Postoji princip kokošinjca. Njena suština je u tome da petao kljuca kokošku iz ljutnje, a u osveti (uostalom, petao je jači od nje, a on je blokiran da ispolji agresiju) kljuca slabu kokošku, ova slaba kokoška traži još slabiju. ... Emocionalni sistem psihopate funkcioniše po principu kokošinjca.
Opšte je prihvaćeno da se tamna suština unutar nasilnika hrani bolom njegove žrtve. Formalno je to tačno, ali u suštini nije. Na kraju krajeva, ako bi se hranila negativnom emocijom žrtve, onda bi i nasilnik doživeo upravo ovu emociju, kao transmisionu vezu između mračne esencije i žrtve. Ali nasilnik čak i ne razmišlja o saosećanju sa bolom, već, naprotiv, pokazuje zadovoljstvo od pogleda na tuđi bol.
Nasilnik pokazuje zadovoljstvo što vidi tuđi bol
Odavde zaključujemo da bol žrtve za mračnom suštinom nasilnika prati i suprotna emocija – zadovoljstvo. Kako on uspeva da postigne tako potpuno polarnu emociju, ako je normalna reakcija osobe da vidi tuđi bol da taj bol podeli sa svojim osećanjima?
Ovde moramo uzeti u obzir da nasilnik ne oseća zadovoljstvo od bola osobe koja mu je udaljena. Ljudi koji nisu iz užeg kruga nasilnika su potpuno ravnodušni prema njemu i on može potpuno ravnodušno da gleda na njihovu patnju, dosadno i čačkajući zube slamkom.
Da bi negativnu emociju žrtve počeo da oseća kao zadovoljstvo, zlostavljač mora prvo da obezbedi snažno zbližavanje sa žrtvom. Obično agresivno približavanje počinje kao maštanje o tome „kada ćeš mi biti žena“ na drugom sastanku, planiranje broja dece na trećem, sve to praćeno potpunim prilagođavanjem interesima i vrednostima buduće žrtve, stvaranjem osećanje srodne duše i osobe koja te poznaje hiljadu godina.
Kada taktika brzog zbližavanja urodi plodom, nasilnik prelazi na drugi modus – način projekcije svoje mračne suštine na žrtvu. On počinje da demonizuje svoju žrtvu, videći u njoj bukvalnog đavola pakla. U stvari, ovako funkcioniše projekcija: premeštanje na bliski, zavisni ljudski objekat zlostavljača onog dela sebe koji odbija da oseti kao deo sebe. Stoga on počinje da vidi ovaj mračni entitet kao nešto odvojeno od njega - u njemu bliskom objektu, u svojoj žrtvi. I on počinje da napada ovog đavola pakla, osećajući da je pravedan čovek i osoba koja je najviše patila za istinu na ovom svetu.
Nasilnik pokazuje zadovoljstvo što vidi tuđi bol
Odavde zaključujemo da bol žrtve za mračnom suštinom nasilnika prati i suprotna emocija – zadovoljstvo. Kako on uspeva da postigne tako potpuno polarnu emociju, ako je normalna reakcija osobe da vidi tuđi bol da taj bol podeli sa svojim osećanjima?
Ovde moramo uzeti u obzir da nasilnik ne oseća zadovoljstvo od bola osobe koja mu je udaljena. Ljudi koji nisu iz užeg kruga nasilnika su potpuno ravnodušni prema njemu i on može potpuno ravnodušno da gleda na njihovu patnju, dosadno i čačkajući zube slamkom.
Da bi negativnu emociju žrtve počeo da oseća kao zadovoljstvo, zlostavljač mora prvo da obezbedi snažno zbližavanje sa žrtvom. Obično agresivno približavanje počinje kao maštanje o tome „kada ćeš mi biti žena“ na drugom sastanku, planiranje broja dece na trećem, sve to praćeno potpunim prilagođavanjem interesima i vrednostima buduće žrtve, stvaranjem osećanje srodne duše i osobe koja te poznaje hiljadu godina.
Kada taktika brzog zbližavanja urodi plodom, nasilnik prelazi na drugi modus – način projekcije svoje mračne suštine na žrtvu. On počinje da demonizuje svoju žrtvu, videći u njoj bukvalnog đavola pakla. U stvari, ovako funkcioniše projekcija: premeštanje na bliski, zavisni ljudski objekat zlostavljača onog dela sebe koji odbija da oseti kao deo sebe. Stoga on počinje da vidi ovaj mračni entitet kao nešto odvojeno od njega - u njemu bliskom objektu, u svojoj žrtvi. I on počinje da napada ovog đavola pakla, osećajući da je pravedan čovek i osoba koja je najviše patila za istinu na ovom svetu.
