Svaka osoba je naše ogledalo za nas. I dođe trenutak u životu kada to konačno počnete da shvatate.
Na pravu zahvalnost, hodao sam dovoljno dugo, kako mi se činilo poslednjih nekoliko godina. Prošao je kroz um i došao kroz srce. I shvatio sam da sam prošao put života. I zahvalan sam onima koji su mi pomogli da dođem do ovoga.
Svaka osoba je naše ogledalo za nas. I dođe trenutak u životu kada to konačno počnete da shvatate.
Jednog dana sam skrenuo pažnju na jednog od mojih dobrih prijatelja. Počeo je naglas da izražava svoje nezadovoljstvo činjenicom da mnogo čini za druge dobrih dela, mnogo im pomaže, ali od njih ne dobija nikakvo priznanje ili zahvalnost. Onda je u nekim trenucima počeo da mi iznosi svoje tvrdnje da sam, navodno, nezahvalan kao i svi ostali. Da tražim od njega da nešto uradi i da mu ne zahvaljujem na tome. Razmišljao sam o njegovim rečima i njegovom ponašanju. Pitanje zahvalnosti za njega je bilo najvažnije. Uvek sam se ograničavao na suvo „ok” ili „hvala”, što je za mene bilo sinonim za zahvalnost. Ali shvatio sam da u njegovom ponašanju postoji i deo mene. Da je on moje ogledalo.
Odlučio sam da promenim svoje ponašanje. U početku sam u odnosu na njega postao pažljiviji i počeo sve češće da govorim ono „hvala“ koje je toliko želeo da čuje. Postepeno sam počeo da izgovaram ovo „hvala“ u odnosu na druge ljude. Promenio sam. Promenjeno zahvaljujući njegovom ogledalu.
Čitao sam i čuo mnogo o zahvalnosti iz raznih knjiga i članaka. Ali ova zahvalnost nikada nije postala deo mog života. Da, mogao sam da budem i ljubazan i kulturan, mogao bih da kažem „hvala“. Ali sve je to bilo u sklopu nekih pravila koja su se morala poštovati. U svim mojim rečima nije bilo duše i srdačnosti. Zvučale su često mehanički. I ljudi su to osetili.
A sada, zahvaljujući mom prijatelju, već sam konačno naučio ovu zahvalnost. Ali, kako se kasnije pokazalo, pogrešio sam i reći „hvala“ i „hvala“ nije dovoljno. Sve je to bilo iz uma. Iz uma sam shvatio da je to toliko potrebno, da je tako ispravno, da osoba koja je uradila nešto za tebe svakako treba da joj se zahvali. Na kraju krajeva, čak i deca se uče da kažu „hvala“. Ali svejedno, i ovo mi je bilo drago, jer nisam znao kako drugačije. Bio sam mu zahvalan što sam naučio, kako sam tada mislio, da zahvalim.
To je trajalo neko vreme, bio sam siguran da sam veoma zahvalan čovek, sve dok nisam dobio direktan i okrutan udarac u srce od jedne veoma bliske osobe. I nisam razumeo zašto. Bio sam nežan i brižan, pažljiv, uvek pomagao i podržavao. Preuzeo sam na sebe rešavanje mnogih svakodnevnih pitanja, i kao odgovor, ne da nisam dobio zahvalnost, kako mi se činilo, nisam dobio ništa. Pravila se da ne primećuje kako se u kući pojavljuju potrebne stvari, da je sve što radim obično i samo po sebi razumljivo. Napravio sam tortu za njen rođendan i pitao sam je da li joj se sviđa ili ne. Njeno retko „hvala“ bilo je nekako suvoparno i podlo. Ona je svoje ponašanje smatrala normalnim, ali ja sam je smatrao samo sebičnom.
Dok sam razmišljao, već sam naučio da zahvalim ljudima i očekivao sam isto od drugih zauzvrat. Kažu da ako čekate zahvalnost za ono što ste uradili, onda prodajete svoje usluge, a ne dajete ih. Ovo mišljenje ima mesta, ali svakome je drago kada ga neko ceni i zahvaljuje. Pogotovo kada ste u paru. Zahvalnost ponekad može delovati kao mera u ravnoteži davanja i uzimanja. Ali ovu zahvalnost nikada nisam dobio od najbliže osobe. Jednostavno nisam osetio. Iskreno sam se pitao zašto se tako ponaša prema meni?! Zato što sam mislio da to ne zaslužujem. Ali negde u podsvesti sam shvatio da mi ona nešto ogleda, ali nisam razumeo šta i najvažnije zašto.
Imala je veoma lepu i duboku nezemaljsku dušu. Na Zemlji je samo nekoliko takvih duša. Nekako mi je na jednom treningu njena duša pokazala ko je i odakle je na ovom svetu. Bio sam pogođen do dubine duše onim što sam video: njenom lepotom i veličinom. Bilo je teško opisati rečima. Trebalo je to samo videti, videti celu paletu boja kojom je svetlucao njen unutrašnji univerzum, njena duša. I shvatio sam koliko sam mali u odnosu na nju. A ova velika i duboka duša, kako sam mislio, ne može, u principu, da ti učini nešto loše, a kamoli da ne bude zahvalna. Ali ja sam grdno pogrešio. Toliko okrutno da se moja iluzija ubrzo razbila.
Pravi odgovor i uvid došli su do mene tek nakon što mi je srce bilo slomljeno. Tačnije, kamena školjka u kojoj je bilo moje srce bila je rascepljena. Bilo je bolno, ali kako sam kasnije shvatio, drugačije nije bilo moguće. Dugi niz godina sam se bavio duhovnim rastom, ali još uvek nisam mogao da otvorim svoje srce. Bilo je zatvoreno. Ovaj udarac mi je omogućio da konačno osetim svoje srce. Otvorilo se kroz bol.
A onda sam shvatio da se ona ogleda u meni. Pred očima mi je bila slika unutrašnjeg univerzuma moje voljene, te lepote i veličine koja me je toliko oduševila. I odjednom sam shvatio da je to univerzum kome se nikada nisam zahvalio. Nisam mu se zahvalio ni za svoj život, ni za život mojih roditelja, koji je dao svima nama. Nisam mu zahvalio za ono što imam, nisam mu zahvalio što sam živ i zdrav, i što ne sedim u invalidskim kolicima, što imam dobar posao, i ne vodim skitnički način života. Sve što je univerzum uradio za mene nisam cenio, kao što ni ona to nije cenila. Sve što mi je svemir dao i uneo u moju kuću, uzimao sam zdravo za gotovo. Univerzum mi je pripremio tortu za moj praznik, a ja sam je jeo i nisam ni rekao hvala, veoma je ukusna. Sve što imamo u ovom životu imamo samo zahvaljujući univerzumu.
Pa šta sam ja onda hteo od drugih?! Ali ako grešite u nečemu, uvek će se naći osoba u životu koja će vam to pokazati. I takva osoba se našla. I jedino je tako velika duša mogla da mi pomogne da shvatim ovo. Razumeti da se promenim. Ona mi je bila učiteljica.
