Ima priča koje mi mnogo znače. Jedna od njih je priča o dalekoj prošlosti, ispričao mi je deda, a sada želim da je prepričam kako se sećam. Ovo je priča o krojaču, kralju i njegovom medvedu.
Medved
Ima priča koje mi mnogo znače. Jedna od njih je priča o dalekoj prošlosti, ispričao mi je deda, a sada želim da je prepričam kako se sećam.
Ovo je priča o krojaču, kralju i njegovom medvedu.
Jednog dana kralj je otkrio da je jedno od dugmadi njegove omiljene haljine otpalo.
Kralj je bio hirovit, domoran i okrutan (kao, uostalom, i skoro svi koji su već dugo imali vlast). Tako se kralj naljutio zbog gubitka kopče, i naredio je da se pronađe krojač da bi dželat imao posao sledećeg jutra. Naredio je da se krojaču odseče glava.
Niko nije mogao da protivreči kralju, kao ni straža. Otišli su do krojača i, ne obazirući se na plač njegovih rođaka, odveo li ga u carski zatvor da čeka svoju sudbinu.
Na zalasku sunca, kada je tamničar doneo poslednju večeru zatvoreniku, odmahnuo je glavom i šapnuo, jedva čujno, sa tugom u glasu:
- Jadni kralj.
Stražar nije mogao da se ne nasmeje:
- Jadni kralj? Jesi li nešto pomešao? Da li vam je glava na pravom mestu? Ti si taj nesrećnik, a sutra će ti glava odleteti sa ramena.
„Ne razumeš“, rekao je krojač. – Šta je najvažnije za našeg kralja?
– Šta je najvažnije? – pomisli stražar. - Ne znam. Njegov narod.
- Ne budi glup. Šta mu je zaista važno?
- Žena?
- Važnije!
- Dijamanti! – Tamničar je odlučio da je pogodio.
– Još jednom, šta je za kralja važnije od svega na svetu?
- Oh znam! To je medved!
- Baš tako. Njegov medved.
- I šta?
"Sutra, zajedno sa mojom glavom, kralj će izgubiti jedinu priliku da njegov medved progovori."
-Da li ste trener medveda?
"To je stara porodična tajna...", odgovori krojač. „Jadni kralj...
Opsednut željom da stekne kraljevu naklonost i dobije punu nagradu, stražar je otrčao da podeli vesti koje je upravo čuo.
Ima priča koje mi mnogo znače. Jedna od njih je priča o dalekoj prošlosti, ispričao mi je deda, a sada želim da je prepričam kako se sećam.
Ovo je priča o krojaču, kralju i njegovom medvedu.
Jednog dana kralj je otkrio da je jedno od dugmadi njegove omiljene haljine otpalo.
Kralj je bio hirovit, domoran i okrutan (kao, uostalom, i skoro svi koji su već dugo imali vlast). Tako se kralj naljutio zbog gubitka kopče, i naredio je da se pronađe krojač da bi dželat imao posao sledećeg jutra. Naredio je da se krojaču odseče glava.
Niko nije mogao da protivreči kralju, kao ni straža. Otišli su do krojača i, ne obazirući se na plač njegovih rođaka, odveo li ga u carski zatvor da čeka svoju sudbinu.
Na zalasku sunca, kada je tamničar doneo poslednju večeru zatvoreniku, odmahnuo je glavom i šapnuo, jedva čujno, sa tugom u glasu:
- Jadni kralj.
Stražar nije mogao da se ne nasmeje:
- Jadni kralj? Jesi li nešto pomešao? Da li vam je glava na pravom mestu? Ti si taj nesrećnik, a sutra će ti glava odleteti sa ramena.
„Ne razumeš“, rekao je krojač. – Šta je najvažnije za našeg kralja?
– Šta je najvažnije? – pomisli stražar. - Ne znam. Njegov narod.
- Ne budi glup. Šta mu je zaista važno?
- Žena?
- Važnije!
- Dijamanti! – Tamničar je odlučio da je pogodio.
– Još jednom, šta je za kralja važnije od svega na svetu?
- Oh znam! To je medved!
- Baš tako. Njegov medved.
- I šta?
"Sutra, zajedno sa mojom glavom, kralj će izgubiti jedinu priliku da njegov medved progovori."
-Da li ste trener medveda?
"To je stara porodična tajna...", odgovori krojač. „Jadni kralj...
Opsednut željom da stekne kraljevu naklonost i dobije punu nagradu, stražar je otrčao da podeli vesti koje je upravo čuo.
Krojač bi mogao da nauči medveda da priča!
Kako se obradovao car, kako se radovao trenutku kada će sve moći da zadivi čudesnim čudom. Da li ste ikada videli medveda da govori? On odmah naredi da mu krojaču dovedu pred njegove oči i, kad ga dovedoše, naredi mu:
– Nauči medveda našem jeziku!
Krojač spusti glavu:
„Bilo bi mi drago, ali naučiti medveda da govori je težak posao, potrebno je mnogo vremena... A ja to jednostavno nemam.
Kako se obradovao car, kako se radovao trenutku kada će sve moći da zadivi čudesnim čudom. Da li ste ikada videli medveda da govori? On odmah naredi da mu krojaču dovedu pred njegove oči i, kad ga dovedoše, naredi mu:
– Nauči medveda našem jeziku!
Krojač spusti glavu:
„Bilo bi mi drago, ali naučiti medveda da govori je težak posao, potrebno je mnogo vremena... A ja to jednostavno nemam.
