimaju odgovornost za prekinutu vezu. Čak i kada vide da ne prave porodične probleme, mogu se zabrinuti da će ih drugi kriviti.
Zašto ulazimo u sazavisne odnose?
Razlog #1: Ljubav i briga
Čak i kada se prema nama loše postupa, jaka osećanja poput ljubavi i brige mogu da opstanu. Jednom kada se uspostavi veza, izuzetno je teško raskinuti, čak i ako neko pati od zlostavljanja. Većina kozavisnih u detinjstvu nauči da ljubav i nasilje idu ruku pod ruku. Nažalost, vremenom, neki zavisnici dolaze do zaključka da je maltretiranje norma u odnosima. Oni uče da očekuju zloupotrebu od svog partnera. Sa svoje strane, oni ljubav vide kao samopožrtvovanje, odnosno žrtvovanje svojih potreba i podizanje važnosti potreba svog partnera. Zavisne osobe imaju opravdane strahove o tome šta će se dogoditi ako ne vode računa o svom partneru.
Razlog #2: Nada se promeni
Suzavisni mogu da se posvete ispravljanju i lečenju svojih partnera. Kad si toliko uložio, teško je odustati! Ali istina je da čak ni disfunkcionalne veze nisu loše sve vreme. Dobra vremena održavaju nadu živom.
Suzavisni ostaju zajedno jer postoji nada da će se partner uskoro promeniti. Za kozavisne, pojava granica u vezi izgleda kao odbacivanje.
Razlog #3: Krivica
Osećaj da radite nešto pogrešno nastaje kada pokušate da postavite granice ili podsetite partnera na odgovornost. Osećaj krivice primorava suzavisne da ostanu zajedno jer je to „ispravno“ za njihovog partnera, roditelje, društvo itd.
Kada suzavisni pokušaju da raskinu, osećaju se krivim i preuzimaju odgovornost za prekinutu vezu. Čak i kada vide da ne prave porodične probleme, mogu se zabrinuti da će ih drugi kriviti.
Razlog #4: Nisko samopoštovanje
Većina suzavisnih je odrasla u nefunkcionalnim porodicama koje nisu razvile samopouzdanje i samopoštovanje dece. Kao rezultat toga, suzavisni ponekad veruju da zaslužuju stanje stvari u kojem se nalaze i ne osećaju da imaju pravo da se promene i postanu nezavisniji.
Zavisni su prirodni pomagači. Oni se sarađuju sa nekim kome je potrebno jer se osećaju dobro samo kada mogu da pomognu drugima. Uloga spasavanja tuđeg života pruža osećaj sopstvene vrednosti i ispunjava ga smislom. Istovremeno, to vas odvlači da živite sopstveni život, odnosno vaši problemi i ciljevi blede u drugi plan.
Razlog #5: Strah
Strah dolazi u mnogim oblicima za sazavisne osobe. Mogu se plašiti za svoju bezbednost ili bezbednost svoje dece ili porodice. Partneri, po pravilu, mogu otvoreno ili prikriveno da prete i nanose štetu, što treba ozbiljno shvatiti.
Strah u kombinaciji sa niskim samopoštovanjem navodi ih da misle da ih niko neće voleti. Strah je toliko jak da zavisnici mogu pomisliti da je njihova disfunkcionalna veza „bolja“ nego da budu sami.
Razlog #6: Zavisnost
Zavisne osobe mogu finansijski zavisiti od svojih partnera ili od toga gde žive. Partner često koristi okolnosti da manipuliše, zastraši ili obuzda. Nasilnik ubacuje strah u svog partnera, iskorišćava njegovo/njeno nisko samopoštovanje i ubeđuje ga da ne može da živi samostalno.
Razlog #7: Sramota
Od detinjstva, suzavisne osobe uče da čuvaju porodične tajne, kriju svoja osećanja u sebi, trpe bol i ignorišu probleme. Za mnoge je čuvanje porodičnih tajni pitanje opstanka. Stid je osećaj koji imamo kada smo uradili nešto loše. Suzavisni nisu uradili ništa loše, ali kažu da imaju takav osećaj. Kada čovek ne može iskreno da govori o svojim osećanjima i iskustvima, uvlače se sumnje. Ali u blizini nema nikoga ko bi potvrdio inferiornost porodičnog sistema. Tada dete veruje da je problem u njemu i kao rezultat toga nastaje osećaj stida.
Sram čini traženje pomoći nemogućim. Traženje pomoći znači kršenje ovog kodeksa ćutanja. Zavisne osobe se plaše da kažu drugim ljudima koliko su loše tretirane. Osećaju stid, kao da su učinili nešto što je izazvalo zavisnost ili bolest.
Većina suzavisnih je odrasla u nefunkcionalnim porodicama koje nisu razvile samopouzdanje i samopoštovanje dece. Kao rezultat toga, suzavisni ponekad veruju da zaslužuju stanje stvari u kojem se nalaze i ne osećaju da imaju pravo da se promene i postanu nezavisniji.