Za mene je to bio uvid. I kada se to desilo, kada sam se prvi put u životu zahvalio univerzumu, zahvalio roditeljima, zahvalio svima koji su me povredili, moje srce je počelo da se puni bezuslovnom ljubavlju i zahvalnošću. I tek kada sam osetio ovu energiju kako mi puni srce, tek tada sam shvatio šta je prava zahvalnost i po čemu se razlikuje od zahvalnosti uma, koju sam, kako sam mislio, odavno naučio.
A što je najzanimljivije, nakon što se moje srce otvorilo i energija zahvalnosti ga ispunila, onda sam od onog koga sam smatrao nezahvalnim, počeo da dobijam reči zahvalnosti, štaviše, tamo gde na njih uopšte nisam računao. Dakle, moja lekcija je završena.
Sada nadoknađujem izgubljeno i svaki novi dan počinje sa zahvalnošću univerzuma.
I dalje. Nakon što sam uveo praksu zahvalnosti u svoj život i počeo da je praktikujem svaki dan, osetio sam kako sam počeo da se menjam, kako je ceo moj život počeo da se menja, i što je najvažnije, osetio sam tok. Počeo sam da se osećam drugačije. Samo kroz zahvalnost moj život je postao harmoničniji.
„Ne postoji kvalitet koji bih želeo da posedujem u tolikoj meri kao sposobnost da budem zahvalan. Jer osećanje zahvalnosti nije samo najveća vrlina, već i majka svih drugih vrlina".
~ Ciceron
Niko vas neće naučiti da budete zahvalni, ni roditelji, ni bake i deke, ni dadilje, ni učiteljice. Do istinske zahvalnosti, do one zahvalnosti koja dolazi iz dubine vaše duše, iz samog centra vašeg srca, možete doći samo sami. Svako ima svoj proces, svoj put do sebe. I on je jedinstven. Hvala sebi ako ste stigli do ove tačke.
Da, i roditelji i nastavnici mogu da vas nauče da kažete „hvala“. Oni vas mogu naučiti da budete zahvalni. Možete biti kulturna i pristojna osoba. Ali prava zahvalnost u vama će se otkriti na sasvim drugačiji način. Ne kao rezultat nečijeg učenja. U jednom trenutku ćeš i sam doći kod nje. A onda se zahvalite svima onima koji su vas doveli do ove spoznaje, do ovog uvida. I to će se uporediti sa otkrićem univerzuma u vama.
Zahvalnost je ljubav. Biti zahvalan znači dati mesto u svom srcu osobi kojoj se zahvaljujemo.
I tako, sa zahvalnošću univerzumu, ovaj članak je počeo za mene. I shvatio sam da je neophodna redovna praksa da bi zahvalnost stalno živela u tvom srcu. Put do istinske zahvalnosti ima nekoliko koraka. A da biste ih prošli, potrebno je da preduzmete dvanaest jednostavnih, ali istovremeno teških koraka.
Praksa „12 koraka zahvalnosti“ kroz koje čovek treba da prođe da bi stekao integritet i unutrašnju harmoniju.
Neki od ovih koraka će vam biti posebno teški, neki lakši, a možda je to sve. Možete proći kroz njih uzastopno. Prvo savladajte jedno, a zatim pređite na drugo. I možete "preskočiti" sve odjednom. Ne žurite. Ne čini to ni za koga. Uradi to za sebe. Osetiti!
Svaki korak je jedan korak ka sebi, ka svojoj istinskoj suštini. Svaki korak je otkrivanje vas samih, proširenje vašeg unutrašnjeg prostora. Dok izgovarate reči zahvalnosti, osetite kako vaš unutrašnji prostor počinje da se širi. Oseti svoj pravi unutrašnji univerzum.
U rečima zahvalnosti nema verbalnih formula. Govori kako se osećaš. Možete to učiniti u tišini, možete to učiniti naglas. Hvala vam od srca. Nije za bilo koga, za tebe je.
Svaka osoba je naše ogledalo za nas. I dođe trenutak u životu kada to konačno počnete da shvatate.
Jednog dana sam skrenuo pažnju na jednog od mojih dobrih prijatelja. Počeo je naglas da izražava svoje nezadovoljstvo činjenicom da mnogo čini za druge dobrih dela, mnogo im pomaže, ali od njih ne dobija nikakvo priznanje ili zahvalnost. Onda je u nekim trenucima počeo da mi iznosi svoje tvrdnje da sam, navodno, nezahvalan kao i svi ostali. Da tražim od njega da nešto uradi i da mu ne zahvaljujem na tome. Razmišljao sam o njegovim rečima i njegovom ponašanju. Pitanje zahvalnosti za njega je bilo najvažnije. Uvek sam se ograničavao na suvo „ok” ili „hvala”, što je za mene bilo sinonim za zahvalnost. Ali shvatio sam da u njegovom ponašanju postoji i deo mene. Da je on moje ogledalo.
Odlučio sam da promenim svoje ponašanje. U početku sam u odnosu na njega postao pažljiviji i počeo sve češće da govorim ono „hvala“ koje je toliko želeo da čuje. Postepeno sam počeo da izgovaram ovo „hvala“ u odnosu na druge ljude. Promenio sam. Promenjeno zahvaljujući njegovom ogledalu.
Čitao sam i čuo mnogo o zahvalnosti iz raznih knjiga i članaka. Ali ova zahvalnost nikada nije postala deo mog života. Da, mogao sam da budem i ljubazan i kulturan, mogao bih da kažem „hvala“. Ali sve je to bilo u sklopu nekih pravila koja su se morala poštovati. U svim mojim rečima nije bilo duše i srdačnosti. Zvučale su često mehanički. I ljudi su to osetili.
A sada, zahvaljujući mom prijatelju, već sam konačno naučio ovu zahvalnost. Ali, kako se kasnije pokazalo, pogrešio sam i reći „hvala“ i „hvala“ nije dovoljno. Sve je to bilo iz uma. Iz uma sam shvatio da je to toliko potrebno, da je tako ispravno, da osoba koja je uradila nešto za tebe svakako treba da joj se zahvali. Na kraju krajeva, čak i deca se uče da kažu „hvala“. Ali svejedno, i ovo mi je bilo drago, jer nisam znao kako drugačije. Bio sam mu zahvalan što sam naučio, kako sam tada mislio, da zahvalim.
To je trajalo neko vreme, bio sam siguran da sam veoma zahvalan čovek, sve dok nisam dobio direktan i okrutan udarac u srce od jedne veoma bliske osobe. I nisam razumeo zašto. Bio sam nežan i brižan, pažljiv, uvek pomagao i podržavao. Preuzeo sam na sebe rešavanje mnogih svakodnevnih pitanja, i kao odgovor, ne da nisam dobio zahvalnost, kako mi se činilo, nisam dobio ništa. Pravila se da ne primećuje kako se u kući pojavljuju potrebne stvari, da je sve što radim obično i samo po sebi razumljivo. Napravio sam tortu za njen rođendan i pitao sam je da li joj se sviđa ili ne. Njeno retko „hvala“ bilo je nekako suvoparno i podlo. Ona je svoje ponašanje smatrala normalnim, ali ja sam je smatrao samo sebičnom.
