Najmračniji čas je pred zoru

​U ličnom radu, ma koliko uspešan bio, uvek postoji faza neuspeha. A ponekad i snažan neuspeh.

​Na primer, čovek se osamostali, napusti brigu roditelja i privremeno nema gde da živi. Ili ima mesta, ali su uslovi mnogo lošiji. Na primer, zajednički stan bez tople vode umesto posebne sobe pod maminim krilom. Čini se da je sve gore, ali je u stvari bolje jer je nezavisno.

Ili osoba napusti posao koji mu se ne sviđa, a privremeno ima manje novca. Ali oči sijaju. I mnoge stvari u životu mu dolaze kroz te goruće oči.

Ili se razvede, podeli imovinu, poklanja stvari, ali unutra je lakše. A onda je išao dalje i dalje u planinu, ali već na sasvim drugom nivou.
Ili raskine, izađe iz unutrašnje močvare i vrati se u vezu sa istom osobom, ali drugom.
Ili, konačno, naiđe na složena osećanja i počne da ih živi: plače, pati, razboli se.

Na novom nivou često je neprijatno, prazno, golo i teško. I onda nije loše, toplo ili čak dobro. Bašte cvetaju.

Tako se iskusni ljudi često raduju kada vide da ste raskinuli, razveli se, otišli, izgubili, doneli odluku, dali otkaz. Pogotovo ako nije bekstvo, već iskorak. Na kraju krajeva, najmračnije vreme je pred zoru.

Pozdrav svima u krizi!

Aglaia Dateshidze

Prevod teksta: https://sobiratelzvezd.ru/samoe-tyomnoe-vremya-kak-raz-pered-rassvetom/

​Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com