14 stvari koje treba da naučite svoju decu kako biste im pomogli da upravljaju svojim emocijama.
Po pravilu, svi brinemo o svojoj deci na isti način kao što su to činili naši roditelji – činimo sve da bi bili dobro hranjeni, obučeni, imali obuću, dobili dobro obrazovanje i tako dalje. I iako je sve ovo veoma važno, ne bi trebalo da se ograničavamo samo na to. Često zaboravljamo koliko je važno brinuti se o emocionalnim potrebama dece kako bi izbegli mnoge probleme u budućnosti.
Samo zato što ste zadovoljili sve fizičke potrebe svog deteta ne znači da treba da zanemarite njegove emocije. Iako emocionalno blagostanje zavisi od materijalnog blagostanja, ono ne zavisi od njega ni približno toliko koliko mislimo. Dete koje je materijalno dobrostojeće, ali emocionalno zapostavljeno, može osećati da sa njim nešto nije u redu, ali često nije u stanju da izrazi svoja osećanja rečima. Pored toga, ono vidi da se njegovi roditelji, na prvi pogled, brinu o njemu ništa manje nego roditelji njegovih vršnjaka, i stoga svoje emocije potiskuje u dubine svoje podsvesti, pokušavajući da se pretvara da mu se ništa ne dešava. Upravo te emocije skrivene u podsvesti pre ili kasnije izbijaju u obliku besa i jarosti.
Kao roditelji, moramo naučiti svoju decu kako da upravljaju svojim emocijama i da ih pravilno kontrolišu. To nije tako teško učiniti, ali znanje koje naša deca nauče biće im korisno tokom celog života.
14 stvari koje treba da naučite svoju decu kako biste im pomogli da upravljaju svojim emocijama:
1. Redovno i suptilno ih pitajte kako se osećaju.
Recite svojoj deci da nema ništa sramotno u otvorenom pokazivanju svojih osećanja, posebno u odnosima sa roditeljima. Zamolite ih da direktno govore o tome šta misle i osećaju. A ako mislite da nešto muči vaše dete, verujte mi, bolje je da pitate o tome nego da se suočite sa neočekivanim komplikacijama.
2. Dajte im do znanja da nema ničeg „sramotnog“ ili „pogrešnog“ u vezi sa određenim emocijama.
Vaša deca (i mi sami, uostalom) ne možemo sebe naterati da osećamo ili ne osećamo određene emocije. Ali ako misle da se vi negativno osećate prema određenim emocijama, mogu ih videti kao „pogrešne“ i pokušati da ih potisnu u nadi da će dobiti vaše odobrenje. Objasnite im da ne postoje ispravne ili pogrešne emocije, da su oni svoje zasebne, autonomne individue i da imaju puno pravo da osećaju bilo koje emocije koje žele.
3. Naučite ih da prepoznaju emocije.
Važno je naučiti svoju decu da prepoznaju i kategorizuju emocije koje doživljavaju. Kada su ljuti na nešto (ili nekoga), pokušajte da se uverite da razumeju da je ono što osećaju bes, a ne nešto drugo. Što jasnije razumeju šta osećaju, veća je verovatnoća da će ta osećanja izraziti na odgovarajući način.
4. Ne potiskujte njihovu individualnost.
Podstičite svoju decu da se izraze. Ne pokušavajte da ih oblikujete u neku „ispravnu“ sliku koja postoji samo u vašoj glavi. Ako vaša ćerka želi da nosi crvene šnale za kosu, nemojte se svađati sa njom i terati je da nosi zelene samo zato što mislite da joj zelena bolje stoji. A ako vaš sin više voli balet nego boks, nemojte ga terati da ide na časove boksa samo zato što „ples nije za muškarce“.
5. Kada razgovarate sa njima, koristite tople i emotivne reči.
Ako osećate nešto prema svojoj deci, vredi im reći o tome. Pokušajte da im pružite jasnu predstavu o tome kakve emocije doživljavate prema njima. Trebalo bi da znaju šta vam se dešava u glavi – nemojte ih terati da pogađaju i shvataju umesto vas.
6. Podsetite se koliko je važno imati pozitivan pogled na sebe.
Redovno podsećajte svoju decu koliko je važno da se ohrabruju i uzdižu. Trebalo bi da znaju da kada su uznemireni ili tužni zbog nečega, treba da podsete sebe da će sve biti u redu – pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Pozitivno ohrabrivanje sebe može u velikoj meri pomoći da se motivišu.
7. Razgovarajte sa njima o neprijatnim i nezgodnim emocijama.
Budite spremni da razgovarate sa svojom decom o stvarima koje im se čine neprijatnim ili neudobnim. Da, niko ne voli da bude tužan, ali niko ne može da izbegne ovu emociju. Sasvim je normalno da se osećaju tužno, ali treba da znaju da ih nećete ostaviti same sa tim.