Zašto je nasilniku potreban vaš bol?
Dakle, glavni zadatak je zašto ste vi nasilniku potrebni - da prenese svoju mračnu suštinu na vas, da je u vama vidi i bori se sa njom u vašem licu. Optužujući vas za ludilo, psihopatiju, šizofreniju. I u isto vreme on se čisti, osećajući se čistim od prljavštine kojom vas je potpuno obdario. On sam, projektovavši svoju crninu na vas, odjednom se razvedri, osećajući se kao pravednik i najpošteniji i najljubazniji čovek na zemlji. I dokle god ste u blizini, dokle god pristajete da nosite ovaj teret, misleći da je to teret ljubavi, on će se osećati lako i slobodno.
Želeo bih da detaljno odgovorim na jedan izuzetan komentar u jednom od mojih prethodnih materijala. Ovde je:
„Moja bivša mi je isprva rekla kakva je užasna majka, poverovao sam joj i saosećao sa njom, ali posle nekoliko godina zajedničkog života počela je da govori isto, to jest, ne stideći se nimalo, optužila me je za neke strašne stvari koje nisam mogao da uradim, a on je to veoma dobro znala!“
To se često dešava u odnosu između psihopate i žrtve, a zove se transfer. Kada u partneru psihopata ne vidi ličnost svog partnera, tačnije ne emocionalnu mapu samog partnera, već u njemu vidi bukvalno svog tiranina-Roditelja (iako ne uvek svesno kao u gornjoj priči), sa karakterističnim emocije pa čak i karakteristike Roditeljskih postupaka.
Dakle, glavni zadatak je zašto ste vi nasilniku potrebni - da prenese svoju mračnu suštinu na vas, da je u vama vidi i bori se sa njom u vašem licu. Optužujući vas za ludilo, psihopatiju, šizofreniju. I u isto vreme on se čisti, osećajući se čistim od prljavštine kojom vas je potpuno obdario. On sam, projektovavši svoju crninu na vas, odjednom se razvedri, osećajući se kao pravednik i najpošteniji i najljubazniji čovek na zemlji. I dokle god ste u blizini, dokle god pristajete da nosite ovaj teret, misleći da je to teret ljubavi, on će se osećati lako i slobodno.
Želeo bih da detaljno odgovorim na jedan izuzetan komentar u jednom od mojih prethodnih materijala. Ovde je:
„Moja bivša mi je isprva rekla kakva je užasna majka, poverovao sam joj i saosećao sa njom, ali posle nekoliko godina zajedničkog života počela je da govori isto, to jest, ne stideći se nimalo, optužila me je za neke strašne stvari koje nisam mogao da uradim, a on je to veoma dobro znala!“
To se često dešava u odnosu između psihopate i žrtve, a zove se transfer. Kada u partneru psihopata ne vidi ličnost svog partnera, tačnije ne emocionalnu mapu samog partnera, već u njemu vidi bukvalno svog tiranina-Roditelja (iako ne uvek svesno kao u gornjoj priči), sa karakterističnim emocije pa čak i karakteristike Roditeljskih postupaka.
Muž i žena psihopate su potpuno drugačiji od Roditelja koji je (u stvarnosti, ili u mašti psihopate) naneo traumu. Ali partner psihopate je u potpunosti odgovoran za tuđu traumu. Obdaren je najgorim karakternim osobinama. Bilo koji način se koristi da bi se uhvatile manje greške, propuste ili jednostavno nemar izazvan fizičkim umorom ili psihičkom iscrpljenošću. Psihopata momentalno tumači svaku sitnicu u korist ocrnjivanja partnera, predstavljajući, na primer, jednostavnu i trivijalnu zaboravnost kao namernu agresiju prema sebi. Neizvođenje neke radnje koju je mentalno očekivao, a nije dobio, psihopata će predstaviti kao grubo, sebično i arogantno nepoštovanje njega.
Čak i ako se žrtva ponaša tiho i savršeno ispunjava sve hirove svog tiranina, psihopata će smisliti razlog da demonizuje žrtvu. On će bukvalno maštati o incidentu i predstaviti svoju fantaziju kao stvarnost tako uverljivo da će mu partner psihopate poverovati i početi da sumnja u njegovu sposobnost da zapamti svoje postupke ili reči.
Zašto se to radi? Uopšteno govoreći, opisao sam mehaniku ovog procesa u materijalu „Zašto je nasilniku potreban vaš bol“. Ovde ću dodati još neke karakteristične osobine i razloge ovakvog ponašanja.
