Ako imate ove nedostatke, onda je vaša inteligencija definitivno iznad proseka.
Veoma pametni ljudi često provode mnogo vremena razmišljajući i analizirajući sve sa čim se moraju suočiti na životnom putu, što na kraju samo dovodi do anksioznosti. Osim toga, oni stalno sumnjaju u sposobnosti svog uma i osećaju potrebu za stalnom potvrdom svog značaja - po mogućnosti iz spoljašnjeg izvora ...
Niko od nas neće raspravljati sa činjenicom da je visoka inteligencija u mnogim životnim situacijama neosporna prednost, ali nije bila, a verovatno nikada neće biti ključ jednostavnijeg i srećnijeg života. A ako se još pitate zašto za neke visoka inteligencija nije blagoslov, već prokletstvo, onda treba da znate da su savremeni psiholozi uvereni da izuzetne mentalne sposobnosti imaju i mračnu stranu.
Dakle, evo nekoliko nedostataka zaista pametnih ljudi:
1. Prečesto misle kako bi trebalo da se osećaju.
Pametni ljudi dobro znaju svoje i tuđe emocije i mogu da pričaju o njima, ali problem je u tome što ih u velikom broju slučajeva jednostavno ne pokazuju spolja, ili im njihovo izražavanje ne donosi olakšanje. Ovo je čest problem kod veoma inteligentnih ljudi, posebno onih koji se nazivaju „ljudi od reči“.
Kada čovek zna da spretno rukuje rečima i pojmovima, često koristi ove reči kao neku vrstu „dimne zavese” iza koje se kriju njena prava osećanja. Manje inteligentni i logični, ali mnogo verbalniji ljudi često koriste svoje ponašanje kao neku vrstu sigurnosnog ventila za svoju psihu – vrište, psuju, bacaju nešto, plaču, skaču, plešu i tako dalje, kako bi smanjili emocionalni pritisak. Možda ovo ne izgleda veoma suzdržano i pametno, ali vam omogućava da smanjite intenzitet strasti i održite mentalno zdravlje.
„Veoma pametni ljudi mogu dugo pričati o svojim osećanjima i raspravljati o njima, ali kada se razgovor završi, ta osećanja će ostati zaključana tamo gde su bila i pre nego što su počela“,
psiholog Mark Gedald.
Intelektualci se ne oslanjaju na svoje emocionalne veštine u rešavanju problema.
2. Često su usamljeni i nesigurni.
Kada društvo prepozna veoma inteligentne ljude, ono od njih uvek očekuje više nego od svih ostalih, bez obzira na to koje polje delatnosti biraju za sebe. U mnogim slučajevima jednostavno nemaju kome da kažu o svojim slabostima i sumnji u sebe.
Na njih se polažu ogromna očekivanja, a ovaj pritisak dovodi do stalnog, hroničnog stresa. To se vidi kod ljudi od najranije dobi – po pravilu, oni pametniji ispadaju i nervozniji i ranjiviji.
Niko od nas neće raspravljati sa činjenicom da je visoka inteligencija u mnogim životnim situacijama neosporna prednost, ali nije bila, a verovatno nikada neće biti ključ jednostavnijeg i srećnijeg života. A ako se još pitate zašto za neke visoka inteligencija nije blagoslov, već prokletstvo, onda treba da znate da su savremeni psiholozi uvereni da izuzetne mentalne sposobnosti imaju i mračnu stranu.
Dakle, evo nekoliko nedostataka zaista pametnih ljudi:
1. Prečesto misle kako bi trebalo da se osećaju.
Pametni ljudi dobro znaju svoje i tuđe emocije i mogu da pričaju o njima, ali problem je u tome što ih u velikom broju slučajeva jednostavno ne pokazuju spolja, ili im njihovo izražavanje ne donosi olakšanje. Ovo je čest problem kod veoma inteligentnih ljudi, posebno onih koji se nazivaju „ljudi od reči“.
Kada čovek zna da spretno rukuje rečima i pojmovima, često koristi ove reči kao neku vrstu „dimne zavese” iza koje se kriju njena prava osećanja. Manje inteligentni i logični, ali mnogo verbalniji ljudi često koriste svoje ponašanje kao neku vrstu sigurnosnog ventila za svoju psihu – vrište, psuju, bacaju nešto, plaču, skaču, plešu i tako dalje, kako bi smanjili emocionalni pritisak. Možda ovo ne izgleda veoma suzdržano i pametno, ali vam omogućava da smanjite intenzitet strasti i održite mentalno zdravlje.
