Zašto ljudi povređuju jedni druge? Zašto se agresija tako često čuje u komunikaciji? Šta je ovo - zaista loš odnos prema svom kolegi ili takav metod samoodbrane?
Ljudi se stalno povređuju, ali da li ste ikada razmišljali o tome zašto se to dešava? Obično se ne pitamo šta bi moglo da se desi čoveku da bi namerno naneo bol drugima. Vrlo često se tako ponašaju oni koji su doživeli emocionalnu ili psihološku traumu. Patnja koju podnose izaziva kod njih najnegativnija osećanja, a često se te emocije prelivaju na druge, čak i ako nisu učinili ništa loše osobi koja pati od psihičke traume. Ili je to jednostavno neadekvatan metod zaštite. Osoba povređuje druge ne čekajući da oni „povrede” nju.
Zašto se tako ponašaju?
Evo nekoliko primera koji će vam pomoći da razumete zašto se ljudi koji su pretrpeli psihološku traumu tako ponašaju i povređuju.
Dete je loše tretirano, a, pored toga, vidi da se njegov otac na isti način odnosi prema majci (ili obrnuto). Dete dolazi do zaključka da je to „normalno“ i, kao odrasla osoba, reprodukuje to ponašanje.
Uprkos patnji i bolu koje je doživeo kao dete, ova odrasla osoba maltretira svog partnera i pribegava nasilju ako mu se pruži otpor. Ovo je obrazac ponašanja koji je naučio kao dete.
Takvo agresivno ponašanje možda nije povezano sa iskustvima iz detinjstva. Možda je osoba postala njegova žrtva dok je već odrasla. I sam je počela da koristi agresiju kao sredstvo samoodbrane.
Duboko u duši ona misli ovako: „Neka drugi bude žrtva, ali ja to više neću biti."
Ista stvar se dešava i onima koji pate od emocionalne zavisnosti od partnera. Zašto? Činjenica je da su ljubomora, želja za kontrolom partnera, krivica, nametanje odgovornosti za našu sreću partneru neodvojivi od emocionalne zavisnosti... Sve to kod njega izaziva odbacivanje, a veza postaje toksična.
Kako se ponašati sa ljudima koji su te povredili?
Nema smisla pokušavati da promenite njihovo ponašanje. Obično shvataju da se ponašaju nepravilno i da ih boli. Oni znaju da to ne mogu. Međutim, i dalje se tako ponašaju. Po pravilu, njihovo ponašanje je impulsivno.
Zašto se tako ponašaju?
Evo nekoliko primera koji će vam pomoći da razumete zašto se ljudi koji su pretrpeli psihološku traumu tako ponašaju i povređuju.
Dete je loše tretirano, a, pored toga, vidi da se njegov otac na isti način odnosi prema majci (ili obrnuto). Dete dolazi do zaključka da je to „normalno“ i, kao odrasla osoba, reprodukuje to ponašanje.
Uprkos patnji i bolu koje je doživeo kao dete, ova odrasla osoba maltretira svog partnera i pribegava nasilju ako mu se pruži otpor. Ovo je obrazac ponašanja koji je naučio kao dete.
Takvo agresivno ponašanje možda nije povezano sa iskustvima iz detinjstva. Možda je osoba postala njegova žrtva dok je već odrasla. I sam je počela da koristi agresiju kao sredstvo samoodbrane.
Duboko u duši ona misli ovako: „Neka drugi bude žrtva, ali ja to više neću biti."
Ista stvar se dešava i onima koji pate od emocionalne zavisnosti od partnera. Zašto? Činjenica je da su ljubomora, želja za kontrolom partnera, krivica, nametanje odgovornosti za našu sreću partneru neodvojivi od emocionalne zavisnosti... Sve to kod njega izaziva odbacivanje, a veza postaje toksična.
Kako se ponašati sa ljudima koji su te povredili?
Nema smisla pokušavati da promenite njihovo ponašanje. Obično shvataju da se ponašaju nepravilno i da ih boli. Oni znaju da to ne mogu. Međutim, i dalje se tako ponašaju. Po pravilu, njihovo ponašanje je impulsivno.
