Jorge Bucay. Parabola o napuštanju scenarija

​Ujutru ustajem. Izlazim iz kuće. U asfaltu je otvoren otvor. Vidim ga i padam tamo. Sledećeg dana izađem iz kuće, zaboravim da je u asfaltu otvoren otvor i ponovo upadnem u njega.

U asfaltu. Otvori. 
Ujutru ustajem.
Izlazim iz kuće.
U asfaltu je otvoren otvor.
Vidim ga
i padam tamo.

Sledećeg dana
izađem iz kuće,
zaboravim da je u asfaltu otvoren otvor
i ponovo upadnem u njega.

Trećeg dana
izlazim iz kuće i pokušavam da se setim
da je u asfaltu otvoren otvor.
Međutim,
sećam se ovoga
i ponovo padam.

Četvrtog dana
izlazim iz kuće
i pokušavam da se setim
da je u asfaltu otvoren otvor.
Sećam se ovoga,
ali
ne primećujem bunar i padam.

Petog dana
izlazim iz kuće.
Sećam se da obratim pažnju
na otvor
i hodam, zureći dole.
Vidim otvor,
međutim, uprkos svemu,
opet padam tamo.

Šestog dana
izlazim iz kuće.
Sećanje na otvor na asfaltu.
Tražim ga,
vidim otvor,
pokušavam da ga preskočim,
ali opet padam.

Sedmog dana
izlazim iz kuće.
Vidim otvor,
trčim,
skačem,
dodirujem prstima čizama
suprotnu ivicu,
ali ovo nije dovoljno
i padam u ovu rupu.

Osmog dana
izlazim iz kuće.
Vidim otvor,
trčim,
skačem,
preskačem!
Toliko sam ponosan što sam savladao
ovu prepreku
da počinjem da skačem od radosti...
Posle toga
ponovo padam u bunar.

Devetog dana
izlazim iz kuće,
vidim otvor,
pritrčavam,
preskačem ga
i nastavljam put.

Desetog dana,
naime danas,
shvatam
da je zgodnije hodati...
suprotnim trotoarom.

© Jorge Bucay

Prevod teksta: https://econet.ru/articles/177849-horhe-bukay-pritcha-o-vyhode-iz-stsenariya

Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com