6 psiholoških fenomena: Ako nijeste savršeni, ljudi će vas više voljeti...

​
Sledećih šest psiholoških fenomen ne samo da će vam pomoći da bolje razumijete zašto ljudi prave jedne te iste greške svakodnevno, već i da sami postanete bolji, racionalniji.

​Efekat Pratfall. Ako nijeste savršeni, ljudi će vas više voljeti

Kada želimo da ostavimo na nekog utisak, tada neminovno ističemo najbolje strane svoje ličnosti. Ispostavilo se, da je to pogrešno: studije pokazuju da ispoljavaje svoje ranjivosti i slabosti, povećava nivo empatije za nas od drugih. Što više imate ne-kritičnih nedostataka, ljudi će se bolje odnositi prema vama .

Profesor, koji istupa pred auditorijumom vidno uzbuđen, publici izgleda pametniji od onoga koji govori veoma samouvjereno. Kada ste stidljivi i pravite gluposti na prvom sastanku - to je provjeren, ako ne i očigledan način da se svidite svom potencijalnom partneru.

Teorija je dobila naziv Efekat Pratfall i potvrđena od strane Elliot Aronson, dokotora filozofije i psihologije na Univerzitetu Stanford.

U principu, griješiti - nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok god vaše greške ne nanose štetu drugima.
​

Pigmalion efekat. Ako više očekujete, više ćete i uraditi
​

Ovu teoriju prvi je testirao psiholog Robert Rozental. Sprovodio je IQ-testove u školama, zatim nastavnicima saopštavao lažne rezultate. Ta djeca čiji IQ bio viši nego kod drugih, navodno su pokazala "prosječne" rezultate. I ona koji su zaista pokazali prosječne rezultate, nastavnicima je rečeno da su to vlasnici najboljih mozgova. Što se desilo posle toga?

Učenici koje su nastavnici smatrani inteligentnijim, počeli su da uče bolje. To je zato što su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego od ostalih. Sve veći pritisak na učenike natjerao ih je da uče bolje. Zaključci Rozentala, ne odnose se samo na obrazovanje.

"Vaša očekivanja stvaraju vašu realnost." - zaključuje on.

U principu, ako želite da postignete u životu nešto značajno, morate da sebi postavite nerealne ciljeve i precijenite svoje sposobnosti za njihovo ostvarenje. I to radi. 
​

​Paradoks izbora. Što više imamo opcija za izbor, manje smo zadovoljni odlukom
​

​Logično, se čini da što više imate opcija da je to bolje. Prodavnica sa velikim asortimanom sviđa nam se više od male prodavnice. Kada je predloga u pogledu karijere mnogo, mislimo da ćemo sigurno napraviti dobar izbor.

Ali psiholozi Mark Lepper i Sheena Iyengar dokazali su da nije tako. Istraživači su u eksperimentu ponudili jednoj gurmanskoj grupu koji su došli u prodavnicu, da izaberu besplatno jedan od šest različitih vrsta džema, a drugoj - jedan od 24. Rezultati su pokazali da je 30% ljudi koji su birali jednu od šest opcija bilo zadovoljno svojim izborom. Od onih koji su birali jedan džem od 24 bilo je zadovoljno samo 3%.

Ovaj fenomen je otkrio psiholog Barri Schvartz. On savjetuje da vas ne bi napustio osjećaj zadovoljstva, da se vještački treba ograničiti broj opcija. Uzgred, to objašnjava zašto su korisnici Apple tehnologije zadovoljniji od korisnika drugih marki. Ili zašto se oni koji kupuju hranu u malim prodavnicama, osećaju zadovoljnije nego posjetioci velikih hipermarketa.

Efekat svjedoka. Što je više očevidaca, manja je vjerovatnoća da će neko pomoći
​

Ovaj efekat odavno dobro ilustruje Priča o dobrom Samarićaninu. On takođe objašnjava puno tragičnih događaja u našoj istoriji. Istraživači su ga nazvli "pomiješana odgovornost".

Ako je neki čovjek na ulici u nevolji i treba pomoć, ima mnogo više šanse da je dobije ako pored njega prolazi jedan čovjek nego ako je pored njega - gomila ljudi. To, uzgred, objašnjava neosjetljivost i hladnoću velikih gradova.

Uticaj ovog efekta su testirali psiholozi Bib Latan i Džon Darli, koji su posmatrali kako će se studenti ponašati u situaciji kada se njihov kolega "guši" u njihovoj neposrednoj blizini. Kada bi student posmatrač mislio da samo on vidi šta se dešava, odmah bi prišao da pomogne, ali čim bi studenta koji se davi gledalo više od četvoro kolega, vjerovatnoća da bi neko pritekao u pomoć bila je 31%.

U principu, ako ste u teškoj situaciji i potrebna vam je pomoć, tada se ne obraćajte svima koji mogu da pomognu, već ciljano, lično nekome. Jednostavno rečeno, najbolje je ne vrištati "Neka neko pomogne!" već "Vi u sivom mantilu, pomognite mi!".
​

​"Spotlight" efekat. Ljudi čija je glava stalno opterećena razmišljanjem, ne primjećuju očigledne stvari
​

Većina ljudi danas se stalno bavi nekim ozbiljnim razmišljanjem. Kada su u društvu, oni su okuprani svojim mislima, da ne primećuju očigledne stvari, dokazuju naučnici sa Univerziteta Kornel.

Jednostavnije rečeno, apsolutno ih nije briga kako izgledate, kako idete u kancelariju ili na fakultet. Većina ljudi jednostavno ne obraćaju pažnju na vaš izgled. Ispostavlja se da ste u centru pažnje mnogo manje nego što mislite. I zato možete prestati da brinete o spoljašnjim atributima života. Ne kupujte skup automobil ili smart telefon da "zadivite" kolege: može se ispostaviti drugačije, da većinu njih ne zanima, šta ti poseduješ. Da su okupirani svojim problemima.

Efekat fokusiranja. Ljudi precjenjuju značaj stvari i pojava, o kojim razmišljaju

"Ništa u životu nije toliko značajno, kao što vam se čini." David Kaneman

Uzgred, ovaj efekat, aktivno se koristi u marketingu. Ubjeđuju vas da će vas kupovina nekog proizvoda učiniti srećnijim. Ali teško da će ispuniti svoje obećanje.

Da biste se izborili sa ovim psihološkim efektom treba usvojiti jednu jednostavnu aksiomu: ništa od toga neće biti toliko važno za godinu ili čak sledeće nedjelje, kao što vam se čini danas. Odnosite se prema životu i njegovim nemirima lakše i jednostavnije.

 I, da, pomirite se sa tim da ljudi jednostavno ne mogu da predvide budućnost. Stoga, bi bilo bolje da prestanete da pravite dugoročne planove.

Prevod teksta: http://www.aum.news 

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
​