Svetlo Hristovo Vaskrsenje je najveći i najsvetliji hrišćanski praznik. Ovaj praznik se naziva i Hristov Vaskrs, odnosno Dan na koji se dogodio naš prelaz iz smrti u život i sa zemlje na Nebo. Vaskrs je najstariji i najvažniji praznik liturgijske godine.
VASKRS ZA PRAVOSLAVNE HRIŠĆANE
Svetlo Hristovo Vaskrsenje je najveći i najsvetliji hrišćanski praznik. Ovaj praznik se naziva i Hristov Vaskrs, odnosno Dan na koji se dogodio naš prelaz iz smrti u život i sa zemlje na nebo.
VASKRS je najstariji i najvažniji praznik liturgijske godine.
Hristos vaskrse! — i za ceo univerzum, počelo je pravo proleće, svetlo, radosno jutro novog života.
Vaskrsenje Gospoda Isusa je prva istinska pobeda života nad smrću.
Svetlo vaskrsenje Hristovo
Ovako je bilo:
Posle subote, noću, trećeg dana nakon Svog stradanja i smrti, Gospod Isus Hristos, silom Svog Božanstva, ožive, to jest, vaskrsa iz mrtvih. Njegovo ljudsko telo se transformisalo.
Izašao je iz groba ne odvaljavši kamen, ne slomivši pečat Sinedriona i nevidljiv stražarima. Od tog trenutka, ratnici su, ne znajući to, čuvali prazan kovčeg.
Odjednom je nastao veliki zemljotres; Anđeo Gospodnji sišao je s neba. Prišao je, odvalio kamen sa vrata Groba Gospodnjeg i seo na njega. Njegov izgled je bio kao munja, a njegova odeća bela kao sneg. Vojnici koji su stajali na straži kod kovčega počeli su da drhte i postali su kao mrtvi, a zatim, probudivši se iz straha, pobegli su.
Na ovaj dan (prvi dan u nedelji), čim se završio subotnji odmor, veoma rano, u zoru, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Jovana, Salomija i druge žene, uzevši pripremljeno mirisno smirno, otišle su na grob Isusa Hrista da pomažu njegovo telo, pošto nisu imale vremena da to urade prilikom sahrane. (Crkva ove žene naziva mironosicama).
Još nisu znali da je stražar postavljen kod Hristovog groba i da je ulaz u pećinu zapečaćen. Zato nisu očekivali da će tamo nekoga sresti i rekoše među sobom: „Ko će odvaliti kamen sa vrata groba?“ Kamen je bio veoma veliki.
Ikona A. Rubljova „Vaskrsenje Hristovo“ (1408-1410)
Svetlo Hristovo Vaskrsenje je najveći i najsvetliji hrišćanski praznik. Ovaj praznik se naziva i Hristov Vaskrs, odnosno Dan na koji se dogodio naš prelaz iz smrti u život i sa zemlje na nebo.
VASKRS je najstariji i najvažniji praznik liturgijske godine.
Hristos vaskrse! — i za ceo univerzum, počelo je pravo proleće, svetlo, radosno jutro novog života.
Vaskrsenje Gospoda Isusa je prva istinska pobeda života nad smrću.
Svetlo vaskrsenje Hristovo
Ovako je bilo:
Posle subote, noću, trećeg dana nakon Svog stradanja i smrti, Gospod Isus Hristos, silom Svog Božanstva, ožive, to jest, vaskrsa iz mrtvih. Njegovo ljudsko telo se transformisalo.
Izašao je iz groba ne odvaljavši kamen, ne slomivši pečat Sinedriona i nevidljiv stražarima. Od tog trenutka, ratnici su, ne znajući to, čuvali prazan kovčeg.
Odjednom je nastao veliki zemljotres; Anđeo Gospodnji sišao je s neba. Prišao je, odvalio kamen sa vrata Groba Gospodnjeg i seo na njega. Njegov izgled je bio kao munja, a njegova odeća bela kao sneg. Vojnici koji su stajali na straži kod kovčega počeli su da drhte i postali su kao mrtvi, a zatim, probudivši se iz straha, pobegli su.
Na ovaj dan (prvi dan u nedelji), čim se završio subotnji odmor, veoma rano, u zoru, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Jovana, Salomija i druge žene, uzevši pripremljeno mirisno smirno, otišle su na grob Isusa Hrista da pomažu njegovo telo, pošto nisu imale vremena da to urade prilikom sahrane. (Crkva ove žene naziva mironosicama).
Još nisu znali da je stražar postavljen kod Hristovog groba i da je ulaz u pećinu zapečaćen. Zato nisu očekivali da će tamo nekoga sresti i rekoše među sobom: „Ko će odvaliti kamen sa vrata groba?“ Kamen je bio veoma veliki.
Ikona A. Rubljova „Vaskrsenje Hristovo“ (1408-1410)
Marija Magdalena, ispred ostalih žena mironosica, bila je prva koja je stigla do groba. Još nije bilo zora, već je bio mrak. Marija, videvši da je kamen odvaljen od groba, odmah otrča Petru i Jovanu i reče: „Uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde ga položiše.“ Čuvši ove reči, Petar i Jovan odmah otrčaše ka grobu. Marija Magdalena je išla za njima.
U to vreme, ostale žene koje su išle sa Marijom Magdalenom približiše se grobu. Videli su da je kamen odvaljen od groba. I kada su se zaustavili, odjednom su ugledali blistavog Anđela kako sedi na kamenu.