Dok sam razmišljao, već sam naučio da zahvalim ljudima i očekivao sam isto od drugih zauzvrat. Kažu da ako čekate zahvalnost za ono što ste uradili, onda prodajete svoje usluge, a ne dajete ih. Ovo mišljenje ima mesta, ali svakome je drago kada ga neko ceni i zahvaljuje. Pogotovo kada ste u paru. Zahvalnost ponekad može delovati kao mera u ravnoteži davanja i uzimanja. Ali ovu zahvalnost nikada nisam dobio od najbliže osobe. Jednostavno nisam osetio. Iskreno sam se pitao zašto se tako ponaša prema meni?! Zato što sam mislio da to ne zaslužujem. Ali negde u podsvesti sam shvatio da mi ona nešto ogleda, ali nisam razumeo šta i najvažnije zašto.
Imala je veoma lepu i duboku nezemaljsku dušu. Na Zemlji je samo nekoliko takvih duša. Nekako mi je na jednom treningu njena duša pokazala ko je i odakle je na ovom svetu. Bio sam pogođen do dubine duše onim što sam video: njenom lepotom i veličinom. Bilo je teško opisati rečima. Trebalo je to samo videti, videti celu paletu boja kojom je svetlucao njen unutrašnji univerzum, njena duša. I shvatio sam koliko sam mali u odnosu na nju. A ova velika i duboka duša, kako sam mislio, ne može, u principu, da ti učini nešto loše, a kamoli da ne bude zahvalna. Ali ja sam grdno pogrešio. Toliko okrutno da se moja iluzija ubrzo razbila.
Pravi odgovor i uvid došli su do mene tek nakon što mi je srce bilo slomljeno. Tačnije, kamena školjka u kojoj je bilo moje srce bila je rascepljena. Bilo je bolno, ali kako sam kasnije shvatio, drugačije nije bilo moguće. Dugi niz godina sam se bavio duhovnim rastom, ali još uvek nisam mogao da otvorim svoje srce. Bilo je zatvoreno. Ovaj udarac mi je omogućio da konačno osetim svoje srce. Otvorilo se kroz bol.
A onda sam shvatio da se ona ogleda u meni. Pred očima mi je bila slika unutrašnjeg univerzuma moje voljene, te lepote i veličine koja me je toliko oduševila. I odjednom sam shvatio da je to univerzum kome se nikada nisam zahvalio. Nisam mu se zahvalio ni za svoj život, ni za život mojih roditelja, koji je dao svima nama. Nisam mu zahvalio za ono što imam, nisam mu zahvalio što sam živ i zdrav, i što ne sedim u invalidskim kolicima, što imam dobar posao, i ne vodim skitnički način života. Sve što je univerzum uradio za mene nisam cenio, kao što ni ona to nije cenila. Sve što mi je svemir dao i uneo u moju kuću, uzimao sam zdravo za gotovo. Univerzum mi je pripremio tortu za moj praznik, a ja sam je jeo i nisam ni rekao hvala, veoma je ukusna. Sve što imamo u ovom životu imamo samo zahvaljujući univerzumu.
Pa šta sam ja onda hteo od drugih?! Ali ako grešite u nečemu, uvek će se naći osoba u životu koja će vam to pokazati. I takva osoba se našla. I jedino je tako velika duša mogla da mi pomogne da shvatim ovo. Razumeti da se promenim. Ona mi je bila učiteljica.
Za mene je to bio uvid. I kada se to desilo, kada sam se prvi put u životu zahvalio univerzumu, zahvalio roditeljima, zahvalio svima koji su me povredili, moje srce je počelo da se puni bezuslovnom ljubavlju i zahvalnošću. I tek kada sam osetio ovu energiju kako mi puni srce, tek tada sam shvatio šta je prava zahvalnost i po čemu se razlikuje od zahvalnosti uma, koju sam, kako sam mislio, odavno naučio.
A što je najzanimljivije, nakon što se moje srce otvorilo i energija zahvalnosti ga ispunila, onda sam od onog koga sam smatrao nezahvalnim, počeo da dobijam reči zahvalnosti, štaviše, tamo gde na njih uopšte nisam računao. Dakle, moja lekcija je završena.
Sada nadoknađujem izgubljeno i svaki novi dan počinje sa zahvalnošću univerzuma.
I dalje. Nakon što sam uveo praksu zahvalnosti u svoj život i počeo da je praktikujem svaki dan, osetio sam kako sam počeo da se menjam, kako je ceo moj život počeo da se menja, i što je najvažnije, osetio sam tok. Počeo sam da se osećam drugačije. Samo kroz zahvalnost moj život je postao harmoničniji.
„Ne postoji kvalitet koji bih želeo da posedujem u tolikoj meri kao sposobnost da budem zahvalan. Jer osećanje zahvalnosti nije samo najveća vrlina, već i majka svih drugih vrlina".
~ Ciceron
Niko vas neće naučiti da budete zahvalni, ni roditelji, ni bake i deke, ni dadilje, ni učiteljice. Do istinske zahvalnosti, do one zahvalnosti koja dolazi iz dubine vaše duše, iz samog centra vašeg srca, možete doći samo sami. Svako ima svoj proces, svoj put do sebe. I on je jedinstven. Hvala sebi ako ste stigli do ove tačke.
Da, i roditelji i nastavnici mogu da vas nauče da kažete „hvala“. Oni vas mogu naučiti da budete zahvalni. Možete biti kulturna i pristojna osoba. Ali prava zahvalnost u vama će se otkriti na sasvim drugačiji način. Ne kao rezultat nečijeg učenja. U jednom trenutku ćeš i sam doći kod nje. A onda se zahvalite svima onima koji su vas doveli do ove spoznaje, do ovog uvida. I to će se uporediti sa otkrićem univerzuma u vama.
Zahvalnost je ljubav. Biti zahvalan znači dati mesto u svom srcu osobi kojoj se zahvaljujemo.
I tako, sa zahvalnošću univerzumu, ovaj članak je počeo za mene. I shvatio sam da je neophodna redovna praksa da bi zahvalnost stalno živela u tvom srcu. Put do istinske zahvalnosti ima nekoliko koraka. A da biste ih prošli, potrebno je da preduzmete dvanaest jednostavnih, ali istovremeno teških koraka.
Praksa „12 koraka zahvalnosti“ kroz koje čovek treba da prođe da bi stekao integritet i unutrašnju harmoniju.
Neki od ovih koraka će vam biti posebno teški, neki lakši, a možda je to sve. Možete proći kroz njih uzastopno. Prvo savladajte jedno, a zatim pređite na drugo. I možete "preskočiti" sve odjednom. Ne žurite. Ne čini to ni za koga. Uradi to za sebe. Osetiti!
Svaki korak je jedan korak ka sebi, ka svojoj istinskoj suštini. Svaki korak je otkrivanje vas samih, proširenje vašeg unutrašnjeg prostora. Dok izgovarate reči zahvalnosti, osetite kako vaš unutrašnji prostor počinje da se širi. Oseti svoj pravi unutrašnji univerzum.
