Reakcija na negativnost je način na koji se nosimo sa nedaćama, bilo da su to problemi na nivou događaja ili negativna iskustva tokom komunikacije sa sagovornikom. Ovaj članak će govoriti o tri nivoa svesti sa kojima se suočavamo sa nedaćama – bilo da su to problemi na nivou događaja ili negativna iskustva u kontaktu sa partnerom. Generalno, ovi nivoi reakcije su uporedivi sa bilo kojom situacijom uopšte.
Prvi nivo svesne reakcije je najgrublji. Ovo je nivo kada delujete na osnovu negativnih iskustava, a svoje reakcije postajete svesni tek nakon nekog vremena. Možda postoji žaljenje, želja da se izvinite za ono što ste uradili ili jednostavno iznenađenje koliko je reakcija bila sveobuhvatna. Nema smisla kriviti sebe. Ako ste nekoga uvredili, možete se mirno izviniti ili iskupiti na neki drugi način. Glavna stvar je da naučite lekciju i pokušate da usmerite pažnju na druga dva nivoa svesti u komunikaciji.
Značenje reči uopšte nije važno – važna je njihova energija
Drugi nivo reakcije na negativnost nastaje kada shvatimo da sledimo trag negativnih iskustava čim se ono desi, ali ne možemo ništa da uradimo povodom toga. Inercija emocija je toliko jaka da čak ni razumevanje sopstvene pogrešnosti ne može zaustaviti ogorčenost, iritaciju i povišene glasove. Fiksacija svesti na sopstvenu reakciju dok se dešava govori o relativnoj svesti. Takva osoba ne spava u potpunosti u snovima uma. Ostaje komadić neuslovljene svesti, sposoban je da trezveno sagleda stvari i adekvatno proceni situaciju. Upravo taj deo trezvene svesti treba razvijati, raditi sa njim, obraćajući mu što više pažnje. U svakoj situaciji, važno je održati ostrvo jasnoće - mesto u vašem unutrašnjem svetu gde ostajete iskreni prema sebi. Tada postoji šansa da se pređe na treći nivo svesne reakcije.
Na trećem nivou, mi smo proaktivni i hvatamo negativne impulse pre nego što se ispolje. Ličnost se sa njima ne identifikuje, ne prihvata ih na pravi način, već ih je svesna i jasnom svešću rastvara.
Svesnost je najveća praksa. Nijedna negativna misao ne može da izdrži direktan pogled svesti.
Kada se pređe na treći nivo reakcije, može nastati nešto poput neverovatnog iskustva, tokom kojeg se javlja osećaj izbora: vau! Ali sve ovo me zapravo ne uznemirava toliko! „Možda bi trebalo drugačije da reagujem?“ U ovom trenutku možete pratiti stare emocionalne puteve koji su pokazali iritaciju ili ogorčenost. Ili možete izabrati nešto drugo. Kao da se okrenete i posmatrate situaciju spolja, direktnim i odvojenim pogledom, i shvatite da možete da reagujete kako hoćete. Konačan izbor zavisi od intuitivne mudrosti.
Unapred možete osetiti energiju određene reakcije, a to vam daje šansu da nađete rešenje, uravnotežite situaciju i dođete do međusobnog razumevanja kroz nekonvencionalan, dalekovid izbor.
Značenje reči uopšte nije važno – važna je njihova energija
Drugi nivo reakcije na negativnost nastaje kada shvatimo da sledimo trag negativnih iskustava čim se ono desi, ali ne možemo ništa da uradimo povodom toga. Inercija emocija je toliko jaka da čak ni razumevanje sopstvene pogrešnosti ne može zaustaviti ogorčenost, iritaciju i povišene glasove. Fiksacija svesti na sopstvenu reakciju dok se dešava govori o relativnoj svesti. Takva osoba ne spava u potpunosti u snovima uma. Ostaje komadić neuslovljene svesti, sposoban je da trezveno sagleda stvari i adekvatno proceni situaciju. Upravo taj deo trezvene svesti treba razvijati, raditi sa njim, obraćajući mu što više pažnje. U svakoj situaciji, važno je održati ostrvo jasnoće - mesto u vašem unutrašnjem svetu gde ostajete iskreni prema sebi. Tada postoji šansa da se pređe na treći nivo svesne reakcije.
Na trećem nivou, mi smo proaktivni i hvatamo negativne impulse pre nego što se ispolje. Ličnost se sa njima ne identifikuje, ne prihvata ih na pravi način, već ih je svesna i jasnom svešću rastvara.
Svesnost je najveća praksa. Nijedna negativna misao ne može da izdrži direktan pogled svesti.
Kada se pređe na treći nivo reakcije, može nastati nešto poput neverovatnog iskustva, tokom kojeg se javlja osećaj izbora: vau! Ali sve ovo me zapravo ne uznemirava toliko! „Možda bi trebalo drugačije da reagujem?“ U ovom trenutku možete pratiti stare emocionalne puteve koji su pokazali iritaciju ili ogorčenost. Ili možete izabrati nešto drugo. Kao da se okrenete i posmatrate situaciju spolja, direktnim i odvojenim pogledom, i shvatite da možete da reagujete kako hoćete. Konačan izbor zavisi od intuitivne mudrosti.