– Koliko vam je potrebno za obuku? – upitao je kralj.
– Ko zna, kakav će medved naići...
– Medved je veoma sposoban! - prekinu ga kralj. - Pobeđuje sve medvede na svetu!
- Dobro. Ako je medved pametan... i želi da uči... Mislim da obuka može da potraje... može da potraje... ne manje od... dve godine!
Kralj se za trenutak zamislio:
- Dobro. Vaše pogubljenje će biti odloženo dve godine, ali ćete dresirati medveda. Počnite sutra. - naredi.
„Care“, reče krojač. „Ako naredite dželatu da mi odseče glavu, ja ću biti mrtav, a za moju porodicu će doći teška vremena. Ali ako odložiš kaznu, imaću vremena da se pobrinem za tvog medveda... Moraću da radim, kao i do sada, da izdržavam porodicu...
„To je lako rešiti“, rekao je kralj. - Od danas, dve godine, vaša porodica će biti pod kraljevskom zaštitom. Bićete obučeni, obuvani, nahranjeni i obučeni, i neće vam biti uskraćeno ništa što želite... Ali ako za dve godine medved ne progovori... pokajaćete se što ste ovo predložili... Molićete se nebu da te dželat nepogubi... Razumeo si me?
- Da gospodine.
- Stražari! - viknu kralj. – Odvezite krojača kući u dvorskoj kočiji. Dajte mu dve kese zlata, hranu i 5 poklona za decu. Baš ovog časa! Hajdemo sada!
Krojač se naklonio prema izlazu, mrmljajući reči zahvalnosti.
- Ne zaboravite! – reče kralj, upirući prstom pravo u čelo. – Ako za dve godine medved ne progovori...
Kada su svi kod kuće već oplakivali gubitak oca porodice, krojač se carskom kočijom dovezao do kuće. Nasmejao se, bio je odlično raspoložen – donosio je poklone za sve.
Krojačeva žena nije mogla da se oporavi od iznenađenja. Njen muž, koji je pre nekoliko sati odveden na seču, vratio se živ i zdrav, i to sa toliko novca...
Kad su bili sami, krojač joj je sve ispričao.
- Ti si lud! - vrisnula je žena. – Naučiti carskog medveda da govori?! Nikada niste videli medveda izbliza! Ti si lud. Nauči medveda da priča... Lud, ti si samo lud...
- Smiri se ženo, smiri se. Pomislite samo, trebalo je sutra u zoru da mi se odseče glava, a sad su pred tobom još dve godine. Toliko toga može da se desi za dve godine...
„Za dve godine“, nastavi krojač, „kralj može umreti... ja mogu umreti...“
I što je najvažnije: šta ako medved počne da priča.
©Jorge Bucai
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/175725-horhe-bukay-istoriya-o-medvede
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
– Ko zna, kakav će medved naići...
– Medved je veoma sposoban! - prekinu ga kralj. - Pobeđuje sve medvede na svetu!
- Dobro. Ako je medved pametan... i želi da uči... Mislim da obuka može da potraje... može da potraje... ne manje od... dve godine!
Kralj se za trenutak zamislio:
- Dobro. Vaše pogubljenje će biti odloženo dve godine, ali ćete dresirati medveda. Počnite sutra. - naredi.
„Care“, reče krojač. „Ako naredite dželatu da mi odseče glavu, ja ću biti mrtav, a za moju porodicu će doći teška vremena. Ali ako odložiš kaznu, imaću vremena da se pobrinem za tvog medveda... Moraću da radim, kao i do sada, da izdržavam porodicu...
„To je lako rešiti“, rekao je kralj. - Od danas, dve godine, vaša porodica će biti pod kraljevskom zaštitom. Bićete obučeni, obuvani, nahranjeni i obučeni, i neće vam biti uskraćeno ništa što želite... Ali ako za dve godine medved ne progovori... pokajaćete se što ste ovo predložili... Molićete se nebu da te dželat nepogubi... Razumeo si me?
- Da gospodine.
- Stražari! - viknu kralj. – Odvezite krojača kući u dvorskoj kočiji. Dajte mu dve kese zlata, hranu i 5 poklona za decu. Baš ovog časa! Hajdemo sada!
Krojač se naklonio prema izlazu, mrmljajući reči zahvalnosti.
- Ne zaboravite! – reče kralj, upirući prstom pravo u čelo. – Ako za dve godine medved ne progovori...
Kada su svi kod kuće već oplakivali gubitak oca porodice, krojač se carskom kočijom dovezao do kuće. Nasmejao se, bio je odlično raspoložen – donosio je poklone za sve.
Krojačeva žena nije mogla da se oporavi od iznenađenja. Njen muž, koji je pre nekoliko sati odveden na seču, vratio se živ i zdrav, i to sa toliko novca...
Kad su bili sami, krojač joj je sve ispričao.
- Ti si lud! - vrisnula je žena. – Naučiti carskog medveda da govori?! Nikada niste videli medveda izbliza! Ti si lud. Nauči medveda da priča... Lud, ti si samo lud...
- Smiri se ženo, smiri se. Pomislite samo, trebalo je sutra u zoru da mi se odseče glava, a sad su pred tobom još dve godine. Toliko toga može da se desi za dve godine...
„Za dve godine“, nastavi krojač, „kralj može umreti... ja mogu umreti...“
I što je najvažnije: šta ako medved počne da priča.
©Jorge Bucai
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/175725-horhe-bukay-istoriya-o-medvede
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