U rečima zahvalnosti nema verbalnih formula. Govori kako se osećaš. Možete to učiniti u tišini, možete to učiniti naglas. Hvala vam od srca. Nije za bilo koga, za tebe je.
Zahvalite se univerzumu
Hvala Univerzumu, Bogu, Životu, Tvorcu za sve što su vam dali. Sve što imaš, sve što imaš je samo zbog univerzuma.
Zahvaljujem univerzumu za život koji je dat meni i mojim roditeljima, a takođe i mom detetu. Zahvaljujem životu što mogu duboko da dišem i vidim sve boje oko sebe. Zahvaljujem univerzumu na njegovim darovima, na brizi, na tome što svaki dan ispunjava moj život nečim: emocijama, poklonima, stvarima, događajima, bojama, ljudima, poslom. Zahvaljujem univerzumu što nisam sam. Oko mene je mnogo divnih ljudi, koje mi je poslato na učenje, na podršku, na bol, bez kojih nema rasta, na sreću.
Uvredio me je Stvoritelj što nisam imao čizme,
Sve dok nisam sreo mladića koji je bio bez nogu.
~Omar Khaiiam
Hvala roditeljima, mami i tati
Tvoja mama i tvoj tata su ti dali život. A ovo je najvažnije za šta im treba zahvaliti. Da, možda vam nisu dali nešto više: zdravlje, obrazovanje, srećno detinjstvo, blagostanje. Možete biti ogorčeni na njih i živeti u ovoj stalnoj ogorčenosti. Ali nemojte ih osuđivati. Preuzmite odgovornost za svoju sudbinu u svoje ruke. I samo zahvalite roditeljima za ono najvažnije što su vam dali - za život!
Ako imate hraniteljice, zahvalite se i njima. Hvala im što vas vode kroz ovaj život, prate, poučavaju, štite, brinu za vas.
Zahvaljujem mami i tati za život koji su mi dali. Nisu više živi, ali život koji su mi dali se nastavlja. Moji roditelji uvek imaju dostojno mesto u mom srcu.
Hvala svojoj porodici
Hvala svojoj porodici. Vaš klan vam je nevidljiva podrška, vaš resurs u pitanjima vašeg zdravlja, blagostanja, odnosa i uspeha.
Zahvaljujem se svojoj porodici, mojim dekama i bakama na nevidljivoj podršci koju mi pružaju. Za sigurnost, za zdravlje, za prosperitet, za uspeh.
Hvala deci
Hvala svojoj deci i drugima. Deca su najbolji vaspitači. I što je najvažnije, ono što vam daju je mogućnost da se osećate kao roditelji i stvaraoci. Treba da budete zahvalni deci i univerzumu što ste učestvovali u procesu stvaranja i rađanja novog života.
Hvala deci za spontanost i ljubav prema životu, za njihovu unutrašnju slobodu i nedostatak granica. Svemu tome uče odrasle. Deca su mali učitelji. Deca su vaše ogledalo. Nauči da samo pogledaš u to.
Zahvaljujem svojoj ćerki što me je učinila da se osećam kao tata i što mi je pomogla da bolje razumem svoje roditelje. Zahvaljujem svojoj ćerki na činjenici da mi je upravo ona dala priliku da osetim šta je punopravna porodica, šta su briga i ljubav. Hvala vam na lekcijama strpljenja kroz koje prolazim.
Hvala starim ljudima
Zahvaljujući starosti, čovek počinje da uviđa i shvata da vreme postoji. Starost je često personifikovana sa mudrošću. Stariji ljudi često pokušavaju da nam pokažu ono u šta obično ne želimo da gledamo. Oni su naše ogledalo. Možda iskrivljeno ogledalo dok smo mladi. Ali doći će vreme i u ovom ogledalu videćemo sebe. Videćemo šta smo postali i shvatićemo da bismo mogli da budemo drugačiji. Neka svako u ovom ogledalu vidi svoje i razume ono što će mu biti dato da razume.
Hvala starosti. Ono što ona pokušava da nam pokaže kroz prizmu vremena mnogima od nas još nije jasno, ali je veoma dragoceno. Starost je iskustvo. Veliko iskustvo mnogih generacija. Cenim to. I hvala vam na prilici da izbegnete greške. Te greške kroz koje prolaze sve generacije. Poštujte starije i sve starije ljude. Teško nam je da ih razumemo, jer za mnoge od nas putovanje tek počinje. Još nismo stigli tamo gde su oni stigli.
Ako želite da znate šta vas čeka i šta ćete postati, pogledajte oko sebe. I videćete ono što vam je suđeno da vidite. Da, prerano je za tebe. Ali hvala im što su vam pokazali drugačiju stvarnost. A kakvu realnost želite da stvorite za sebe?
Zahvaljujem svojim bakama i dekama, onima kojih se i danas sećam na onim toplim uspomenama na detinjstvo koje su vezane za njih. Za njihovu ljubav, toplinu i brigu. Zahvaljujem se svim starijim ljudima koje srećem na ulici, u javnom prevozu na životnom iskustvu koje pokušavaju da mi prenesu. Zahvaljujem se starcima što još uvek ne razumem mnogo, ali vidim da ima mnogo smisla u njihovom postojanju. I samo vam hvala puno što ste vi, što ste bili sa nama. Možda je ovo najteži korak za mene... Ali puštam te u svoje srce i tvoje životno iskustvo zajedno sa tobom. Zahvaljujući!
Hvala ženama
Hvala ženama. I nije važno kog ste pola. Priroda je tako uređena da u njoj postoje i muško i žensko. A ova dva polarna principa su u svakom od nas. U svakoj osobi postoje muške i ženske energije, postoji anima i animus. Muškarac, prihvatajući ženu u sebe, prihvata i samu ženu. Žene koje imaju veoma jaku mušku stranu često se suočavaju sa problemom prihvatanja ženstvenosti u sebi. Zahvalite se ženama koje vas okružuju i ženstvenosti koja je u vama.
Univerzum je stvorio čoveka kao upareno biće. Muškarac postaje integralan i upotpunjuje svoj integritet samo kroz ženu. Žena je kroz muškarca. Zajedno se dopunjuju. Zajedno mogu postati kreatori i napraviti prostor za novi život. Zahvalite se na ovoj prilici.
Samo kroz ženu na ovaj svet dolazi novi ljudski život i rađa se dete. Hvala ženi kao majci, kao nosiocu novog života.
Zahvaljujem svim ženama koje su bile u mom životu i pomogle mi da se osećam kao muškarac. Zahvaljujući svemu što sam se formirao kao čovek. A prva žena je majka. Druga je žena. Treća je ćerka. Zahvaljujem svim ženama na lekcijama koje su mi dale i što su mi dale priliku da ih uzmem. Zahvaljujem im na lekcijama ljubavi, brige, pažnje, samopožrtvovanja i velikodušnosti. Zahvaljujući ženama, naučio sam da radim stvari. Zahvaljujem svim ženama sa jakom muškom energijom, sa jakim animusom na lekcijama koje su me naučile. Za mene je ovo neprocenjivo iskustvo. Zahvaljujući vama, naučila sam da prihvatim svoju žensku stranu i razvijam svoju mušku stranu. Zahvalan sam ženama što sam samo u paru sa njima prošao kroz iskustvo stvaranja porodice, kada se umesto mog JA, u mom životu pojavilo mnogo više – MI. Zahvalan sam ženama što su mi otvorili srce. I samo preko žene sam došao do prave zahvalnosti.
