Parabola koja najpotpunije otkriva poznati jevanđeoski izraz „Ne sudite, da vam ne bude suđeno“.
Parabola koja najpotpunije otkriva poznati jevanđeoski izraz „Ne sudite, da vam ne bude suđeno“.
Volim da čitam dela mitropolita suroškog Antonija, jer on priča tako zanimljive priče koje ne možete pročitati nigde drugde. Pomislila sam, na koga me toliko podseća mitropolita suroškog, i shvatila sam – Jurija Mihajloviča Lotmana. Ali ovo su moje lične asocijacije, izvinite ako nešto nije u redu.
O bajatom seljaku i njegovom bajatom hlebu
A među njima je najgori ugled uživao jedan zli stari majstor, koji u celom životu nikome nije dao milostinju. Živeo je kao vepar na svom redovnom imanju, a njegova kuća je uvek izbegavana.
Jednog dana prosjaci su odlučili da se iz zabave opklade između sebe, a da pritom izigraju mladog dečaka – novog u njihovom stadu. Poslali su ga da moli milostinju u kuću tog seljaka. Ne znajući kuda ide, dečak je zakucao na vrata negostoljubive avlije.
Stari farmer je pogledao sa trema i pobesneo. Oterao je prosjaka uznemirujući se, a onda je u svom dvorištu pronašao jedan od ustajalih buđavih hlebova (koji su natopljeni za stoku) i nasilno ga bacio u leđa jadnog molioca. Dečak se povredio, ali je uzeo hleb i krenuo dalje...
Ubrzo je zli starac umro. U onom svetu Gospod i anđeli su došli po njegovu dušu da odnesu njegovu dušu na nebo. Đavoli koji su mučili starčevu dušu bili su ogorčeni: „S kojim pravom se mešate u poredak našeg odeljenja? Ovo je „naš pacijent“, pročitajte njegovu „priču“, nije učinio nijedno dobro delo u svom životu.
Tada su Gospod i anđeli pokazali đavolima priču o tome kako je jedan starac, malo pre smrti, dao ustajali hleb prosjaku.
Volim da čitam dela mitropolita suroškog Antonija, jer on priča tako zanimljive priče koje ne možete pročitati nigde drugde. Pomislila sam, na koga me toliko podseća mitropolita suroškog, i shvatila sam – Jurija Mihajloviča Lotmana. Ali ovo su moje lične asocijacije, izvinite ako nešto nije u redu.
O bajatom seljaku i njegovom bajatom hlebu
A među njima je najgori ugled uživao jedan zli stari majstor, koji u celom životu nikome nije dao milostinju. Živeo je kao vepar na svom redovnom imanju, a njegova kuća je uvek izbegavana.
Jednog dana prosjaci su odlučili da se iz zabave opklade između sebe, a da pritom izigraju mladog dečaka – novog u njihovom stadu. Poslali su ga da moli milostinju u kuću tog seljaka. Ne znajući kuda ide, dečak je zakucao na vrata negostoljubive avlije.
Stari farmer je pogledao sa trema i pobesneo. Oterao je prosjaka uznemirujući se, a onda je u svom dvorištu pronašao jedan od ustajalih buđavih hlebova (koji su natopljeni za stoku) i nasilno ga bacio u leđa jadnog molioca. Dečak se povredio, ali je uzeo hleb i krenuo dalje...
Ubrzo je zli starac umro. U onom svetu Gospod i anđeli su došli po njegovu dušu da odnesu njegovu dušu na nebo. Đavoli koji su mučili starčevu dušu bili su ogorčeni: „S kojim pravom se mešate u poredak našeg odeljenja? Ovo je „naš pacijent“, pročitajte njegovu „priču“, nije učinio nijedno dobro delo u svom životu.
Tada su Gospod i anđeli pokazali đavolima priču o tome kako je jedan starac, malo pre smrti, dao ustajali hleb prosjaku.
Ali đavoli su počeli da se smeju. „A ti ovo nazivaš dobrim delom! Da, ubio je dečaka ovim bajatim hlebom, koji je koristio kao oružje za bacanje i koji je bacio uz kletvu!“
I tada su anđeli rekli: „Da, ali siromašni su tada jeli ovaj hleb. I kad su jeli ovaj hleb, smejali su se, radovali se i hvalili Boga.”
Đavoli su predali dušu starca anđelima, a ona je otišla na nebo.
Ljudski sud i nadljudski sud
Volter je jednom rekao: „Da Bog ne postoji, morao bi biti izmišljen!“
Izmislite, barem kao intelektualnu, razumljivu ideju o mogućnosti milosrđa i oproštaja - bez uslova i bez uvrede.
Nema okrutnijeg i tvrdoglavijeg stvorenja od čoveka, pogotovo kada se fanatično bori za dobro i red, što je „razumeo“.
Dobro je što postoji čitava literatura duhovnih parabola koje zaustavljaju drske ljude. Ova parabola je jedna od njih.
Za svakog prema njegovim mogućnostima...