8. Dozvolite im da se izraze kroz umetnost i još mnogo toga.
Dozvolite deci da se izraze na bilo koji način koji žele. Pobrinite se da imaju neku vrstu izlaza kroz koji mogu da izraze svoje emocije. To može biti muzika, crtanje, ples, sport itd. – glavno je da uživaju u tome.
9. Razgovarajte sa njima o tome kako da se nose sa sopstvenim emocijama.
Razgovarajte sa svojom decom o tome kako se nosite sa sopstvenim emocijama. Uverite se da znaju kako da izraze emocije koje im se najčešće javljaju u glavi i objasnite im koliko je to važno. Potrebno je da znaju da ne bi trebalo da „potiskuju“ svoje emocije u sebi.
Samo zato što ste zadovoljili sve fizičke potrebe svog deteta ne znači da treba da zanemarite njegove emocije. Iako emocionalno blagostanje zavisi od materijalnog blagostanja, ono ne zavisi od njega ni približno toliko koliko mislimo. Dete koje je materijalno dobrostojeće, ali emocionalno zapostavljeno, može osećati da sa njim nešto nije u redu, ali često nije u stanju da izrazi svoja osećanja rečima. Pored toga, ono vidi da se njegovi roditelji, na prvi pogled, brinu o njemu ništa manje nego roditelji njegovih vršnjaka, i stoga svoje emocije potiskuje u dubine svoje podsvesti, pokušavajući da se pretvara da mu se ništa ne dešava. Upravo te emocije skrivene u podsvesti pre ili kasnije izbijaju u obliku besa i jarosti.
Kao roditelji, moramo naučiti svoju decu kako da upravljaju svojim emocijama i da ih pravilno kontrolišu. To nije tako teško učiniti, ali znanje koje naša deca nauče biće im korisno tokom celog života.
14 stvari koje treba da naučite svoju decu kako biste im pomogli da upravljaju svojim emocijama:
1. Redovno i suptilno ih pitajte kako se osećaju.
Recite svojoj deci da nema ništa sramotno u otvorenom pokazivanju svojih osećanja, posebno u odnosima sa roditeljima. Zamolite ih da direktno govore o tome šta misle i osećaju. A ako mislite da nešto muči vaše dete, verujte mi, bolje je da pitate o tome nego da se suočite sa neočekivanim komplikacijama.
2. Dajte im do znanja da nema ničeg „sramotnog“ ili „pogrešnog“ u vezi sa određenim emocijama.
Vaša deca (i mi sami, uostalom) ne možemo sebe naterati da osećamo ili ne osećamo određene emocije. Ali ako misle da se vi negativno osećate prema određenim emocijama, mogu ih videti kao „pogrešne“ i pokušati da ih potisnu u nadi da će dobiti vaše odobrenje. Objasnite im da ne postoje ispravne ili pogrešne emocije, da su oni svoje zasebne, autonomne individue i da imaju puno pravo da osećaju bilo koje emocije koje žele.
3. Naučite ih da prepoznaju emocije.
Važno je naučiti svoju decu da prepoznaju i kategorizuju emocije koje doživljavaju. Kada su ljuti na nešto (ili nekoga), pokušajte da se uverite da razumeju da je ono što osećaju bes, a ne nešto drugo. Što jasnije razumeju šta osećaju, veća je verovatnoća da će ta osećanja izraziti na odgovarajući način.
4. Ne potiskujte njihovu individualnost.
Podstičite svoju decu da se izraze. Ne pokušavajte da ih oblikujete u neku „ispravnu“ sliku koja postoji samo u vašoj glavi. Ako vaša ćerka želi da nosi crvene šnale za kosu, nemojte se svađati sa njom i terati je da nosi zelene samo zato što mislite da joj zelena bolje stoji. A ako vaš sin više voli balet nego boks, nemojte ga terati da ide na časove boksa samo zato što „ples nije za muškarce“.
5. Kada razgovarate sa njima, koristite tople i emotivne reči.
Ako osećate nešto prema svojoj deci, vredi im reći o tome. Pokušajte da im pružite jasnu predstavu o tome kakve emocije doživljavate prema njima. Trebalo bi da znaju šta vam se dešava u glavi – nemojte ih terati da pogađaju i shvataju umesto vas.
6. Podsetite se koliko je važno imati pozitivan pogled na sebe.
Redovno podsećajte svoju decu koliko je važno da se ohrabruju i uzdižu. Trebalo bi da znaju da kada su uznemireni ili tužni zbog nečega, treba da podsete sebe da će sve biti u redu – pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način. Pozitivno ohrabrivanje sebe može u velikoj meri pomoći da se motivišu.
7. Razgovarajte sa njima o neprijatnim i nezgodnim emocijama.
Budite spremni da razgovarate sa svojom decom o stvarima koje im se čine neprijatnim ili neudobnim. Da, niko ne voli da bude tužan, ali niko ne može da izbegne ovu emociju. Sasvim je normalno da se osećaju tužno, ali treba da znaju da ih nećete ostaviti same sa tim.