Hvala muškarcima
Hvala muškarcima. Žena koja prihvata muškarca u sebi prihvata samog muškarca. Pronađite u muškarcima one kvalitete kojima biste se divili i videćete da bi svet bio drugačiji bez njih. Samo kroz muškarca žena postaje majka i daje život drugoj osobi. Hvala muškarcima na ljubavi i brizi, na podršci i zaštiti.
Zahvaljujem muškarcima na tome što nose snagu i hrabrost, brigu i zaštitu, inteligenciju i težnju, neustrašivost i samopožrtvovanost, prijateljstvo i pouzdanost. Zahvalan sam onim muškarcima koji su me podržali u teškim trenucima, pomogli mi u teškim situacijama, pomogli da ojačam i stanem na noge. Zahvaljujem se svojoj braći na pomoći i podršci.
Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima, svojim anđelima čuvarima
Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima: svojoj Duši, svom Višem Ja, svom Duhu, svom Anđelu Čuvaru. Hvala vašim nebeskim roditeljima. Zahvalite se svemu onom nevidljivom što vam je podrška. Oni vas vode kroz ovaj život, daju vam priliku da naučite životne lekcije koje su vam potrebne, a vrlo često su vaša zaštita za vas. Čak i ako ne znate ništa o njima, svejedno vam hvala. Obratite im se za pomoć i budite im zahvalni. Bog je u vama. Vaš unutrašnji Bog je vaš univerzum. I svako ima svoje, jedinstveno je. Okrenite pogled ka unutra, možda ćete tamo videti nešto što do sada niste videli.
Zahvaljujem svojoj Duši, svom Višem Ja, svom Duhu, svom Anđelu Čuvaru, mojim Nebeskim roditeljima na nevidljivoj podršci i pomoći, na isceljenju, na zaštiti. Za one životne lekcije koje prolazim uz njihovu pomoć. Zahvaljujem ti što si ti, što si, bez obzira na sve, uvek uz mene.
Hvala Univerzumu, Bogu, Životu, Tvorcu za sve što su vam dali. Sve što imaš, sve što imaš je samo zbog univerzuma.
Zahvaljujem univerzumu za život koji je dat meni i mojim roditeljima, a takođe i mom detetu. Zahvaljujem životu što mogu duboko da dišem i vidim sve boje oko sebe. Zahvaljujem univerzumu na njegovim darovima, na brizi, na tome što svaki dan ispunjava moj život nečim: emocijama, poklonima, stvarima, događajima, bojama, ljudima, poslom. Zahvaljujem univerzumu što nisam sam. Oko mene je mnogo divnih ljudi, koje mi je poslato na učenje, na podršku, na bol, bez kojih nema rasta, na sreću.
Uvredio me je Stvoritelj što nisam imao čizme,
Sve dok nisam sreo mladića koji je bio bez nogu.
~Omar Khaiiam
Hvala roditeljima, mami i tati
Tvoja mama i tvoj tata su ti dali život. A ovo je najvažnije za šta im treba zahvaliti. Da, možda vam nisu dali nešto više: zdravlje, obrazovanje, srećno detinjstvo, blagostanje. Možete biti ogorčeni na njih i živeti u ovoj stalnoj ogorčenosti. Ali nemojte ih osuđivati. Preuzmite odgovornost za svoju sudbinu u svoje ruke. I samo zahvalite roditeljima za ono najvažnije što su vam dali - za život!
Ako imate hraniteljice, zahvalite se i njima. Hvala im što vas vode kroz ovaj život, prate, poučavaju, štite, brinu za vas.
Zahvaljujem mami i tati za život koji su mi dali. Nisu više živi, ali život koji su mi dali se nastavlja. Moji roditelji uvek imaju dostojno mesto u mom srcu.
Hvala svojoj porodici
Hvala svojoj porodici. Vaš klan vam je nevidljiva podrška, vaš resurs u pitanjima vašeg zdravlja, blagostanja, odnosa i uspeha.
Zahvaljujem se svojoj porodici, mojim dekama i bakama na nevidljivoj podršci koju mi pružaju. Za sigurnost, za zdravlje, za prosperitet, za uspeh.
Hvala deci
Hvala svojoj deci i drugima. Deca su najbolji vaspitači. I što je najvažnije, ono što vam daju je mogućnost da se osećate kao roditelji i stvaraoci. Treba da budete zahvalni deci i univerzumu što ste učestvovali u procesu stvaranja i rađanja novog života.
Hvala deci za spontanost i ljubav prema životu, za njihovu unutrašnju slobodu i nedostatak granica. Svemu tome uče odrasle. Deca su mali učitelji. Deca su vaše ogledalo. Nauči da samo pogledaš u to.
Zahvaljujem svojoj ćerki što me je učinila da se osećam kao tata i što mi je pomogla da bolje razumem svoje roditelje. Zahvaljujem svojoj ćerki na činjenici da mi je upravo ona dala priliku da osetim šta je punopravna porodica, šta su briga i ljubav. Hvala vam na lekcijama strpljenja kroz koje prolazim.
Hvala starim ljudima
Zahvaljujući starosti, čovek počinje da uviđa i shvata da vreme postoji. Starost je često personifikovana sa mudrošću. Stariji ljudi često pokušavaju da nam pokažu ono u šta obično ne želimo da gledamo. Oni su naše ogledalo. Možda iskrivljeno ogledalo dok smo mladi. Ali doći će vreme i u ovom ogledalu videćemo sebe. Videćemo šta smo postali i shvatićemo da bismo mogli da budemo drugačiji. Neka svako u ovom ogledalu vidi svoje i razume ono što će mu biti dato da razume.
Hvala starosti. Ono što ona pokušava da nam pokaže kroz prizmu vremena mnogima od nas još nije jasno, ali je veoma dragoceno. Starost je iskustvo. Veliko iskustvo mnogih generacija. Cenim to. I hvala vam na prilici da izbegnete greške. Te greške kroz koje prolaze sve generacije. Poštujte starije i sve starije ljude. Teško nam je da ih razumemo, jer za mnoge od nas putovanje tek počinje. Još nismo stigli tamo gde su oni stigli.
Ako želite da znate šta vas čeka i šta ćete postati, pogledajte oko sebe. I videćete ono što vam je suđeno da vidite. Da, prerano je za tebe. Ali hvala im što su vam pokazali drugačiju stvarnost. A kakvu realnost želite da stvorite za sebe?
