Držite oči otvorene
Basna Oliviera Klerka o " žabi u ključaloj vodi" je zasnovana na realnom fizičkom eksperimentu: "Ako brzina temperature grijanja vode ne prelazi 0,02 ºC stepena po minutu, žaba i dalje sjedi u posudi i umire na kraju kuvanja. Pri većoj brzini grijanja iskoči i ostaje živa. "
Kao što je objasnio Oliver Klerk, ako se stavi žaba u posudu sa vodom i voda zagrijeva postepeno, žaba će postepeno podizati temperaturu svog tijela. Kada voda počne da ključa, žaba neće biti u stanju da kontroliše svoju tjelesnu temperaturu, i pokušaće da iskoči.
Nažalost, žaba je već izgubila svu svoju snagu, i nedostaje joj završni impuls da iskoči iz posude. Žaba umire u ključaloj vodi, ne čineći ništa da se spasi i ostane živa.
Žaba je u ključaloj vodi izgubila svu svoju snagu, pokušavajući da se prilagodi okolnostima i u kritičnom trenutku ne može da iskoči iz posude da bi se spasila, jer je već kasno.
Sindrom "žaba u ključaloj vodi" - to je jedan od oblika emocionalnog stresa povezanog sa nepremostivim situacijama u životu, koje ne možemo da izbjegnemo, i prinuđeni smo da trpimo okolnosti do kraja, dok potpuno ne izgorimo.
Malo po malo, ulazimo u začaran krug koji nas iscrpljuje emocionalno i mentalno i čini nas praktično bespomoćnim.
Šta je ubilo žabu: ključala voda, ili nesposobnost da odluči kada će da iskoči?
Da je žaba odmah upala u vodu koja je zagrijana na 50 ºC, ona bi iskočila i ostala živa. Dokle god se nalazi u vodi čija je temperatura podnošljiva za nju, ona ne shvata da je u opasnosti i da mora da iskoči.
Žaba je u ključaloj vodi izgubila svu svoju snagu, pokušavajući da se prilagodi okolnostima i u kritičnom trenutku ne može da iskoči iz posude da bi se spasila, jer je već kasno.
Sindrom "žaba u ključaloj vodi" - to je jedan od oblika emocionalnog stresa povezanog sa nepremostivim situacijama u životu, koje ne možemo da izbjegnemo, i prinuđeni smo da trpimo okolnosti do kraja, dok potpuno ne izgorimo.
Malo po malo, ulazimo u začaran krug koji nas iscrpljuje emocionalno i mentalno i čini nas praktično bespomoćnim.
Šta je ubilo žabu: ključala voda, ili nesposobnost da odluči kada će da iskoči?
Da je žaba odmah upala u vodu koja je zagrijana na 50 ºC, ona bi iskočila i ostala živa. Dokle god se nalazi u vodi čija je temperatura podnošljiva za nju, ona ne shvata da je u opasnosti i da mora da iskoči.
Kada se nešto loše dešava vrlo sporo, mi često ne primećujemo. Ne uspijevamo da odreagujemo i dišemo toksični vazduh, koji, na kraju, otruje nas i naš život. Kada se promjena dešava relativno sporo, to ne izaziva nikakvu našu reakciju niti pokušaje suprostavljanja.
Zato često bivamo žrtve sindroma " žaba u ključaloj vodi" na poslu, u porodici, u prijateljskim i ljubavnim odnosima, pa čak i okvirima društva i države.
Čak i kad zavisnost, gordost i egoistički zahtjevi idu preko svih granica, nama je uvijek teško da shvatimo koliko njihov uticaj može biti razarajući.
Može nam pričinjavati zadovoljstvo, da smo stalno potrebni našem partneru, što se naš šef oslanja na nas, pri izvršenju određenih zadataka, ili da je našem prijatelju potrebna naša stalna pažnja.
Prije ili kasnije, stalni zahtjevi i pridike otupljuju našu reakciju, mi gubimo snagu i sposobnost da vidimo da je to u stvari nezdrav odnos.
Ovaj proces tihe adaptacije postepeno počinje da upravlja nama i zarobljava nas, počinje da kontroliše naš život korak po korak. Otupljuje našu budnost, i mi ne znamo šta nam je stvarno potrebno u životu.
Čak i kad zavisnost, gordost i egoistički zahtjevi idu preko svih granica, nama je uvijek teško da shvatimo koliko njihov uticaj može biti razarajući.
Može nam pričinjavati zadovoljstvo, da smo stalno potrebni našem partneru, što se naš šef oslanja na nas, pri izvršenju određenih zadataka, ili da je našem prijatelju potrebna naša stalna pažnja.
Prije ili kasnije, stalni zahtjevi i pridike otupljuju našu reakciju, mi gubimo snagu i sposobnost da vidimo da je to u stvari nezdrav odnos.
Ovaj proces tihe adaptacije postepeno počinje da upravlja nama i zarobljava nas, počinje da kontroliše naš život korak po korak. Otupljuje našu budnost, i mi ne znamo šta nam je stvarno potrebno u životu.
Iz tog razloga, važno je da se drže otvorene oči i da se vrednuje ono što nam se sviđa. Na taj način možemo da skrenemo svoju pažnju na to, što slabi naše sposobnosti.
Možemo da rastemo samo ako budemo sposobni da osjetimo neudobnost posle određenog vremena.
To što insistiramo na svojim pravima, može da se ne svidi tim koji nas okružuju, jer su navikli na to da im dajemo apsolutno sve nesebično i bez ikakvog zahtjeva.
Zapamtite da ponekad treba reći "dosta" da bi se održala emocionalna ravnoteža, da bi naučili da vas poštuju i vole, da biste cijenili svoje interese, poštovali sebe i izveli život na viši nivo.
Prevod teksta: econet.ru
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
