Dajući svoju energiju destruktivnom modelu ponašanja, kao da se deenergiziramo, lišavamo se vitalnosti. Zajedno sa energijom, radošću i punoćom života nestaju i želja za stvaranjem, lakoća i vedrina. Naša individualnost zahteva razvoj i ne može se zanemariti.
„Sjećam se svog umora od svoje 19. Vjerovatno je umor bio prisutan u mom životu i prije, ali se sećam izrazitog osjećaja da mi je bilo teško da se od tog doba podignem za posao, neki posao. S obzirom na to da sada imam 40 godina, umor me prati više od polovine života
Odakle crpiti snagu?
Kako je to neprijatno: iznova i iznova se izvlačiti iz kreveta, oblačiti se vatiranim, gotovo tuđim rukama, uvlačiti svoje telo na hladnoću, kišu ili vrućinu.
Oči mi pokušavaju da se zatvore, hodam polako jer ne mogu brže da pomeram noge, a čini mi se da čak i imam poteškoća da pričam.
Forsirati i savladavati svaki dan je kao podvig i kao... lenjost. Kod kuće me smatraju lenjim jer ne želim da čistim, kuvam ili plaćam kiriju. Prinuđena sam da svu malu rezervu energije koju imam da potrošim na rad – uostalom, to je izvor mog postojanja, moje realizacije. Treba da se trudim da me pohvale, unaprede, podignu platu, na kraju krajeva. A kod kuće me čeka još jedan posao, za koji više nemam snage.
Znam da moja deca čekaju da se igram sa njima ili da budem u blizini. Moj muž je sve vreme nezadovoljan, već mu je dosadilo da čeka da konačno oživim i od Mrtve princeze postanem Vasilisa Prelepa.
Znam sve ovo i ne mogu ništa. Nemam snage... Ne pomažu ni vitamini, ni pravilna ishrana, ni odmor, ni.... Ništa"
Često čujem slične priče od svojih klijenata. Dolaze kod mene u nadi da ću im ispričati magični recept, i sve će se promeniti - pojaviće se snaga, biće dovoljno energije za posao, porodicu i ...
Avaj, nemam čime da im ugodim. Ne postoji magični recept. Ali postoji određeni model u kojem živi moj klijent. Model je očigledno destruktivan, primorava ga da svoju energiju „iscedi“ besplatno „nalevo“, sa očiglednim gubicima, pa čak i neprimećeno od njega.
Energija koju treba usmeriti ka sebi – ka samorazvoju, samospoznaji, ka zaštiti svojih granica, ka zadovoljavanju životnih potreba – iz nekog razloga je blokirana i na kraju biva „uložena“ u neku ulogu.
Postoje situacione uloge, a ima i osnovnih, koje su toliko utkane u strukturu psihe da čovek nije u stanju da ih sam otkrije. Moći ćete da „pratite“ da u datom trenutku, na primer, flertujete sa „onim zgodnim muškarcem tamo“ jer ga smatrate privlačnim. Možda shvatite da ste sada vamp, ili Karmen, ili princeza koju treba osvojiti, itd.
Odakle crpiti snagu?
Kako je to neprijatno: iznova i iznova se izvlačiti iz kreveta, oblačiti se vatiranim, gotovo tuđim rukama, uvlačiti svoje telo na hladnoću, kišu ili vrućinu.
Oči mi pokušavaju da se zatvore, hodam polako jer ne mogu brže da pomeram noge, a čini mi se da čak i imam poteškoća da pričam.
Forsirati i savladavati svaki dan je kao podvig i kao... lenjost. Kod kuće me smatraju lenjim jer ne želim da čistim, kuvam ili plaćam kiriju. Prinuđena sam da svu malu rezervu energije koju imam da potrošim na rad – uostalom, to je izvor mog postojanja, moje realizacije. Treba da se trudim da me pohvale, unaprede, podignu platu, na kraju krajeva. A kod kuće me čeka još jedan posao, za koji više nemam snage.
Znam da moja deca čekaju da se igram sa njima ili da budem u blizini. Moj muž je sve vreme nezadovoljan, već mu je dosadilo da čeka da konačno oživim i od Mrtve princeze postanem Vasilisa Prelepa.
Znam sve ovo i ne mogu ništa. Nemam snage... Ne pomažu ni vitamini, ni pravilna ishrana, ni odmor, ni.... Ništa"
Često čujem slične priče od svojih klijenata. Dolaze kod mene u nadi da ću im ispričati magični recept, i sve će se promeniti - pojaviće se snaga, biće dovoljno energije za posao, porodicu i ...
Avaj, nemam čime da im ugodim. Ne postoji magični recept. Ali postoji određeni model u kojem živi moj klijent. Model je očigledno destruktivan, primorava ga da svoju energiju „iscedi“ besplatno „nalevo“, sa očiglednim gubicima, pa čak i neprimećeno od njega.