Šta mislite, zašto su anđeli izbavili dušu ovog čoveka iz pakla i stavili je na nebo?
Zato što je već prošao pakao. Ceo njegov zemaljski život bio je pakao.
Hajde da pokušamo da "dođemo do korena" i počnemo da pogađamo: kakva je to osoba bila - stari ljuti farmer?
Malo je verovatno da je bio voljen u detinjstvu. Malo je verovatno da je bio razmažen kao dete. Malo je verovatno da je bio duhovno, intelektualno, estetski razvijen. Najverovatnije je vredno radio od rođenja. Najverovatnije su mu zamerili hleb koji je jeo. Najverovatnije su više od njega voleli neku lutalicu ili brata lenjog i to mu na sve moguće načine pokazivali. Nije znao da laska. Znao je da radi. Ali nije video "poštovanje" za to. Možda je mucao i imao neprivlačno lice.
Malo je verovatno da je doživeo iskrenu žensku i devojačku naklonost, a malo je verovatno ni da je primećen na seoskim veseljima. Najverovatnije, nije umeo ni da peva, ni da igra, ni da priča viceve za stolom. Možda mu je pas jednom ubijen. To se u selu dešava veoma često.
I tada su anđeli rekli: „Da, ali siromašni su tada jeli ovaj hleb. I kad su jeli ovaj hleb, smejali su se, radovali se i hvalili Boga.”
Đavoli su predali dušu starca anđelima, a ona je otišla na nebo.
Ljudski sud i nadljudski sud
Volter je jednom rekao: „Da Bog ne postoji, morao bi biti izmišljen!“
Izmislite, barem kao intelektualnu, razumljivu ideju o mogućnosti milosrđa i oproštaja - bez uslova i bez uvrede.
Nema okrutnijeg i tvrdoglavijeg stvorenja od čoveka, pogotovo kada se fanatično bori za dobro i red, što je „razumeo“.
Dobro je što postoji čitava literatura duhovnih parabola koje zaustavljaju drske ljude. Ova parabola je jedna od njih.
Za svakog prema njegovim mogućnostima...
Šta mislite, zašto su anđeli izbavili dušu ovog čoveka iz pakla i stavili je na nebo?
Zato što je već prošao pakao. Ceo njegov zemaljski život bio je pakao.
Hajde da pokušamo da "dođemo do korena" i počnemo da pogađamo: kakva je to osoba bila - stari ljuti farmer?
Malo je verovatno da je bio voljen u detinjstvu. Malo je verovatno da je bio razmažen kao dete. Malo je verovatno da je bio duhovno, intelektualno, estetski razvijen. Najverovatnije je vredno radio od rođenja. Najverovatnije su mu zamerili hleb koji je jeo. Najverovatnije su više od njega voleli neku lutalicu ili brata lenjog i to mu na sve moguće načine pokazivali. Nije znao da laska. Znao je da radi. Ali nije video "poštovanje" za to. Možda je mucao i imao neprivlačno lice.
Malo je verovatno da je doživeo iskrenu žensku i devojačku naklonost, a malo je verovatno ni da je primećen na seoskim veseljima. Najverovatnije, nije umeo ni da peva, ni da igra, ni da priča viceve za stolom. Možda mu je pas jednom ubijen. To se u selu dešava veoma često.
***
Mogu li da živim kao kopile ceo život, a onda će me spasti kao ovog starca?
To je zabranjeno. Starac nije živeo kao kopile. Živeo je kako je mogao. I možete bolje.
Postoji izraz: „Kome je mnogo dato, mnogo će se i zahtevati“.
Svi vi koji čitate ovaj tekst imate malo više sreće u životu od ovog francuskog junaka... Kladim se?
Imate priliku da čitate dela mitropolita surožskog Antonija, ali on je ceo svoj život proveo u žetvi hleba, govorio je iskvaren francuski, a jedva je čitao i pisao.
Ova parabola govori o tome da nema potrebe da se upuštate u besposlene „pravne postupke“ oko tuđih sudbina, a ni o lakom putu da se dođe u raj.
Autorka Elena Nazarenko
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/176987-cherstvyy-hleb-fermera-mudraya-pritcha
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Mogu li da živim kao kopile ceo život, a onda će me spasti kao ovog starca?
To je zabranjeno. Starac nije živeo kao kopile. Živeo je kako je mogao. I možete bolje.
Postoji izraz: „Kome je mnogo dato, mnogo će se i zahtevati“.
Svi vi koji čitate ovaj tekst imate malo više sreće u životu od ovog francuskog junaka... Kladim se?
Imate priliku da čitate dela mitropolita surožskog Antonija, ali on je ceo svoj život proveo u žetvi hleba, govorio je iskvaren francuski, a jedva je čitao i pisao.
Ova parabola govori o tome da nema potrebe da se upuštate u besposlene „pravne postupke“ oko tuđih sudbina, a ni o lakom putu da se dođe u raj.
Autorka Elena Nazarenko
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/176987-cherstvyy-hleb-fermera-mudraya-pritcha
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
