Išli su putnici. I desilo im se da skrenu sa puta, pa su morali da idu ne po ravnoj podlozi već po blatu, žbunju, trnju i pruću, koji su im blokirali put, i kretanje je postalo sve teže i teže.

1.

Čovjeku je prirodno dato da voli, isto kao što je prirodno da voda teče odozgo na niže.
(Istočna mudrost)

LAŽNA NAUKA

Praznoverica nauke sastoji se u verovanju da se jedino istinsko i za život neophodno znanje sadrži samo u onim znanjima slučajno sabranim iz cele bezgranične oblasti znanja koja su, u izvesno vreme, skrenula na sebe pažnju maloga broja ljudi, onih ljudi koji su sebe oslobodili truda neophodnoga za život i koji, prema tome, žive nemoralnim i nerazumnim životom.

O VERI

Da bi čovek srećno poživeo, treba da zna šta valja a šta ne valja da čini. A da bi to znao, potrebna mu je vera. Vera je saznanje šta je čovek i radi čega on živi na svetu. I takve vere bilo je i ima u svih razumnih ljudi.

Kod nas je Tolstoj poznat više kao umetnik nego kao mislilac, premda je misao bila uvek u središtu njegova stvaranja. Poznat je po svojim velikim delima kojih se odrekao u jednoj od onih kriza što su ostale zagonetne do današnjeg dana, i sav se prebacio u istraživanje moralnih principa, u ispitivanje šta je svrha života čovekova na zemlji. Odrekao ih se, jer su mu se saznanja do kojih je dolazio preko umetnosti učinila lažna.

U početku nisam htio da odgovaram na odluku Sinoda o meni, ali je ova odluka izazvala vrlo mnogo pisama u kojima me meni nepoznati korespodenti – jedni psuju zbog onoga što odbacujem ono što ja i ne odbacujem, drugi me savjetuju da povjerujem u ono u šta ja nisam prestao vjerovati, treći izjavljuju da imaju isto mišljenje, u šta sumnjam da u stvarnosti postoji, i izražavaju saosjećanje, na koje sumnjam da imam pravo; i odlučio sam da odgovorim i na samu odluku i da ukažem na ono što je u njoj nepravedeno, i na pisma koja mi šalju nepoznati korespondenti.

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910) po rečima Džemsa Džojsa "nikada nije tup, nikada nije glup, nikada nije dosadan, nikada teatralan" i spada u genijalne klasike ruske književnosti.

Romani i pripovetke "gorostasa iz Jasne Poljane" su prevođeni na mnoge svetske jezike, a tvorac savremene indijske države, Mahatma Gandi svoju filosofiju nenasilnog otpora preuzima od poštovaoca i poznavaoca budizma i hinduizma, mislioca Lava Tolstoja.

Gospod je poslao anđela na zemlju da bi živeći neko vrijeme među ljudima mogao da sazna i shvati: Šta je u ljudima? Šta nije dato ljudima? Od čega ljudi žive? Tek kad sazna biće u mogućnosti da se vrati na nebo...

Vidim ja, Mihail, da ti nijesi običan čovjek. Reci mi samo jedno: Zašto te je Bog kaznio?

                                      A kad se molite, ne govorite mnogo, kao neznabošci;
                                      jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni.
                                     Vi dakle ne budite kao oni; jer zna otac vaš šta vam
                                      treba prije molitve vaše. (Matej, VI, 7,8.)

Vladika iz grada Arhangelska putovao je brodom u Solovecki. Tim istim brodom putovali su bogomoljci Božjim ugodnicima. Vetar je bio povoljan, vreme vedro, nigde nije bilo talasa. Bogomoljci – od kojih su neki ležali, neki jeli, neki sedeli u grupicama – razgovarali su jedan s drugim. I vladika je izašao na palubu, šetao je tamo-amo po mostu.                                                  

"Prvi svjetski rat ne bi rizikovao da izbije, da je Tolstoj bio živ. " ništa ne preuveličavajući, izjavio je budući dobitnik Nobelove nagrade -Tomas Man.