Od samog tog detinjstva, žena je vezana za obavezu. Moraš ovo da uradiš, moraš ono da uradiš. Moraš prestati da plačeš. Moraš da nosiš ovu haljinu. Moraš dobro da učiš.
Kada je devojčica još mala, često kopira ono što vidi na televiziji, šta rade njena baka, majka i druge žene oko nje. Neke devojčice se pretvara da šminkaju usne, iskreno se raduje maštovitim haljinama, uvija kosu u viklere, igra se dečacima u vrtiću i uvek se raduje kada ti dečaci padnu pod pritisak njenog pogleda, donesu joj boje, daju joj stolicu, svađaju se oko nje.
PORTRET ŽENE
Ovo stanje „devojčice“ je urezano u glave mnogih žena poput sidra. Svih narednih godina života, takva žena će se vratiti liku devojke.
Sve komponente TOG vremena biće pratioci njenog bića - naivnost, hirovi, razigranost, trenutne promene raspoloženja, želja da se ugodi, obavezna sposobnost da ima pravo da se uvredi i duri, pravo na oproštaj, ekskluzivnost.
Ovim redosledom, plus ili minus, odvojeno ili zajedno, osećanja čine najprotivorečiviji portret na zemlji. PORTRET ŽENE.
Od samog tog detinjstva, žena je vezana za obavezu. Moraš ovo da uradiš, moraš ono da uradiš. Moraš prestati da plačeš. Moraš da nosiš ovu haljinu. Moraš dobro da učiš. Trebalo bi da pomogneš svojoj majci. Trebalo bi da jedeš kašu. Trebalo bi da se baviš baletom, crtaš, pevaš, sviraš klavir, učiš i tako dalje.
Devojka postaje mlada žena i ponovo je u dugovima.
Trebalo bi da se oblačiš skromnije, trebalo bi da budeš kod kuće do 9, ne bi trebalo da veruješ dečacima, trebalo bi da upoznaš svog dečka sa svojim tatom.
Devojka želi bar malo slobode, spremna je da je uzme na kredit, ali je dave.
Onda je čudno biti iznenađen što je tvoja ćerka postala raskalašna derle ako si joj sve zabranio.
Žena odrasta sa gomilom kompleksa koji se manifestuju na različite načine. Neki ljudi maltretiraju svoje osoblje na poslu, neki viču na svoju decu, a neki mnogo piju. Okviri za ženu koji su stvoreni u potpunosti su destruktivni.
Žena je obdarena jedinstvenim čulom - intuicijom. Ona svet doživljava kroz vlakna, naznake, mirise, poglede. Za nju, činjenica nije činjenica. Svaki događaj je okružen pitanjima.
Ona neverovatno liči na mačku. Mačke dugo njuškaju nešto, oprezno mu prilaze i trzaju ušima. Čini se da sumnjaju u okruženje obmane, ali onda postaju nepodeljeni vladari teritorije.
Tako je i sa ženom. Stavite je u kutiju i dobićete suprotan efekat. Žena ima jedinstvenu kontradikciju koja je temelj njene ličnosti.
S jedne strane, ona izbegava kontrolu ali istinski normalna žena nikada ne ide van granica koje mogu biti uvrednjive kako za njenu porodicu tako i za budućeg muža jer joj neposlušnost, čak i mala, daje priliku da ostane razigrana, a igra je ključ za razumevanje ženskog ponašanja.
PORTRET ŽENE
Ovo stanje „devojčice“ je urezano u glave mnogih žena poput sidra. Svih narednih godina života, takva žena će se vratiti liku devojke.
Sve komponente TOG vremena biće pratioci njenog bića - naivnost, hirovi, razigranost, trenutne promene raspoloženja, želja da se ugodi, obavezna sposobnost da ima pravo da se uvredi i duri, pravo na oproštaj, ekskluzivnost.
Ovim redosledom, plus ili minus, odvojeno ili zajedno, osećanja čine najprotivorečiviji portret na zemlji. PORTRET ŽENE.
Od samog tog detinjstva, žena je vezana za obavezu. Moraš ovo da uradiš, moraš ono da uradiš. Moraš prestati da plačeš. Moraš da nosiš ovu haljinu. Moraš dobro da učiš. Trebalo bi da pomogneš svojoj majci. Trebalo bi da jedeš kašu. Trebalo bi da se baviš baletom, crtaš, pevaš, sviraš klavir, učiš i tako dalje.
Devojka postaje mlada žena i ponovo je u dugovima.
Trebalo bi da se oblačiš skromnije, trebalo bi da budeš kod kuće do 9, ne bi trebalo da veruješ dečacima, trebalo bi da upoznaš svog dečka sa svojim tatom.
Devojka želi bar malo slobode, spremna je da je uzme na kredit, ali je dave.