Anđeo im se obrati i reče: „Ne bojte se, jer znam da tražite Isusa koji je bio raspet. Nije ovde; vaskrsao je, kao što je rekao dok je još bio s vama. Dođite i vidite mesto gde je Gospod ležao, pa brzo idite i recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih.“
Ušli su u grobnicu (pećinu) i nisu našli telo Gospoda Isusa Hrista. Ali kad pogledaše gore, videše anđela u beloj haljini gde sedi s desne strane mesta gde je Gospod bio položen; obuzeo ih je užas.
Anđeo im reče: „Ne uznemiravajte se. Tražite Isusa iz Nazareta, koji je bio raspet. On je vaskrsao. Nije ovde. Ovo je mesto gde je položen. Nego idite i recite njegovim učenicima i Petru (koji se svojim odricanjem isključio iz broja učenika) da će vas sresti u Galileji, tamo ćete ga videti, kao što vam je rekao.“
Dok su žene stajale tamo u čudu, iznenada su se pred njima ponovo pojavila dva anđela u sjajnim odećama. Žene su od straha savile lica do zemlje.
Anđeli im rekoše: „Zašto tražite živog među mrtvima? Nije ovde; vaskrsao je; setite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji govoreći: „Sin Čovečiji mora biti predat u ruke grešnih ljudi i biti razapet, i trećeg dana da vaskrsne.“
U to vreme, ostale žene koje su išle sa Marijom Magdalenom približiše se grobu. Videli su da je kamen odvaljen od groba. I kada su se zaustavili, odjednom su ugledali blistavog Anđela kako sedi na kamenu.
Anđeo im se obrati i reče: „Ne bojte se, jer znam da tražite Isusa koji je bio raspet. Nije ovde; vaskrsao je, kao što je rekao dok je još bio s vama. Dođite i vidite mesto gde je Gospod ležao, pa brzo idite i recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih.“
Ušli su u grobnicu (pećinu) i nisu našli telo Gospoda Isusa Hrista. Ali kad pogledaše gore, videše anđela u beloj haljini gde sedi s desne strane mesta gde je Gospod bio položen; obuzeo ih je užas.
Anđeo im reče: „Ne uznemiravajte se. Tražite Isusa iz Nazareta, koji je bio raspet. On je vaskrsao. Nije ovde. Ovo je mesto gde je položen. Nego idite i recite njegovim učenicima i Petru (koji se svojim odricanjem isključio iz broja učenika) da će vas sresti u Galileji, tamo ćete ga videti, kao što vam je rekao.“
Dok su žene stajale tamo u čudu, iznenada su se pred njima ponovo pojavila dva anđela u sjajnim odećama. Žene su od straha savile lica do zemlje.
Anđeli im rekoše: „Zašto tražite živog među mrtvima? Nije ovde; vaskrsao je; setite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji govoreći: „Sin Čovečiji mora biti predat u ruke grešnih ljudi i biti razapet, i trećeg dana da vaskrsne.“
Vaskršnja služba počinje u ponoć od subote do nedelje; Ona je sva ispunjena duhovnom radošću i likovanjem. Sve je to svečana himna Svetlom Vaskrsenju Hristovom, pomirenju Boga i čoveka, pobedi života nad smrću.
Na Vskrs počinje prekid posta posle dugog Velikog posta, a glavni atributi svečane trpeze su farbana jaja, uskršnji kolač i pasha (slatko jelo od sira sa suvim grožđem).
Ofarbano jaje (ranije su postojala samo crvena jaja) je simbol sveta, obojenog krvlju Isusa Hrista i kroz to preporođenog u novi život.
Kulič (visok hleb napravljen od bogatog testa) je simbol tela Gospodnjeg, kojim se vernici moraju pričestiti. Inače, sva ova uskršnja hrana se blagosilja u crkvi dan ranije - na Veliku subotu.
Vaskrs se slavi svake godine na različite datume u mesecu, a vreme njegovog slavlja se „menja“ u skladu sa datumom, ali uvek pada u nedelju.
Svi praznici koji su kalendarski vezani za Uskrs (Cvetna nedelja, Antipasha, Vaznesenje i Trojice) takođe menjaju svoje datume i nazivaju se pokretni ili prekretni.
Ostalih dvanaest velikih praznika (Božić, Bogojavljenje, Sretenje Gospodnje i drugi) imaju fiksni datum i nazivaju se nepokretnim ili fiksnim.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181311-svetloe-hristovo-voskresenie
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Na Vskrs počinje prekid posta posle dugog Velikog posta, a glavni atributi svečane trpeze su farbana jaja, uskršnji kolač i pasha (slatko jelo od sira sa suvim grožđem).
Ofarbano jaje (ranije su postojala samo crvena jaja) je simbol sveta, obojenog krvlju Isusa Hrista i kroz to preporođenog u novi život.
Kulič (visok hleb napravljen od bogatog testa) je simbol tela Gospodnjeg, kojim se vernici moraju pričestiti. Inače, sva ova uskršnja hrana se blagosilja u crkvi dan ranije - na Veliku subotu.
Vaskrs se slavi svake godine na različite datume u mesecu, a vreme njegovog slavlja se „menja“ u skladu sa datumom, ali uvek pada u nedelju.
Svi praznici koji su kalendarski vezani za Uskrs (Cvetna nedelja, Antipasha, Vaznesenje i Trojice) takođe menjaju svoje datume i nazivaju se pokretni ili prekretni.
Ostalih dvanaest velikih praznika (Božić, Bogojavljenje, Sretenje Gospodnje i drugi) imaju fiksni datum i nazivaju se nepokretnim ili fiksnim.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/181311-svetloe-hristovo-voskresenie
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