Energija koju treba usmeriti ka sebi – ka samorazvoju, samospoznaji, ka zaštiti svojih granica, ka zadovoljavanju životnih potreba – iz nekog razloga je blokirana i na kraju biva „uložena“ u neku ulogu.
Postoje situacione uloge, a ima i osnovnih, koje su toliko utkane u strukturu psihe da čovek nije u stanju da ih sam otkrije. Moći ćete da „pratite“ da u datom trenutku, na primer, flertujete sa „onim zgodnim muškarcem tamo“ jer ga smatrate privlačnim. Možda shvatite da ste sada vamp, ili Karmen, ili princeza koju treba osvojiti, itd.
Osnovne uloge se formiraju u ranom detinjstvu i prepliću se sa velikim brojem psiholoških odbrana koje služe psihi štiteći je od traume. One s jedne strane, oni su prepreka za „nezakonit upad” bilo koga u svetinju – gde je čovek veoma ranjiv i bespomoćan. S druge strane, ulazak ovde je zabranjen vlasniku ovog osnovnog modela. Drugim rečima, čovek slepo igra jednom izabranu ulogu, koja mu je odavno postala težak teret, ali koje se ne može osloboditi jer ne „vidi”. Psihološki gledano, on to ne shvata.
Prepoznajte ove obrasce ponašanja „preko glave“, tj. intelektualno nemoguće. Ako, na primer, svom klijentu kažem da je poreklo njenog umora zbog činjenice da je celog života igrala ulogu dobre devojke, onda ona najverovatnije neće videti nikakvu vezu. I, smatrajući me pomalo čudnim, nastaviće da traži magični recept.
Svesnost je moguća samo preko čula. Kada čovek kaže – pre svega, ne meni, već sebi – kako se oseća kada mi se nešto desi – onda postepeno, korak po korak, istražuje razloge zbog kojih je prinuđen da napravi ovaj ili onaj izbor. I tako ona, iznova i iznova prateći svoja osećanja, SAM shvatala svoju ulogu. I tek nakon toga upravo ova uloga, ili model, počeće postepeno da gubi moć nad njim.
Svaka osoba je jedinstvena. I iako mnogi ljudi igraju slične uloge, svako ima svoju priču o njegovom izgledu. Važno je istražiti ličnu istoriju, bez obzira na to kako se ona uklapa u bilo koje pravilo. Zbog toga magični recept koji funkcioniše za jednu osobu nikada neće raditi za drugu.
Prepoznajte ove obrasce ponašanja „preko glave“, tj. intelektualno nemoguće. Ako, na primer, svom klijentu kažem da je poreklo njenog umora zbog činjenice da je celog života igrala ulogu dobre devojke, onda ona najverovatnije neće videti nikakvu vezu. I, smatrajući me pomalo čudnim, nastaviće da traži magični recept.
Svesnost je moguća samo preko čula. Kada čovek kaže – pre svega, ne meni, već sebi – kako se oseća kada mi se nešto desi – onda postepeno, korak po korak, istražuje razloge zbog kojih je prinuđen da napravi ovaj ili onaj izbor. I tako ona, iznova i iznova prateći svoja osećanja, SAM shvatala svoju ulogu. I tek nakon toga upravo ova uloga, ili model, počeće postepeno da gubi moć nad njim.
Svaka osoba je jedinstvena. I iako mnogi ljudi igraju slične uloge, svako ima svoju priču o njegovom izgledu. Važno je istražiti ličnu istoriju, bez obzira na to kako se ona uklapa u bilo koje pravilo. Zbog toga magični recept koji funkcioniše za jednu osobu nikada neće raditi za drugu.
Zabavljali smo se sa jednom od mojih klijenata oko godinu dana dok nije uspela da otkrije svoj osnovni model „dobre devojke“. Uspela je da razume kako je nastala ova uloga i kako se manifestuje u skoro svim oblastima njenog života.
Rekla mi je da je, otkako se seća, bila u velikoj meri odgovorna za odnos između majke i oca. Roditelji su se svađali, hteli su da se razvedu, ali su živeli „zbog ćerke“. Devojka je to shvatila na svoj način: da se njeni roditelji ne bi razveli, morala je da bude veoma dobra: da dobro uči, da pomaže mami i tati, da bude pomirujuća karika u njihovoj neslozi, da čuva svoje tajne jedno od drugog, što bi moglo dovesti do razvoda.
Ne možete da budete nepristojni, ne možete da koristite psovke, ne možete da pravite neprijatnosti roditeljima svojim žalbama i zahtevima. Morala je da zaboravi na svoje igre iz detinjstva, bezbrižno detinjstvo i zezanciju. Trebalo je čuvati porodicu, žrtvujući njihove potrebe....
Veoma je tužno kada odrasli ne shvataju kakav nepodnošljiv teret mogu staviti na svoje dete. Ova žena još uvek igra svoju ulogu. Mame i tate odavno nema, a ona nastavlja da se žrtvuje, sada zarad muža i dece, pa čak i zbog onih koji nisu tako bliski - uostalom, navikla je da živi na ovaj način, a ne zna kako da to uradi drugačije.