Zavisni su prirodni pomagači. Oni se sarađuju sa nekim kome je potrebno jer se osećaju dobro samo kada mogu da pomognu drugima. Uloga spasavanja tuđeg života pruža osećaj sopstvene vrednosti i ispunjava ga smislom. Istovremeno, to vas odvlači da živite sopstveni život, odnosno vaši problemi i ciljevi blede u drugi plan.
Razlog #5: Strah
Strah dolazi u mnogim oblicima za sazavisne osobe. Mogu se plašiti za svoju bezbednost ili bezbednost svoje dece ili porodice. Partneri, po pravilu, mogu otvoreno ili prikriveno da prete i nanose štetu, što treba ozbiljno shvatiti.
Strah u kombinaciji sa niskim samopoštovanjem navodi ih da misle da ih niko neće voleti. Strah je toliko jak da zavisnici mogu pomisliti da je njihova disfunkcionalna veza „bolja“ nego da budu sami.
Razlog #6: Zavisnost
Zavisne osobe mogu finansijski zavisiti od svojih partnera ili od toga gde žive. Partner često koristi okolnosti da manipuliše, zastraši ili obuzda. Nasilnik ubacuje strah u svog partnera, iskorišćava njegovo/njeno nisko samopoštovanje i ubeđuje ga da ne može da živi samostalno.
Razlog #7: Sramota
Od detinjstva, suzavisne osobe uče da čuvaju porodične tajne, kriju svoja osećanja u sebi, trpe bol i ignorišu probleme. Za mnoge je čuvanje porodičnih tajni pitanje opstanka. Stid je osećaj koji imamo kada smo uradili nešto loše. Suzavisni nisu uradili ništa loše, ali kažu da imaju takav osećaj. Kada čovek ne može iskreno da govori o svojim osećanjima i iskustvima, uvlače se sumnje. Ali u blizini nema nikoga ko bi potvrdio inferiornost porodičnog sistema. Tada dete veruje da je problem u njemu i kao rezultat toga nastaje osećaj stida.
Sram čini traženje pomoći nemogućim. Traženje pomoći znači kršenje ovog kodeksa ćutanja. Zavisne osobe se plaše da kažu drugim ljudima koliko su loše tretirane. Osećaju stid, kao da su učinili nešto što je izazvalo zavisnost ili bolest.
Razlog #8: Manipulacija
Ljudi sa NPD, silovatelji, narkomani su vešti manipulatori. Mnogi od ovih ljudi su šarmantni i harizmatični, što je savršeno pokriće za njihove manipulacije. Dobiće ono što žele po svaku cenu i reći će svojim partnerima da su oni krivi. Manipulacija je njihovo oruđe broj jedan za održavanje zavisnosti od partnera. Manipulacija se koristi za maksimiziranje već postojećih osećanja krivice, srama i niskog samopoštovanja.
Razlog #9: Zauzet
Kada smo preopterećeni, teško nam je da se koncentrišemo, pravimo planove i jasno vidimo stvari. Mnogi kozavisni su u stanju ozbiljnog stalnog stresa. Zbog toga je toliko važno tražiti pomoć spolja.
Dok suzavisni imaju primarnu ulogu u formiranju disfunkcionalnih odnosa, oni nisu odgovorni za to. Važno je ne kriviti ih. Ne pitajte "Zašto ste još uvek zajedno?" Ovo može izazvati stid i krivicu. Sazavisni odnosi nisu dijagnoza, već norma postojanja, ako pažljivo pogledate, možete uočiti određene aspekte sazavisnosti u svom životu. Važno je primetiti, a ne ignorisati.
Autor: Slava Solovjev
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/9-prichin-sozavisimyh-otnosheniy
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ljudi sa NPD, silovatelji, narkomani su vešti manipulatori. Mnogi od ovih ljudi su šarmantni i harizmatični, što je savršeno pokriće za njihove manipulacije. Dobiće ono što žele po svaku cenu i reći će svojim partnerima da su oni krivi. Manipulacija je njihovo oruđe broj jedan za održavanje zavisnosti od partnera. Manipulacija se koristi za maksimiziranje već postojećih osećanja krivice, srama i niskog samopoštovanja.
Razlog #9: Zauzet
Kada smo preopterećeni, teško nam je da se koncentrišemo, pravimo planove i jasno vidimo stvari. Mnogi kozavisni su u stanju ozbiljnog stalnog stresa. Zbog toga je toliko važno tražiti pomoć spolja.
Dok suzavisni imaju primarnu ulogu u formiranju disfunkcionalnih odnosa, oni nisu odgovorni za to. Važno je ne kriviti ih. Ne pitajte "Zašto ste još uvek zajedno?" Ovo može izazvati stid i krivicu. Sazavisni odnosi nisu dijagnoza, već norma postojanja, ako pažljivo pogledate, možete uočiti određene aspekte sazavisnosti u svom životu. Važno je primetiti, a ne ignorisati.
Autor: Slava Solovjev
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/9-prichin-sozavisimyh-otnosheniy
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