„Veoma pametni ljudi mogu dugo pričati o svojim osećanjima i raspravljati o njima, ali kada se razgovor završi, ta osećanja će ostati zaključana tamo gde su bila i pre nego što su počela“,
psiholog Mark Gedald.
Intelektualci se ne oslanjaju na svoje emocionalne veštine u rešavanju problema.
2. Često su usamljeni i nesigurni.
Kada društvo prepozna veoma inteligentne ljude, ono od njih uvek očekuje više nego od svih ostalih, bez obzira na to koje polje delatnosti biraju za sebe. U mnogim slučajevima jednostavno nemaju kome da kažu o svojim slabostima i sumnji u sebe.
Na njih se polažu ogromna očekivanja, a ovaj pritisak dovodi do stalnog, hroničnog stresa. To se vidi kod ljudi od najranije dobi – po pravilu, oni pametniji ispadaju i nervozniji i ranjiviji.
3. Teže od drugih cene vrednost teškog rada.
Pametni ljudi bolje upravljaju svojim vremenom, obavljaju zadatke brže i sa manje napora od neinteligentnih ljudi. Međutim, navika da uz minimalan napor dobiju sve što žele može im imati trik.
Visok koeficijent inteligencije može biti problem za ljude koji od ranog detinjstva nauče da ne moraju da rade toliko naporno kao oni oko njih da bi bili na istom nivou. To može dovesti do toga da nikada ne nauče da rade najbolje što mogu.
4. Ljudi se ljute kada ih isprave ili uhvate da prave greške.
Tokom razgovora (bilo da je to razgovor na neku ozbiljnu temu, ili samo prijateljski razgovor), pametni ljudi često žele da isprave sagovornika ako se njegove reči ili izjave, kao što znaju, ne slažu sa istinom...
Ali u većini slučajeva to dovodi do toga da ih doživljavaju kao pametne ljude koji idu tamo gde ih ne pitaju, pokušavajući da pokažu svoje znanje. I, na kraju, jednostavno počinju da se izbegavaju.
5. Previše analiziraju.
Ljudi sa visokom inteligencijom često provode previše vremena razmišljajući i analizirajući situaciju u kojoj se nalaze. I imaju premalo vremena da nešto urade s tim.
Previše entuzijazma za analiziranje i razmišljanje o onome što se dešava dovodi do preterane anksioznosti, pa čak i poteškoća u određivanju životnog puta. Pametni ljudi žele da budu 100% sigurni da je to pravi put pre nego što donesu izbor, iako je u mnogim slučajevima to jednostavno nemoguće.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/08/5-osobennostej-iz-za-kotoryh-umnym-lyudyam-zachastuyu-tak-slozhno-zhit/?dicbo=v2-ff907fb785a5467ce398556a8661c7e3
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Pametni ljudi bolje upravljaju svojim vremenom, obavljaju zadatke brže i sa manje napora od neinteligentnih ljudi. Međutim, navika da uz minimalan napor dobiju sve što žele može im imati trik.
Visok koeficijent inteligencije može biti problem za ljude koji od ranog detinjstva nauče da ne moraju da rade toliko naporno kao oni oko njih da bi bili na istom nivou. To može dovesti do toga da nikada ne nauče da rade najbolje što mogu.
4. Ljudi se ljute kada ih isprave ili uhvate da prave greške.
Tokom razgovora (bilo da je to razgovor na neku ozbiljnu temu, ili samo prijateljski razgovor), pametni ljudi često žele da isprave sagovornika ako se njegove reči ili izjave, kao što znaju, ne slažu sa istinom...
Ali u većini slučajeva to dovodi do toga da ih doživljavaju kao pametne ljude koji idu tamo gde ih ne pitaju, pokušavajući da pokažu svoje znanje. I, na kraju, jednostavno počinju da se izbegavaju.
5. Previše analiziraju.
Ljudi sa visokom inteligencijom često provode previše vremena razmišljajući i analizirajući situaciju u kojoj se nalaze. I imaju premalo vremena da nešto urade s tim.
Previše entuzijazma za analiziranje i razmišljanje o onome što se dešava dovodi do preterane anksioznosti, pa čak i poteškoća u određivanju životnog puta. Pametni ljudi žele da budu 100% sigurni da je to pravi put pre nego što donesu izbor, iako je u mnogim slučajevima to jednostavno nemoguće.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/08/5-osobennostej-iz-za-kotoryh-umnym-lyudyam-zachastuyu-tak-slozhno-zhit/?dicbo=v2-ff907fb785a5467ce398556a8661c7e3
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