Onda je čudno biti iznenađen što je tvoja ćerka postala raskalašna derle ako si joj sve zabranio.
Žena odrasta sa gomilom kompleksa koji se manifestuju na različite načine. Neki ljudi maltretiraju svoje osoblje na poslu, neki viču na svoju decu, a neki mnogo piju. Okviri za ženu koji su stvoreni u potpunosti su destruktivni.
Žena je obdarena jedinstvenim čulom - intuicijom. Ona svet doživljava kroz vlakna, naznake, mirise, poglede. Za nju, činjenica nije činjenica. Svaki događaj je okružen pitanjima.
Ona neverovatno liči na mačku. Mačke dugo njuškaju nešto, oprezno mu prilaze i trzaju ušima. Čini se da sumnjaju u okruženje obmane, ali onda postaju nepodeljeni vladari teritorije.
Tako je i sa ženom. Stavite je u kutiju i dobićete suprotan efekat. Žena ima jedinstvenu kontradikciju koja je temelj njene ličnosti.
S jedne strane, ona izbegava kontrolu ali istinski normalna žena nikada ne ide van granica koje mogu biti uvrednjive kako za njenu porodicu tako i za budućeg muža jer joj neposlušnost, čak i mala, daje priliku da ostane razigrana, a igra je ključ za razumevanje ženskog ponašanja.
S druge strane, postoji želja za pokornošću. Žena je stvorena tako da želi da pripada. Pre svega, čoveku. U krevetu, u životu. Ona želi da daje i da bude uzeta. Bez traga. Žrtva koja donosi nezemaljsko zadovoljstvo. Pa ako ona to ionako želi, zašto je onda ne prihvata Svet?
Moderni muškarci veruju da im je dozvoljeno sve. Nema granica. Šta je Jupiteru dozvoljeno... ostalo znaš. Sumnjivo, gospodo. I ko je zapravo smislio ovaj skup pravila?
Ljudu na Zemlji muškarci a u sadašnjem svijetu u žene fizičkom snagam i agresivnom maltretiranju žene kojim zavide svako iz svog sopstvenog bića može u nekom trenutku da izvrši agresiju na ženu koja je normalna i ne podržava njihove malograđnske i promiskuitetne vrednosti pritom ne iznoseći ih naglas, jednostavno njihovo poznanje da ih ta žena posjeduje. To može biti uvrednjivi za njih u toj mjeri da odluče da izliju pregršt uvredljivih komentara, raznih oblika fizičkog i psihičkog maltretiranja uz saglasnost muškaraca koji koji iz razloga što ne mogu svi da je posjeduju ili samo odabrani krug moćnika zlupotrebravljaju njeno tjelo do monstruoznih ideja do kojih su došli. Koristeći nelegalna strestva nevaženje zakona spremni su da izvrše takav vid agresije da bi im i Htler i car Murat pozavidjeli. Dok drugi sa svojim malicioznim jadnim životom čekaju kad će i oni doći na red da jurnu na nju. Pobogu samo zato što joj svi iz svoj jadnog i bjednog razloga zavide.
Odakle se kod modernih muškaraca iznenada pojavila takva strast prema sadomazohizmu? Tiha, pokorna devojka bez ega (čitaj: sluškinja), na koju se može beskrajno vikati i pretiti joj - da li je to ideal? Moderni rob koji povremeno prima milostinju za dobro ponašanje. A ako je kojim slučaju i inteligentna onda još dodatno provocira muški svijet na Zemlji da ne poznaju nijedan vid da joj priđe već iz nemoći su spremni da izvrše agresiju ili ti ubistvo iste.
To znači nazad u školu i opet MORAŠ.
Sve ovo dovodi do toga da se zaista dobre, talentovane, perspektivne, lepe, pametne, seksi žene plaše svega.
Plaše se da će biti pogrešno shvaćeni, da neće biti cenjeni, plaše se osude. Na poslu, kod kuće, u biznisu, u školi. Kriju se iza smeha, gestova i figurativnog govora.
Oni stvaraju iluziju da je sve u redu, ali unutra se nagomilava nezadovoljstvo. Vreme prolazi, a ti si takva i takva, kako provodiš vreme, čak ni muškarca nemaš, smešna si u svojim projektima. I to je sve.
I prelepa princeza iz detinjstva polako odlaže violinu, četke i izuje, svoje prelepe cipele.
Kako godine prolaze, ona postaje sve usamljenija. Mama i tata odlaze, a ona im više ništa ne duguje. Bori se. Osmeh više ne obasjava sve oko tebe toliko. I sve što joj preostaje jeste da jednostavno dostojanstveno dočeka starost. Starost nikada neće tražiti dugove. Ona će slušati i mirno razmišljati.