Šta ovo znači? Činjenica je da ona i dalje ne može da se odbrani kada je suočena sa grubošću drugih ljudi (psovke, ljutnje je loše). Plaši se da kaže da joj je nezgodno da ide sa decom iz odeljenja svoje ćerke na takmičenje danas, kada su sve ostale majke već odbile (odbijanje će dovesti učiteljicu u težak položaj, a „dobro“ devojka ne može da učini „loše” drugome).
Dobra majka mora da razvija svoju decu – i tako ona, kao navijač, ide iz kruga u krug, ne dajući sebi za pravo ni da pomisli da želi bilo šta za sebe. I, naravno, nema pravo da plače i da se žali, jer... Ni sama ne zna zašto. On samo oseća da će se tada dogoditi nešto strašno.
Nekada je ovaj užas za nju bio razvod njenih roditelja, ali sada je to samo užas koji se pojavljuje niotkuda ako se usudi da bude „loša“. Na primer, da odbijete nekoga ko vas koristi, da zaštitite kada su granice probijene, ili samo da želite nešto...
Nažalost, ne možete sahraniti svoje potrebe bez posledica. Dajući svoju energiju destruktivnom modelu, kao da se deenergiziramo, lišavamo se vitalnosti. Zajedno sa energijom, radošću i punoćom života nestaju i želja za stvaranjem, lakoća i vedrina. Naša individualnost zahteva razvoj i ne može se zanemariti.
Poštovanje vaše individualnosti, „slušanje“ vaših potreba - ovo je magični recept. Potražite gde i kako trošite svoju energiju na stvari koje vas iscrpljuju (i, usput, infantiliziraju druge). Jednom kada se vašoj individualnosti oda priznanje, odmah ćete osetiti priliv energije i želje za stvaranjem.
Autor Veronica Khlebova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-vam-ne-hvataet-energii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Rekla mi je da je, otkako se seća, bila u velikoj meri odgovorna za odnos između majke i oca. Roditelji su se svađali, hteli su da se razvedu, ali su živeli „zbog ćerke“. Devojka je to shvatila na svoj način: da se njeni roditelji ne bi razveli, morala je da bude veoma dobra: da dobro uči, da pomaže mami i tati, da bude pomirujuća karika u njihovoj neslozi, da čuva svoje tajne jedno od drugog, što bi moglo dovesti do razvoda.
Ne možete da budete nepristojni, ne možete da koristite psovke, ne možete da pravite neprijatnosti roditeljima svojim žalbama i zahtevima. Morala je da zaboravi na svoje igre iz detinjstva, bezbrižno detinjstvo i zezanciju. Trebalo je čuvati porodicu, žrtvujući njihove potrebe....
Veoma je tužno kada odrasli ne shvataju kakav nepodnošljiv teret mogu staviti na svoje dete. Ova žena još uvek igra svoju ulogu. Mame i tate odavno nema, a ona nastavlja da se žrtvuje, sada zarad muža i dece, pa čak i zbog onih koji nisu tako bliski - uostalom, navikla je da živi na ovaj način, a ne zna kako da to uradi drugačije.
Šta ovo znači? Činjenica je da ona i dalje ne može da se odbrani kada je suočena sa grubošću drugih ljudi (psovke, ljutnje je loše). Plaši se da kaže da joj je nezgodno da ide sa decom iz odeljenja svoje ćerke na takmičenje danas, kada su sve ostale majke već odbile (odbijanje će dovesti učiteljicu u težak položaj, a „dobro“ devojka ne može da učini „loše” drugome).
Dobra majka mora da razvija svoju decu – i tako ona, kao navijač, ide iz kruga u krug, ne dajući sebi za pravo ni da pomisli da želi bilo šta za sebe. I, naravno, nema pravo da plače i da se žali, jer... Ni sama ne zna zašto. On samo oseća da će se tada dogoditi nešto strašno.
Nekada je ovaj užas za nju bio razvod njenih roditelja, ali sada je to samo užas koji se pojavljuje niotkuda ako se usudi da bude „loša“. Na primer, da odbijete nekoga ko vas koristi, da zaštitite kada su granice probijene, ili samo da želite nešto...
Nažalost, ne možete sahraniti svoje potrebe bez posledica. Dajući svoju energiju destruktivnom modelu, kao da se deenergiziramo, lišavamo se vitalnosti. Zajedno sa energijom, radošću i punoćom života nestaju i želja za stvaranjem, lakoća i vedrina. Naša individualnost zahteva razvoj i ne može se zanemariti.
Poštovanje vaše individualnosti, „slušanje“ vaših potreba - ovo je magični recept. Potražite gde i kako trošite svoju energiju na stvari koje vas iscrpljuju (i, usput, infantiliziraju druge). Jednom kada se vašoj individualnosti oda priznanje, odmah ćete osetiti priliv energije i želje za stvaranjem.
Autor Veronica Khlebova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-vam-ne-hvataet-energii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
