​Ako me ne pozoveš ili ne možemo da se nađemo, mislim da si zauzet. Ako mi ne kažeš da me voliš, mislim da se plašiš da izložiš svoje emocije. Ako me ne poljubiš, mislim da si tužan i ako ne dođeš da spavaš sa mnom, mislim da si umoran, ne shvatajući da ono što bih zaista trebalo da mislim jeste da ne osjećam tvoju ljubav, jer ona ne postoji.

​Da li ste se ikada našli pred vratima koja su samo odškrinuta? Na vezu koju ne možete u potpunosti da zatvorite, a koja vas dugo drži u situaciji neodlučnosti? Ponekad ljubavnu vezu ne prekinemo iznenada, već se trudimo da se polako odvojimo. Ne zatvaramo vrata u potpunosti, ali pukotinu ostavljamo otvorenom. To je kao da imate ranu koja je još uvijek poluotvorena i ne činite ništa da je zacijelite.

Nastaviti ići naprijed ponekad nije izbor, već obaveza. Kao da ništa nije previše važno da nam oduzme nadu, kao da niko nije toliko dragocijeno da nam ponovo oduzme priliku da budemo srećni.

U ljubavi su bitni srce i vrijednosti. Jedino što je zaista važno jeste šta  žele dvoje ljudi koji se vole, a ne šta drugi misle. Nikoga ne treba da zanima da li je razlika u godinama velika, da li je jedno iz Malija a drugo iz Poljske, da li je ona visoka a on nizak, on  mršav a ona nije ... Jer ljubav ne poznaje veličine.

​Znanje da ste voljeni jedno je od najboljih osjećanja koje možete doživjeti.  Znajući da žele da vas vide i razgovaraju s vama, da ih zanima kako ste, da imaju iskreno interesovanje zasnovano na istinskoj zahvalnosti je divan osjećaj.

​Emocije nam omogućavaju da se odnosimo prema drugima, međutim, često smo skloni da ih sakrijemo. Postoje 4 osnovne  emocije (iako su neki autori identifikovali više njih): tuga, bijes, strah i radost. Jedna od ove grupe emocija obično se smatra pozitivnom, ali to zavisi od naše kulture porijekla. Razlika između negativnog i pozitivnog može biti prepreka kada treba da oslobodimo emocije.

​Okruženi smo magičnim ljudima. Oni su ti sa kojima upoznajemo sreću, oni koji nam pomažu da letimo, da blistamo, da skinemo teret života sa svojih ramena. Oni su ljudi s kojima dijelimo saučesništvo na ovoj zemlji.

​Kada gradimo svoj život, ponavljamo obrasce koje su nacrtali drugi, kao da smo time odmah srećni, ali da li je to zaista tako? Kulturni i socijalni pritisci doveli su nas do toga da vjerujemo da se stabilnost nalazi u uobičajenom i da će nam pomoći da postignemo svoje blagostanje.

​Entuzijazam je energija koja nas vodi ka sreći, to je strast da radimo ono što nas zaista motiviše i volimo. Da bi u potpunosti doživio ovu moćnu energiju, čovjek mora da održi nadu i otvoren stav prema mogućnostima svog postojanja.

​Život mora sadržati zadovoljstva, baš kao što rečenice moraju sadržavati zareze. Neophodno je raditi stvari u kojima uživamo, iskoristiti mogućnosti koje nam se pružaju bez previše razmišljanja, bez očekivanja, jednostavno sa voljom za životom i izražavanjem života. Zato volite jedni druge i dopustite  da vas vole.