Emocionalni sistem psihopate funkcioniše kao kokošinjac. Da li znate princip kokošinjca? Petao kljuca kokoš iz ljutnje, a u osveti (pošto je petao za nju najjači, blokirajući ispoljavanje agresije) kljuca slabiju kokošku, kljuvana slaba kokoška traži još slabiju kokošku, a ona, u odsustvo još slabijeg, kljuca kokoške.
U stvari, kljucana kokoš kljuca slabiju ne zato što treba nekoga da kljuca, već shvata da je kljucanje petla za nju skuplje. Ne, ona automatski ima ovu zabranu. Ona jednostavno NE MOŽE da bude agresivna prema petlu. Ne može, to je sve. Šta god da joj uradi, koliko god joj se rugao, kokoška nikada neće osetiti agresiju prema petlu. Ali ona će osetiti agresiju prema svom slabijem prijatelju. Neshvatljiva, apsurdna, ali snažna agresija prema nevinom objektu. Jer će delovati protiv slabih. Ali za petla NEĆE.
Ovo je krajnje racionalan pristup emocionalnog sistema psihopate: upotrebite predmet na koji MOŽETE da odbacite agresiju. Nije bitno da li je subjekt kriv ili ne. Ali ako je moguće postaviti kanal za oslobađanje agresije na žrtvu, onda će ga on instalirati. I počeće da se resetuje, primajući bol svoje žrtve kao povratnu informaciju. A jačina bola će psihopati reći o stepenu pouzdanosti kanala. Što je žrtvin bol veći, to je kanal bolje uspostavljen.
A „petao“ koji je u detinjstvu kljuvao psihopatu ostaje netaknut upravo u emotivnom smislu. Psihopata može da diše, da maše krilima, da škljocne kljunom, ali će odbaciti i zapravo naneti bol ne jačem i neprolaznijem Roditelju, već onome ko USPJE da izazove bol.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/zachem-abyuzeru-vasha-bol
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Čak i ako se žrtva ponaša tiho i savršeno ispunjava sve hirove svog tiranina, psihopata će smisliti razlog da demonizuje žrtvu. On će bukvalno maštati o incidentu i predstaviti svoju fantaziju kao stvarnost tako uverljivo da će mu partner psihopate poverovati i početi da sumnja u njegovu sposobnost da zapamti svoje postupke ili reči.
Zašto se to radi? Uopšteno govoreći, opisao sam mehaniku ovog procesa u materijalu „Zašto je nasilniku potreban vaš bol“. Ovde ću dodati još neke karakteristične osobine i razloge ovakvog ponašanja.
Emocionalni sistem psihopate funkcioniše kao kokošinjac. Da li znate princip kokošinjca? Petao kljuca kokoš iz ljutnje, a u osveti (pošto je petao za nju najjači, blokirajući ispoljavanje agresije) kljuca slabiju kokošku, kljuvana slaba kokoška traži još slabiju kokošku, a ona, u odsustvo još slabijeg, kljuca kokoške.
U stvari, kljucana kokoš kljuca slabiju ne zato što treba nekoga da kljuca, već shvata da je kljucanje petla za nju skuplje. Ne, ona automatski ima ovu zabranu. Ona jednostavno NE MOŽE da bude agresivna prema petlu. Ne može, to je sve. Šta god da joj uradi, koliko god joj se rugao, kokoška nikada neće osetiti agresiju prema petlu. Ali ona će osetiti agresiju prema svom slabijem prijatelju. Neshvatljiva, apsurdna, ali snažna agresija prema nevinom objektu. Jer će delovati protiv slabih. Ali za petla NEĆE.
Ovo je krajnje racionalan pristup emocionalnog sistema psihopate: upotrebite predmet na koji MOŽETE da odbacite agresiju. Nije bitno da li je subjekt kriv ili ne. Ali ako je moguće postaviti kanal za oslobađanje agresije na žrtvu, onda će ga on instalirati. I počeće da se resetuje, primajući bol svoje žrtve kao povratnu informaciju. A jačina bola će psihopati reći o stepenu pouzdanosti kanala. Što je žrtvin bol veći, to je kanal bolje uspostavljen.
A „petao“ koji je u detinjstvu kljuvao psihopatu ostaje netaknut upravo u emotivnom smislu. Psihopata može da diše, da maše krilima, da škljocne kljunom, ali će odbaciti i zapravo naneti bol ne jačem i neprolaznijem Roditelju, već onome ko USPJE da izazove bol.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/zachem-abyuzeru-vasha-bol
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