Zahvaljujem svojim bakama i dekama, onima kojih se i danas sećam na onim toplim uspomenama na detinjstvo koje su vezane za njih. Za njihovu ljubav, toplinu i brigu. Zahvaljujem se svim starijim ljudima koje srećem na ulici, u javnom prevozu na životnom iskustvu koje pokušavaju da mi prenesu. Zahvaljujem se starcima što još uvek ne razumem mnogo, ali vidim da ima mnogo smisla u njihovom postojanju. I samo vam hvala puno što ste vi, što ste bili sa nama. Možda je ovo najteži korak za mene... Ali puštam te u svoje srce i tvoje životno iskustvo zajedno sa tobom. Zahvaljujući!
Hvala ženama
Hvala ženama. I nije važno kog ste pola. Priroda je tako uređena da u njoj postoje i muško i žensko. A ova dva polarna principa su u svakom od nas. U svakoj osobi postoje muške i ženske energije, postoji anima i animus. Muškarac, prihvatajući ženu u sebe, prihvata i samu ženu. Žene koje imaju veoma jaku mušku stranu često se suočavaju sa problemom prihvatanja ženstvenosti u sebi. Zahvalite se ženama koje vas okružuju i ženstvenosti koja je u vama.
Univerzum je stvorio čoveka kao upareno biće. Muškarac postaje integralan i upotpunjuje svoj integritet samo kroz ženu. Žena je kroz muškarca. Zajedno se dopunjuju. Zajedno mogu postati kreatori i napraviti prostor za novi život. Zahvalite se na ovoj prilici.
Samo kroz ženu na ovaj svet dolazi novi ljudski život i rađa se dete. Hvala ženi kao majci, kao nosiocu novog života.
Zahvaljujem svim ženama koje su bile u mom životu i pomogle mi da se osećam kao muškarac. Zahvaljujući svemu što sam se formirao kao čovek. A prva žena je majka. Druga je žena. Treća je ćerka. Zahvaljujem svim ženama na lekcijama koje su mi dale i što su mi dale priliku da ih uzmem. Zahvaljujem im na lekcijama ljubavi, brige, pažnje, samopožrtvovanja i velikodušnosti. Zahvaljujući ženama, naučio sam da radim stvari. Zahvaljujem svim ženama sa jakom muškom energijom, sa jakim animusom na lekcijama koje su me naučile. Za mene je ovo neprocenjivo iskustvo. Zahvaljujući vama, naučila sam da prihvatim svoju žensku stranu i razvijam svoju mušku stranu. Zahvalan sam ženama što sam samo u paru sa njima prošao kroz iskustvo stvaranja porodice, kada se umesto mog JA, u mom životu pojavilo mnogo više – MI. Zahvalan sam ženama što su mi otvorili srce. I samo preko žene sam došao do prave zahvalnosti.
Hvala muškarcima
Hvala muškarcima. Žena koja prihvata muškarca u sebi prihvata samog muškarca. Pronađite u muškarcima one kvalitete kojima biste se divili i videćete da bi svet bio drugačiji bez njih. Samo kroz muškarca žena postaje majka i daje život drugoj osobi. Hvala muškarcima na ljubavi i brizi, na podršci i zaštiti.
Zahvaljujem muškarcima na tome što nose snagu i hrabrost, brigu i zaštitu, inteligenciju i težnju, neustrašivost i samopožrtvovanost, prijateljstvo i pouzdanost. Zahvalan sam onim muškarcima koji su me podržali u teškim trenucima, pomogli mi u teškim situacijama, pomogli da ojačam i stanem na noge. Zahvaljujem se svojoj braći na pomoći i podršci.
Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima, svojim anđelima čuvarima
Zahvalite se svojim višim duhovnim aspektima: svojoj Duši, svom Višem Ja, svom Duhu, svom Anđelu Čuvaru. Hvala vašim nebeskim roditeljima. Zahvalite se svemu onom nevidljivom što vam je podrška. Oni vas vode kroz ovaj život, daju vam priliku da naučite životne lekcije koje su vam potrebne, a vrlo često su vaša zaštita za vas. Čak i ako ne znate ništa o njima, svejedno vam hvala. Obratite im se za pomoć i budite im zahvalni. Bog je u vama. Vaš unutrašnji Bog je vaš univerzum. I svako ima svoje, jedinstveno je. Okrenite pogled ka unutra, možda ćete tamo videti nešto što do sada niste videli.
Zahvaljujem svojoj Duši, svom Višem Ja, svom Duhu, svom Anđelu Čuvaru, mojim Nebeskim roditeljima na nevidljivoj podršci i pomoći, na isceljenju, na zaštiti. Za one životne lekcije koje prolazim uz njihovu pomoć. Zahvaljujem ti što si ti, što si, bez obzira na sve, uvek uz mene.
Zahvalite se onima koji su vas povredili
Zahvalite se onima koji su vas povredili, svesno ili nesvesno, zahvalite svojim neprijateljima. Oni su ti koji vam pomažu da postanete bolji. Zahvaljujući njima, dobijate životne lekcije koje su vam toliko potrebne. Oprostite im, ma koliko vam bilo teško, i zahvalite im se na životnom iskustvu i što su vam pomogli da postanete drugačiji.
Hvala svima koji nas ometaju,
Ko nam namerno štete,
Ko nam ruši planove
I pokušava da nas uvredi!
Oh, kad bi samo ovi ljudi
Mogli razumeti kakvu ulogu
Oni igraju u našim sudbinama
Nanose nam ovaj bol!
Duša koja ne zna za gubitak
Duša koja ne zna za uvredu
Kako će meriti sreću u životu?
Oprost upoređuje radost sa čime?
Pa, kako opametiti i razviti se
Bez ovih dobrih zlih ljudi?
Od prepreka koje su stvarali
Biće hiljade ideja
Ispunjen dobrotom i svetlošću
I ponoviću ih sto puta:
Hvala vam na svemu za ovo
Pa, šta bismo mi bez vas?!
~Natalia Drozdova
Zahvaljujem svima onima koji su me voljno ili nesvesno povredili. Samo kroz bol sam mogao da osetim svoje srce. Kroz bol i patnju mogao sam da osetim i shvatim šta je život, a šta ljubav. Zahvaljujući vama, promenio sam se. Hvala, hvala, hvala!
Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro
Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro. Dali su ti ono što su mogli dati. Pomogli su ti gde su mogli. A ako vam neko nije dao nešto što ste očekivali od njega, onda vam to nije mogao dati. Ne krivi ga za to. Hvala mu što vam je pomogao da razumete i što je jednostavno bio u vašem životu.
Hvala svima koji učine nešto za vas. Čak i ako su za vas uradili nešto obično: zagrejali hranu ili oprali sudove, pospremili vaše stvari, kupili vam lekove ili vam pomogli da nešto smislite, samo vas podržali ili vam dali mudre savete. Hvala ti za sve. A čak i ako to niste tražili, hvala vam. Uradili su to iz srca, samo su se brinuli o vama.
Hvala svima koji vam daju posao i onima koji vam daju priliku da se odmorite. Hvala svima koji su tu za vas kada vam je teško. Hvala svima koji dele društvo sa vama kada se zabavljate.
