Ima li izuzetaka od strogog pravila: „Hvala!“...
Zahvalnost se uči. Znaš. Nezahvalnost ne treba posebno poučavati. Nezahvalnost je urođeno, prirodno, prirodno svojstvo, poput sposobnosti pljuvanja. Sa „nezahvalnošću“ se rađamo, a onda se od nje odvikavamo, u toku socijalizacije i vaspitanja.
(Ili - ne, što - avaj).
Zahvalnost se uči na isti način kao i obučavanje noše, pozdrav „Zdravo!”, ponašanje za stolom za večerom i druge časne veštine civilizovane odrasle osobe sa kojom možete poslovati.
(Ili - ne, što - avaj).
Zahvalnost se uči na isti način kao i obučavanje noše, pozdrav „Zdravo!”, ponašanje za stolom za večerom i druge časne veštine civilizovane odrasle osobe sa kojom možete poslovati.
Šta je Gete znao o osećanju... Nezahvalnost
Može se postaviti pitanje (obično se uvek javlja kod ljudi sklonih uprošćenom ničeanizmu, ili, jednostavnije rečeno, koji nemaju poverenja u kulturu i civilizaciju, koji, generalno, rade samo ono što rade da obuzdaju i pouče ljude).
Može se postaviti pitanje: „Ako je nezahvalnost prirodno osećanje, da tako kažem, prirodno, onda je možda zato dragoceno za nas?“ I džabe „istrebljujemo“ nezahvalnost? Možda nam ona pomaže da preživimo, a mi joj ošišamo krila?
Tora i... Gete mnogo razmišljaju o tome.
Danas ćemo govoriti o tome šta nam je Gete savetovao da razmišljamo o svemu.
Geteova reč u odbranu "nezahvalnosti"
Paradoksalno je, ali ponekad nezahvalnost (ili jednostavnije, zaborav, kratko pamćenje) nam omogućava da budemo zahvalni tamo gde je to potrebno, upravo ovde i sada.
Evo kako zanimljivo o tome piše sam Gete:
„Nezahvalnost je urođena ljudska karakteristika. Nastala je iz sposobnosti zaboravljanja dobrog i lošeg, a to je jedini način da se nastavi život.”
Ovo je prvi. Nezahvalnost kao deo zaborava za sve vrste emotivnih stvari iz naše prošlosti.
Može se postaviti pitanje (obično se uvek javlja kod ljudi sklonih uprošćenom ničeanizmu, ili, jednostavnije rečeno, koji nemaju poverenja u kulturu i civilizaciju, koji, generalno, rade samo ono što rade da obuzdaju i pouče ljude).
Može se postaviti pitanje: „Ako je nezahvalnost prirodno osećanje, da tako kažem, prirodno, onda je možda zato dragoceno za nas?“ I džabe „istrebljujemo“ nezahvalnost? Možda nam ona pomaže da preživimo, a mi joj ošišamo krila?
Tora i... Gete mnogo razmišljaju o tome.
Danas ćemo govoriti o tome šta nam je Gete savetovao da razmišljamo o svemu.
Geteova reč u odbranu "nezahvalnosti"
Paradoksalno je, ali ponekad nezahvalnost (ili jednostavnije, zaborav, kratko pamćenje) nam omogućava da budemo zahvalni tamo gde je to potrebno, upravo ovde i sada.
Evo kako zanimljivo o tome piše sam Gete:
„Nezahvalnost je urođena ljudska karakteristika. Nastala je iz sposobnosti zaboravljanja dobrog i lošeg, a to je jedini način da se nastavi život.”
Ovo je prvi. Nezahvalnost kao deo zaborava za sve vrste emotivnih stvari iz naše prošlosti.
Gete dalje kaže da da bi čovek jednostavno postojao, njemu je zapravo potrebna beskonačna količina svega, svega, svega. Čisto matematički, previše je da jedna glava zapamti sve.
I stoga:
„...ako je (čovek) uvek želeo da oda zasluženu zahvalnost - suncu, i zemlji, Bogu i prirodi, precima i roditeljima, prijateljima i poznanicima, onda ne bi imao ni vremena ni osećanja da sagleda novi blagoslovi“.
Da, ponekad zaborav u odnosu na svoje stare dobronamernike omogućava da konačno primetite svoje nove dobronamernike i kažete im – „Hvala“, punim glasom i osećanjem, u pravo vreme i na pravom mestu, bez zakašnjenja.
Naprotiv, veoma bolan utisak ostavljaju ljudi koji su se zaustavili na „zahvalnosti“ nekom od svojih prošlih dobrotvora, ugasili se i ne žele da vide ništa novo iz blizine.