Unapred možete osetiti energiju određene reakcije, a to vam daje šansu da nađete rešenje, uravnotežite situaciju i dođete do međusobnog razumevanja kroz nekonvencionalan, dalekovid izbor.
Tvoj glas je miran jer smirenost teče iznutra.
Možda vam je čak smešno što ste ovde i sada svesni šta se dešava i ne igrate uobičajene bolne igre dualnog sveta. Kao da se probudiš i osetiš šta se dešava kao igra. Čak i ako je vaš partner nervozan, njegova emocionalna reakcija ne utiče na vas. Ovo uopšte nije nemarna hladnoća i ravnodušnost. Upravo suprotno – u tom stanju se otvara mogućnost da se sagovornik istinski čuje i osetljivo reaguje.
U svakodnevnoj komunikaciji nije toliko važna informacija i značenje reči koje izgovaramo, već energija načina na koji se one prenose. Odnosno, nije važno šta kažemo, već kako to kažemo. Ako budemo grubi i propovedni, nećemo biti slušani. Ako pokažemo druželjubivost, čak i kada ukazujemo na greške drugih ljudi, možemo računati da će nas saslušati i da ono što smo rekli neće smatrati napadom.
Naravno, postoje izuzeci. Zrela ličnost može svesno koristiti spoljašnju negativnu reakciju da postigne svoje ciljeve. Možda je ljutnja ponekad na svoj način opravdana. Ali ovde je lako pasti u samoobmanu, pravdajući destruktivne reakcije „pravednim gnevom“. U svakom slučaju, vredi zadržati barem relativnu svest.
Ako verujemo teoriji da je naš život škola za vežbanje naše sudbine, onda je očigledno da značenje reči uopšte nije važno. Njihova energija je važna. Stepen topline u sopstvenim manifestacijama je nivo ličnog razvoja u trenutnoj fazi. Kako govorimo je mnogo puta važnije od onoga što govorimo. Mislimo i govorimo hiljade stvari, ali pamtimo samo bljeskove iskustva, jer su u odnosima iskustva primarna.
Većina komunikacije između partnera je u nekom smislu, razmena energija. A u kontekstu čitavog života nije bitna količina beskrajnog toka bezdušnog znanja, već koliko smo topline dali jedni drugima.
Treniranje duševnosti je gotovo nemoguće. Ali negde duboko u sebi ipak pravimo ovaj izbor – da živimo isključivo za sebe u strahu da ne izgubimo ono što smo nagomilali, ili – da ne brinemo toliko za svoju ličnost, shvatajući da u ovom svetu svi prolazimo, a u stvarnosti ne posedujemo ništa, a još manje nikog. Svesnost vas uči da čujete najsuptilnije motive duše.
Autor Igor Satorin
Prevod teksta: https://www.bebamur.com/blog/glavni-kriterijum-za-zdrav-odnos
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Možda vam je čak smešno što ste ovde i sada svesni šta se dešava i ne igrate uobičajene bolne igre dualnog sveta. Kao da se probudiš i osetiš šta se dešava kao igra. Čak i ako je vaš partner nervozan, njegova emocionalna reakcija ne utiče na vas. Ovo uopšte nije nemarna hladnoća i ravnodušnost. Upravo suprotno – u tom stanju se otvara mogućnost da se sagovornik istinski čuje i osetljivo reaguje.
U svakodnevnoj komunikaciji nije toliko važna informacija i značenje reči koje izgovaramo, već energija načina na koji se one prenose. Odnosno, nije važno šta kažemo, već kako to kažemo. Ako budemo grubi i propovedni, nećemo biti slušani. Ako pokažemo druželjubivost, čak i kada ukazujemo na greške drugih ljudi, možemo računati da će nas saslušati i da ono što smo rekli neće smatrati napadom.
Naravno, postoje izuzeci. Zrela ličnost može svesno koristiti spoljašnju negativnu reakciju da postigne svoje ciljeve. Možda je ljutnja ponekad na svoj način opravdana. Ali ovde je lako pasti u samoobmanu, pravdajući destruktivne reakcije „pravednim gnevom“. U svakom slučaju, vredi zadržati barem relativnu svest.
Ako verujemo teoriji da je naš život škola za vežbanje naše sudbine, onda je očigledno da značenje reči uopšte nije važno. Njihova energija je važna. Stepen topline u sopstvenim manifestacijama je nivo ličnog razvoja u trenutnoj fazi. Kako govorimo je mnogo puta važnije od onoga što govorimo. Mislimo i govorimo hiljade stvari, ali pamtimo samo bljeskove iskustva, jer su u odnosima iskustva primarna.
Većina komunikacije između partnera je u nekom smislu, razmena energija. A u kontekstu čitavog života nije bitna količina beskrajnog toka bezdušnog znanja, već koliko smo topline dali jedni drugima.
Treniranje duševnosti je gotovo nemoguće. Ali negde duboko u sebi ipak pravimo ovaj izbor – da živimo isključivo za sebe u strahu da ne izgubimo ono što smo nagomilali, ili – da ne brinemo toliko za svoju ličnost, shvatajući da u ovom svetu svi prolazimo, a u stvarnosti ne posedujemo ništa, a još manje nikog. Svesnost vas uči da čujete najsuptilnije motive duše.
Autor Igor Satorin
Prevod teksta: https://www.bebamur.com/blog/glavni-kriterijum-za-zdrav-odnos
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