Zahvaljujem se svima koji su mi učinili dobro. A bilo ih je mnogo u mom životu. I zahvaljujem se svima. Zahvaljujem se svima koji su mi dali posao i priliku da zarađujem za život. Zahvaljujem svima koji su mi pružili svoju ljubav i brigu, koji su brinuli za mene i podržavali me u teškim trenucima. Zahvaljujem se svima koji su bili sa mnom i u radosti i u tuzi. Zahvaljujem se onima koji su me lečili, ponekad čineći nemoguće, čineći ono što sam ne bih mogao.
Hvala svojim nastavnicima
Nekome je učiteljica majka ili otac, nekome baka ili deda, nekome učiteljica ili najbliži prijatelj. Za neke je učitelj duhovni guru ili učitelj na institutu, trener na treningu. A za neke je učitelj samo život. I nije bitno ko vam je učitelj, važno je da shvatite sve ono čemu su vas ovi ljudi naučili. I da im za ovo kažete ne samo veliko hvala, već i da pokažete svu dubinu zahvalnosti za koju je vaše srce sposobno.
Zahvaljujem svim svojim učiteljima koji su me naučili životu i mudrosti, dali mi svoje znanje, na čijim sam knjigama i člancima odrastao, na čijim seminarima i treninzima sam učio i razvijao se. Zahvalan sam svim onim ljudima i situacijama koje su me naučile i promenile, i naterale da idem napred. Zahvaljujem se svima onima u kojima sam se video kao u ogledalu, koji su odrazili moje mane i pokazali mi šta treba promeniti. Zahvalan sam onima koji su ojačali i pomogli da pokažem moje vrline. Zahvaljujem životu na znanju i iskustvu. Samo zahvaljujući svojim učiteljima razvijao sam se i rastao.
Hvala sebi
Budite poslednji koji će se zahvaliti sebi. Ako vam nedostaje zahvalnost od nekoga, ako mislite da ste za nekoga mnogo učinili, a on vam je odgovorio crnom nezahvalnošću, zahvalite se sebi umesto njemu. I zatvorite ovu datoteku. Ne vraćaj mu se ponovo. I najbolje od svega, ne očekujte zahvalnost od ljudi. Ako to zaslužujete, univerzum će vam biti zahvalan. I ona će sama pronaći kako da to uradi.
Samopriznavanje je mali deo ljubavi prema sebi. Zahvaljujući sebi, ovu zahvalnost prenosite na svet, na druge ljude. Ovo je možda jedna od najtežih zahvalnosti. I zato je ovo poslednji korak. Korak ka tebi.
Zahvaljujući drugima, zaboravili smo na sebe. Hvala sebi – zahvaljujemo se svima kojima smo zaista zahvalni. Zato što smo ih pustili u svoja srca, dali smo im mesto u našim srcima, u našim dušama.
Svih onih prethodnih 11 aspekata zahvalnosti, ako ste prošli kroz njih, sada imaju svoje mesto u vašem srcu. I zahvaljujući sebi, gledaš u samo središte svoje duše, u samu dubinu svog srca i tamo ih srećeš, sve one kojima si zahvalan.
Zahvaljujem sebi za ono što imam, za ono što delim sa drugima i dajem. Za to što korak po korak izvlačim malu pobedu nad sobom. Zahvaljujem svima koji su zauzeli mesto koje im pripada u mom srcu.
Velika pobeda koju čovečanstvo poznaje
Pobeda nije nad smrću, a verujte mi, ne nad sudbinom.
Dobio si poen od strane sudije koji sudi na sudu nebeskom,
Samo jedna pobeda – pobeda nad samim sobom.
~ Omar Khaiiam
Zahvalnost je prihvatanje. Bez prihvatanja, neće biti zahvalnosti. Prihvatite, priznajte, oprostite, zahvalite.
Zahvalnost je prilika da osetite svoju celovitost, svoje jedinstvo sa prirodom i sa univerzumom, da osetite harmoniju.
Ne štedite na rečima zahvalnosti. Iako ih mnogo od vas i nije potrebno. Ali mnogo je važnije šta stoji iza ovih reči. Vaše stanje koje doživljavate dok ovo radite. Neće svi čuti tvoje srce. Ali mnogi će čuti reči. A to je već mnogo.
Kada se nekome zahvalite, recite mu na čemu mu se zahvaljujemo. Nikada neće biti suvišno.
Ne očekujte zahvalnost od drugih. Naravno, lepo je i biti zahvalan. Ali ne morate da se zadržavate na tome. Nema potrebe da očekujete zahvalnost od nekoga ko ne može biti zahvalan, ko ne može da ceni ono što ste učinili za njega. Prihvatite ga takvog kakav jeste. Zahvalite mu sami na iskustvu koje vam pruža. Hvala univerzumu i univerzum će vam biti zahvalan.
Zahvalnost ima jedno veoma važno svojstvo – može se samo osetiti. O njoj se malo može reći. Važno je da teče iz izvora. Čovek ima samo jedan izvor – srce! Sve što dolazi iz uma nije loše. To je dobro na svoj način. Ali možete osetiti samo srcem.
Zahvalite se univerzumu ne da biste dobili nešto od njega, već da biste nešto osetili. A ono što ćete istovremeno osećati je već mnogo...
Energija zahvalnosti je jedna od retkih i jedna od najmoćnijih transformativnih energija. Prolazeći kroz sebe, transformišete se, menjate se, postajete drugačiji i uskoro ćete početi da se osećate drugačije.
I zapamtite, ne postoji previše zahvalnosti. Ne oklevajte da to pokažete.
Zahvaljujem svima onima koji sada čitaju i slušaju ove reči. Ako ste pročitali ovaj članak do kraja, a niste stali na početku čitanja, onda vam je za nešto potreban. Hvala vam!
Zahvaljujući! Zahvaljujući! Zahvaljujući!
Oleg Astapenkov
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/89454-12-shagov-blagodarnosti-blagodarite-teh-kto-sdelal-vam-bolno
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Zahvalite se onima koji su vas povredili, svesno ili nesvesno, zahvalite svojim neprijateljima. Oni su ti koji vam pomažu da postanete bolji. Zahvaljujući njima, dobijate životne lekcije koje su vam toliko potrebne. Oprostite im, ma koliko vam bilo teško, i zahvalite im se na životnom iskustvu i što su vam pomogli da postanete drugačiji.
Hvala svima koji nas ometaju,
Ko nam namerno štete,
Ko nam ruši planove
I pokušava da nas uvredi!
Oh, kad bi samo ovi ljudi
Mogli razumeti kakvu ulogu
Oni igraju u našim sudbinama
Nanose nam ovaj bol!
Duša koja ne zna za gubitak
Duša koja ne zna za uvredu
Kako će meriti sreću u životu?
Oprost upoređuje radost sa čime?
Pa, kako opametiti i razviti se
Bez ovih dobrih zlih ljudi?
Od prepreka koje su stvarali
Biće hiljade ideja
Ispunjen dobrotom i svetlošću
I ponoviću ih sto puta:
Hvala vam na svemu za ovo
Pa, šta bismo mi bez vas?!