8. Dozvolite im da se izraze kroz umetnost i još mnogo toga.
Dozvolite deci da se izraze na bilo koji način koji žele. Pobrinite se da imaju neku vrstu izlaza kroz koji mogu da izraze svoje emocije. To može biti muzika, crtanje, ples, sport itd. – glavno je da uživaju u tome.
9. Razgovarajte sa njima o tome kako da se nose sa sopstvenim emocijama.
Razgovarajte sa svojom decom o tome kako se nosite sa sopstvenim emocijama. Uverite se da znaju kako da izraze emocije koje im se najčešće javljaju u glavi i objasnite im koliko je to važno. Potrebno je da znaju da ne bi trebalo da „potiskuju“ svoje emocije u sebi.
10. Provodite više vremena zajedno napolju.
Boravak na otvorenom sa decom može pomoći da se opustite i vi i vaša deca. Pokušajte da naviknete svoju decu da redovno provode vreme napolju sa ljudima do kojih im je stalo. To može učiniti čuda u širem životnom planu.
11. Budite dobar emocionalni primer, pokušajte da ne preterujete i da ne oštroumno napadnete svoju decu.
Budite dobar primer svojoj deci. Ona reaguju na to kako se ponašate i često se menjaju da bi vas imitirala. Kontrolišući svoje emocije, pomažete svojoj deci da učine isto.
12. Pomozite deci da postave jasne granice u izražavanju emocija, a da ih pritom ne poništavaju.
Recite svojoj deci da je, kada su u pitanju emocije, obično bolje razmisliti pre nego što se nešto desi. Samo zato što se osećaju loše ne znači da treba da se iskale na sve prisutne. Sve što radimo ima posledice i trebalo bi da to zapamte.
13. Uverite se da im je prijatno da razgovaraju sa vama o svojim emocijama i da se ne plaše da to urade.
Uvek budite spremni da razgovarate sa svojom decom o njihovim osećanjima i dajte im do znanja da vam se mogu obratiti povodom toga u bilo koje doba dana ili noći. Potrebno je da se osećaju bezbedno u vašem društvu. Potrebno je da znaju da neće biti osuđivani.
14. Pomoć u suočavanju sa emocijama uz pomoć TV programa, knjiga i poznatih predmeta.
Koristite poznate stvari da biste razgovarali o emocijama. Na primer, kada vide nešto tužno na televiziji u svojoj omiljenoj emisiji, pitajte ih kako se osećaju povodom toga. Pomozite im da povežu svoja osećanja sa poznatim izrazima koje redovno viđaju u knjigama ili na televiziji, vodeći računa da ne uključe nijedan od najvažnijih.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/03/ne-uchite-detej-nikogda-ne-zlitsya-luchshe-obyasnite-kak-delat-eto-pravilno/#goog_rewarded
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Boravak na otvorenom sa decom može pomoći da se opustite i vi i vaša deca. Pokušajte da naviknete svoju decu da redovno provode vreme napolju sa ljudima do kojih im je stalo. To može učiniti čuda u širem životnom planu.
11. Budite dobar emocionalni primer, pokušajte da ne preterujete i da ne oštroumno napadnete svoju decu.
Budite dobar primer svojoj deci. Ona reaguju na to kako se ponašate i često se menjaju da bi vas imitirala. Kontrolišući svoje emocije, pomažete svojoj deci da učine isto.
12. Pomozite deci da postave jasne granice u izražavanju emocija, a da ih pritom ne poništavaju.
Recite svojoj deci da je, kada su u pitanju emocije, obično bolje razmisliti pre nego što se nešto desi. Samo zato što se osećaju loše ne znači da treba da se iskale na sve prisutne. Sve što radimo ima posledice i trebalo bi da to zapamte.
13. Uverite se da im je prijatno da razgovaraju sa vama o svojim emocijama i da se ne plaše da to urade.
Uvek budite spremni da razgovarate sa svojom decom o njihovim osećanjima i dajte im do znanja da vam se mogu obratiti povodom toga u bilo koje doba dana ili noći. Potrebno je da se osećaju bezbedno u vašem društvu. Potrebno je da znaju da neće biti osuđivani.
14. Pomoć u suočavanju sa emocijama uz pomoć TV programa, knjiga i poznatih predmeta.
Koristite poznate stvari da biste razgovarali o emocijama. Na primer, kada vide nešto tužno na televiziji u svojoj omiljenoj emisiji, pitajte ih kako se osećaju povodom toga. Pomozite im da povežu svoja osećanja sa poznatim izrazima koje redovno viđaju u knjigama ili na televiziji, vodeći računa da ne uključe nijedan od najvažnijih.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/03/ne-uchite-detej-nikogda-ne-zlitsya-luchshe-obyasnite-kak-delat-eto-pravilno/#goog_rewarded
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