Kako da se ponašamo sa takvim ljudima? Evo nekoliko preporuka:
1. Ne približavajte im se više nego što je potrebno. Možda će pokušati da vas sažaljevaju i manipulišu vama. Ne zaboravite da morate razmišljati o sebi, svojim potrebama i interesima.
Ako želite, možete se zbližiti sa takvom osobom, ali u isto vreme budite spremni na činjenicu da će „preći granice“ i da ćete morati da preispitate svoj odnos sa njim.
2. Nemojte slediti njihov primer. Ako se ponašate kao oni, zapravo ćete podstaći njihovo pogrešno ponašanje.
Ako primetite da pokušavaju da vas povrede, držite se dalje od njih.
3. Nemojte im govoriti šta treba da rade. Ne možete pomoći drugoj osobi ako ne želi da mu se pomogne. Beskorisno je savetovati takve ljude, na primer, da se konsultuju sa psihologom ili nekako promene svoj život.
4. Prihvatite ih. Ove ljude je najbolje prihvatiti onakvima kakvi jesu. Svi smo iskusili emotivnu traumu. Možda ponekad povredimo druge ljude bez namere.
Naš instinkt preživljavanja se ne manifestuje uvek u društveno prihvatljivom obliku. On ne uzima u obzir norme, pravila ili vrednosti. On vas jednostavno „gura“ da preživite i prevaziđete sve što vam se dogodilo.
Ako vidite da vaše dete povređuje nekoga u školi, a vi ne intervenišete, verovatno ćete kasnije osetiti kajanje. I takvim „nemešanjem“ činite medveđu uslugu svom detetu. Ovo ponašanje treba prekinuti i pokušati da se promeni što je ranije moguće, u detinjstvu. Kada dete postane odraslo, to će biti mnogo teže.
U odraslom dobu, samo mi sami možemo otvoriti svoje oči, shvatiti šta nam se dešava, obratiti se psiholozima, ako je potrebno, i pokušati da prestanemo da povređujemo druge ljude.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-perezhivshie-psihologicheskuyu-travmu-chasto-delayut-bolno-drugim
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
1. Ne približavajte im se više nego što je potrebno. Možda će pokušati da vas sažaljevaju i manipulišu vama. Ne zaboravite da morate razmišljati o sebi, svojim potrebama i interesima.
Ako želite, možete se zbližiti sa takvom osobom, ali u isto vreme budite spremni na činjenicu da će „preći granice“ i da ćete morati da preispitate svoj odnos sa njim.
2. Nemojte slediti njihov primer. Ako se ponašate kao oni, zapravo ćete podstaći njihovo pogrešno ponašanje.
Ako primetite da pokušavaju da vas povrede, držite se dalje od njih.
3. Nemojte im govoriti šta treba da rade. Ne možete pomoći drugoj osobi ako ne želi da mu se pomogne. Beskorisno je savetovati takve ljude, na primer, da se konsultuju sa psihologom ili nekako promene svoj život.
4. Prihvatite ih. Ove ljude je najbolje prihvatiti onakvima kakvi jesu. Svi smo iskusili emotivnu traumu. Možda ponekad povredimo druge ljude bez namere.
Naš instinkt preživljavanja se ne manifestuje uvek u društveno prihvatljivom obliku. On ne uzima u obzir norme, pravila ili vrednosti. On vas jednostavno „gura“ da preživite i prevaziđete sve što vam se dogodilo.
Ako vidite da vaše dete povređuje nekoga u školi, a vi ne intervenišete, verovatno ćete kasnije osetiti kajanje. I takvim „nemešanjem“ činite medveđu uslugu svom detetu. Ovo ponašanje treba prekinuti i pokušati da se promeni što je ranije moguće, u detinjstvu. Kada dete postane odraslo, to će biti mnogo teže.
U odraslom dobu, samo mi sami možemo otvoriti svoje oči, shvatiti šta nam se dešava, obratiti se psiholozima, ako je potrebno, i pokušati da prestanemo da povređujemo druge ljude.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-perezhivshie-psihologicheskuyu-travmu-chasto-delayut-bolno-drugim
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