~Natalia Drozdova
Zahvaljujem svima onima koji su me voljno ili nesvesno povredili. Samo kroz bol sam mogao da osetim svoje srce. Kroz bol i patnju mogao sam da osetim i shvatim šta je život, a šta ljubav. Zahvaljujući vama, promenio sam se. Hvala, hvala, hvala!
Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro
Zahvalite se onima koji su vam učinili dobro. Dali su ti ono što su mogli dati. Pomogli su ti gde su mogli. A ako vam neko nije dao nešto što ste očekivali od njega, onda vam to nije mogao dati. Ne krivi ga za to. Hvala mu što vam je pomogao da razumete i što je jednostavno bio u vašem životu.
Hvala svima koji učine nešto za vas. Čak i ako su za vas uradili nešto obično: zagrejali hranu ili oprali sudove, pospremili vaše stvari, kupili vam lekove ili vam pomogli da nešto smislite, samo vas podržali ili vam dali mudre savete. Hvala ti za sve. A čak i ako to niste tražili, hvala vam. Uradili su to iz srca, samo su se brinuli o vama.
Hvala svima koji vam daju posao i onima koji vam daju priliku da se odmorite. Hvala svima koji su tu za vas kada vam je teško. Hvala svima koji dele društvo sa vama kada se zabavljate.
Zahvaljujem se svima koji su mi učinili dobro. A bilo ih je mnogo u mom životu. I zahvaljujem se svima. Zahvaljujem se svima koji su mi dali posao i priliku da zarađujem za život. Zahvaljujem svima koji su mi pružili svoju ljubav i brigu, koji su brinuli za mene i podržavali me u teškim trenucima. Zahvaljujem se svima koji su bili sa mnom i u radosti i u tuzi. Zahvaljujem se onima koji su me lečili, ponekad čineći nemoguće, čineći ono što sam ne bih mogao.
Hvala svojim nastavnicima
Nekome je učiteljica majka ili otac, nekome baka ili deda, nekome učiteljica ili najbliži prijatelj. Za neke je učitelj duhovni guru ili učitelj na institutu, trener na treningu. A za neke je učitelj samo život. I nije bitno ko vam je učitelj, važno je da shvatite sve ono čemu su vas ovi ljudi naučili. I da im za ovo kažete ne samo veliko hvala, već i da pokažete svu dubinu zahvalnosti za koju je vaše srce sposobno.
Zahvaljujem svim svojim učiteljima koji su me naučili životu i mudrosti, dali mi svoje znanje, na čijim sam knjigama i člancima odrastao, na čijim seminarima i treninzima sam učio i razvijao se. Zahvalan sam svim onim ljudima i situacijama koje su me naučile i promenile, i naterale da idem napred. Zahvaljujem se svima onima u kojima sam se video kao u ogledalu, koji su odrazili moje mane i pokazali mi šta treba promeniti. Zahvalan sam onima koji su ojačali i pomogli da pokažem moje vrline. Zahvaljujem životu na znanju i iskustvu. Samo zahvaljujući svojim učiteljima razvijao sam se i rastao.
Hvala sebi
Budite poslednji koji će se zahvaliti sebi. Ako vam nedostaje zahvalnost od nekoga, ako mislite da ste za nekoga mnogo učinili, a on vam je odgovorio crnom nezahvalnošću, zahvalite se sebi umesto njemu. I zatvorite ovu datoteku. Ne vraćaj mu se ponovo. I najbolje od svega, ne očekujte zahvalnost od ljudi. Ako to zaslužujete, univerzum će vam biti zahvalan. I ona će sama pronaći kako da to uradi.
Samopriznavanje je mali deo ljubavi prema sebi. Zahvaljujući sebi, ovu zahvalnost prenosite na svet, na druge ljude. Ovo je možda jedna od najtežih zahvalnosti. I zato je ovo poslednji korak. Korak ka tebi.
Zahvaljujući drugima, zaboravili smo na sebe. Hvala sebi – zahvaljujemo se svima kojima smo zaista zahvalni. Zato što smo ih pustili u svoja srca, dali smo im mesto u našim srcima, u našim dušama.
Svih onih prethodnih 11 aspekata zahvalnosti, ako ste prošli kroz njih, sada imaju svoje mesto u vašem srcu. I zahvaljujući sebi, gledaš u samo središte svoje duše, u samu dubinu svog srca i tamo ih srećeš, sve one kojima si zahvalan.
Zahvaljujem sebi za ono što imam, za ono što delim sa drugima i dajem. Za to što korak po korak izvlačim malu pobedu nad sobom. Zahvaljujem svima koji su zauzeli mesto koje im pripada u mom srcu.
Velika pobeda koju čovečanstvo poznaje
Pobeda nije nad smrću, a verujte mi, ne nad sudbinom.
Dobio si poen od strane sudije koji sudi na sudu nebeskom,
Samo jedna pobeda – pobeda nad samim sobom.
~ Omar Khaiiam
Zahvalnost je prihvatanje. Bez prihvatanja, neće biti zahvalnosti. Prihvatite, priznajte, oprostite, zahvalite.
Zahvalnost je prilika da osetite svoju celovitost, svoje jedinstvo sa prirodom i sa univerzumom, da osetite harmoniju.
Ne štedite na rečima zahvalnosti. Iako ih mnogo od vas i nije potrebno. Ali mnogo je važnije šta stoji iza ovih reči. Vaše stanje koje doživljavate dok ovo radite. Neće svi čuti tvoje srce. Ali mnogi će čuti reči. A to je već mnogo.
Kada se nekome zahvalite, recite mu na čemu mu se zahvaljujemo. Nikada neće biti suvišno.
Ne očekujte zahvalnost od drugih. Naravno, lepo je i biti zahvalan. Ali ne morate da se zadržavate na tome. Nema potrebe da očekujete zahvalnost od nekoga ko ne može biti zahvalan, ko ne može da ceni ono što ste učinili za njega. Prihvatite ga takvog kakav jeste. Zahvalite mu sami na iskustvu koje vam pruža. Hvala univerzumu i univerzum će vam biti zahvalan.
Zahvalnost ima jedno veoma važno svojstvo – može se samo osetiti. O njoj se malo može reći. Važno je da teče iz izvora. Čovek ima samo jedan izvor – srce! Sve što dolazi iz uma nije loše. To je dobro na svoj način. Ali možete osetiti samo srcem.
Zahvalite se univerzumu ne da biste dobili nešto od njega, već da biste nešto osetili. A ono što ćete istovremeno osećati je već mnogo...
Energija zahvalnosti je jedna od retkih i jedna od najmoćnijih transformativnih energija. Prolazeći kroz sebe, transformišete se, menjate se, postajete drugačiji i uskoro ćete početi da se osećate drugačije.
I zapamtite, ne postoji previše zahvalnosti. Ne oklevajte da to pokažete.
Zahvaljujem svima onima koji sada čitaju i slušaju ove reči. Ako ste pročitali ovaj članak do kraja, a niste stali na početku čitanja, onda vam je za nešto potreban. Hvala vam!
Zahvaljujući! Zahvaljujući! Zahvaljujući!
Oleg Astapenkov
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/89454-12-shagov-blagodarnosti-blagodarite-teh-kto-sdelal-vam-bolno
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