Pozdravljam moje normalne žene. Za njihovu hrabrost i odvažnost.
Žena, čak i ako je bila izdana, slomljena i pretučena desetine puta, uvek hoda uzdignute glave, ravnog i tankog vrata, sa cipelicama koje klikću, bez obzira koliko vremenom postaje teško hodati u njima.
Ona uvek stavlja ajlajner, karmin i minđuše, dugo birajući koje od njih. U njenim očima, naizgled ugašenim, uvek će biti skriven jedva primetan, gotovo crtani tračak nade.
Da ona MOŽE da radi šta god želi. I dugujem to samo sebi - „da hodam ulicom na takav način da me pamte zauvek“.
P.S. - naravno, pesnički patos je dozvoljen, ali glavna ideja je kod mene.
Autor: Georgij Cicišvili
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181062-ty-dolzhna-lish-sebe
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Moderni muškarci veruju da im je dozvoljeno sve. Nema granica. Šta je Jupiteru dozvoljeno... ostalo znaš. Sumnjivo, gospodo. I ko je zapravo smislio ovaj skup pravila?
Ljudu na Zemlji muškarci a u sadašnjem svijetu u žene fizičkom snagam i agresivnom maltretiranju žene kojim zavide svako iz svog sopstvenog bića može u nekom trenutku da izvrši agresiju na ženu koja je normalna i ne podržava njihove malograđnske i promiskuitetne vrednosti pritom ne iznoseći ih naglas, jednostavno njihovo poznanje da ih ta žena posjeduje. To može biti uvrednjivi za njih u toj mjeri da odluče da izliju pregršt uvredljivih komentara, raznih oblika fizičkog i psihičkog maltretiranja uz saglasnost muškaraca koji koji iz razloga što ne mogu svi da je posjeduju ili samo odabrani krug moćnika zlupotrebravljaju njeno tjelo do monstruoznih ideja do kojih su došli. Koristeći nelegalna strestva nevaženje zakona spremni su da izvrše takav vid agresije da bi im i Htler i car Murat pozavidjeli. Dok drugi sa svojim malicioznim jadnim životom čekaju kad će i oni doći na red da jurnu na nju. Pobogu samo zato što joj svi iz svoj jadnog i bjednog razloga zavide.
Odakle se kod modernih muškaraca iznenada pojavila takva strast prema sadomazohizmu? Tiha, pokorna devojka bez ega (čitaj: sluškinja), na koju se može beskrajno vikati i pretiti joj - da li je to ideal? Moderni rob koji povremeno prima milostinju za dobro ponašanje. A ako je kojim slučaju i inteligentna onda još dodatno provocira muški svijet na Zemlji da ne poznaju nijedan vid da joj priđe već iz nemoći su spremni da izvrše agresiju ili ti ubistvo iste.
To znači nazad u školu i opet MORAŠ.
Sve ovo dovodi do toga da se zaista dobre, talentovane, perspektivne, lepe, pametne, seksi žene plaše svega.
Plaše se da će biti pogrešno shvaćeni, da neće biti cenjeni, plaše se osude. Na poslu, kod kuće, u biznisu, u školi. Kriju se iza smeha, gestova i figurativnog govora.
Oni stvaraju iluziju da je sve u redu, ali unutra se nagomilava nezadovoljstvo. Vreme prolazi, a ti si takva i takva, kako provodiš vreme, čak ni muškarca nemaš, smešna si u svojim projektima. I to je sve.
I prelepa princeza iz detinjstva polako odlaže violinu, četke i izuje, svoje prelepe cipele.
Kako godine prolaze, ona postaje sve usamljenija. Mama i tata odlaze, a ona im više ništa ne duguje. Bori se. Osmeh više ne obasjava sve oko tebe toliko. I sve što joj preostaje jeste da jednostavno dostojanstveno dočeka starost. Starost nikada neće tražiti dugove. Ona će slušati i mirno razmišljati.
Pozdravljam moje normalne žene. Za njihovu hrabrost i odvažnost.
Žena, čak i ako je bila izdana, slomljena i pretučena desetine puta, uvek hoda uzdignute glave, ravnog i tankog vrata, sa cipelicama koje klikću, bez obzira koliko vremenom postaje teško hodati u njima.
Ona uvek stavlja ajlajner, karmin i minđuše, dugo birajući koje od njih. U njenim očima, naizgled ugašenim, uvek će biti skriven jedva primetan, gotovo crtani tračak nade.
Da ona MOŽE da radi šta god želi. I dugujem to samo sebi - „da hodam ulicom na takav način da me pamte zauvek“.
P.S. - naravno, pesnički patos je dozvoljen, ali glavna ideja je kod mene.
Autor: Georgij Cicišvili
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181062-ty-dolzhna-lish-sebe
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