Gete kaže istu stvar:
„Takvi ljudi nemaju ni vremena ni smisla da uoče NOVE koristi.“
Na primer, vi ste, naravno, sreli ljude (i muškarce i žene, pa čak i 80-godišnjake) koji razmišljaju kao detlić – otprilike ovako: „Sve na svetu dugujem samo svojoj majci. Niko drugi nikada nije učinio ništa dobro za mene kao ona. Zahvalan sam samo njoj i nikom drugom za svaki trenutak svog života. Moja mama!"
Najverovatnije su majke takvih ljudi nekako jednostrano razvijale u svojoj deci osećaj večne zahvalnosti i, naravno, nisu bile svesne Geteovog upozorenja:
„...neće imati dovoljno vremena ili osećaja da uoči nove prednosti.
Kakav zaključak možemo izvući? Koju lekciju možemo da izvučemo iz ordinacije psihologa za sopstveno zdravlje?
I stoga:
„...ako je (čovek) uvek želeo da oda zasluženu zahvalnost - suncu, i zemlji, Bogu i prirodi, precima i roditeljima, prijateljima i poznanicima, onda ne bi imao ni vremena ni osećanja da sagleda novi blagoslovi“.
Da, ponekad zaborav u odnosu na svoje stare dobronamernike omogućava da konačno primetite svoje nove dobronamernike i kažete im – „Hvala“, punim glasom i osećanjem, u pravo vreme i na pravom mestu, bez zakašnjenja.
Naprotiv, veoma bolan utisak ostavljaju ljudi koji su se zaustavili na „zahvalnosti“ nekom od svojih prošlih dobrotvora, ugasili se i ne žele da vide ništa novo iz blizine.
Gete kaže istu stvar:
„Takvi ljudi nemaju ni vremena ni smisla da uoče NOVE koristi.“
Na primer, vi ste, naravno, sreli ljude (i muškarce i žene, pa čak i 80-godišnjake) koji razmišljaju kao detlić – otprilike ovako: „Sve na svetu dugujem samo svojoj majci. Niko drugi nikada nije učinio ništa dobro za mene kao ona. Zahvalan sam samo njoj i nikom drugom za svaki trenutak svog života. Moja mama!"
Najverovatnije su majke takvih ljudi nekako jednostrano razvijale u svojoj deci osećaj večne zahvalnosti i, naravno, nisu bile svesne Geteovog upozorenja:
„...neće imati dovoljno vremena ili osećaja da uoči nove prednosti.
Kakav zaključak možemo izvući? Koju lekciju možemo da izvučemo iz ordinacije psihologa za sopstveno zdravlje?
Zbogom. Oprostite „zaloge“. Odnosno, oprosti onima koji su vremenom zaboravili da treba da ti budu zahvalni.
Nemojte da vas vređaju oni koji su samim životom – burnim i promenljivim – prinuđeni da upravo sada uoče – potpuno nove i sveže pogodnosti, čak i nepoznate i ne sasvim jasne.
Nemojte se ljutiti na one koji jednostavno nemaju dovoljno vremena, osećanja ili okolnosti trenutno da se sećaju, uvek, uvek se sećaju vas. Neka dobiju priliku da primete, razaznaju i živo uoče nove prednosti novih lica oko sebe.
Služeći VAMA oltar (a što dalje idete sve manje...iskreno, jer nasilna stagnacija umrtvljuje i kvari), takvu šansu neće ni videti.
Ovako „Nezahvalnost“ – na neverovatan način – uči na kraju – zahvalnosti.
Život, ipak, počiva na paradoksima. Ne treba ih se plašiti.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/183360-kogda-neblagodarnost-pozvolitelna
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Nemojte da vas vređaju oni koji su samim životom – burnim i promenljivim – prinuđeni da upravo sada uoče – potpuno nove i sveže pogodnosti, čak i nepoznate i ne sasvim jasne.
Nemojte se ljutiti na one koji jednostavno nemaju dovoljno vremena, osećanja ili okolnosti trenutno da se sećaju, uvek, uvek se sećaju vas. Neka dobiju priliku da primete, razaznaju i živo uoče nove prednosti novih lica oko sebe.
Služeći VAMA oltar (a što dalje idete sve manje...iskreno, jer nasilna stagnacija umrtvljuje i kvari), takvu šansu neće ni videti.
Ovako „Nezahvalnost“ – na neverovatan način – uči na kraju – zahvalnosti.
Život, ipak, počiva na paradoksima. Ne treba ih se plašiti.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/183360-kogda-neblagodarnost-pozvolitelna
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
