Bol, kao i sreća, omogućava nam da se približimo svojoj pravoj prirodi. I bol i sreća uče nas vredne lekcije i vode nas na našem životnom putu.
Bol je sastavni deo našeg života, baš kao i radost ili zadovoljstvo. Navikli smo da mislimo da su naša bolna iskustva fatalna nesreća, hir sudbine, a zapravo je to prirodan deo našeg postojanja. Stoga ih niko ne može izbeći. I bez obzira koliko truda uložite za ovo, svi će oni biti dosadni i beskorisni.
Bol, kao i sreća, omogućava nam da se približimo svojoj pravoj prirodi. I bol i sreća uče nas vredne lekcije i vode nas na našem životnom putu.
Ali često mi sami pretvaramo bol u patnju. U onom večnom gorkom ukusu u ustima, koji čak počinjemo da guštamo na čudan način. Patnja...jer iz nekog razloga očajnički tražimo sve više i više patnje.
Patnja je dodatak bolu, a ne sam bol.
Nije loše povremeno se prisetiti prošlosti. I nema ništa loše u tome što ponekad imate želju da budete sami sa svojim bolom. Svima nam trebaju ti trenuci s vremena na vreme. Pijte ovo piće sami. Ovo je susret sa vašom ljudskošću.
Ono što zaista može biti uznemirujuće u ovoj situaciji je sav teret koji preuzimamo na sebe, penjući se na jednu od strmih planina koje smo sami odabrali. Zbog toga se osećate još više patnje. Ovaj dodatni teret dodajemo na svoja pleća u trenutku kada, na primer, saopštavamo da će naša tuga trajati večno, da nema granica i da je porobila celokupnu našu volju.
Pretvaranje bola u iskustvo učenja
Ali evo dobre vesti: možemo da stavimo tačku na ovu patnju „prekovremenog“. Štaviše, imamo moć da transformišemo njihovo iskustvo učenja, što će u velikoj meri povećati našu egzistencijalnu mudrost.
Ali kako? Psiholog Jose Antonio Garcia-Monge smatra da je patnja veštačka, mi je preuzimamo na sebe i, shodno tome, možemo sami da je se oslobodimo.
1. Moramo da priznamo bol.
Morate definisati svoj bol. U stanju je da utiče na nas mentalno, socijalno, fizički, egzistencijalno... Postoje različite vrste i morate ih prepoznati.
Neophodno je biti u stanju da se suočite sa bolom i budete sami sa njom makar na trenutak. Ovo bi trebalo da bude poseban sastanak, kao što je ranije rečeno.
2. Imajte iskren razgovor sa njom.
Bol se ne pojavljuje slučajno, njegova glavna svrha je da upozori da je nešto pošlo naopako kako nismo želeli. I uništava naš duševni mir. Dakle, moramo razumeti odakle i zašto dolazi ovaj bol.
Ako možete da odgovorite na ova pitanja, to će već biti veliko dostignuće. Ali da biste to postigli, morate iskreno saslušati sve što bol želi da kaže. I biće loša ideja ako pokušate da pobegnete od toga ili ako niste pažljivi na ono što bol govori.
Ako želite da komunicirate sa njom, izložite sva svoja osećanja i postanite izuzetno iskreni.
Bol, kao i sreća, omogućava nam da se približimo svojoj pravoj prirodi. I bol i sreća uče nas vredne lekcije i vode nas na našem životnom putu.
Ali često mi sami pretvaramo bol u patnju. U onom večnom gorkom ukusu u ustima, koji čak počinjemo da guštamo na čudan način. Patnja...jer iz nekog razloga očajnički tražimo sve više i više patnje.
Patnja je dodatak bolu, a ne sam bol.
Nije loše povremeno se prisetiti prošlosti. I nema ništa loše u tome što ponekad imate želju da budete sami sa svojim bolom. Svima nam trebaju ti trenuci s vremena na vreme. Pijte ovo piće sami. Ovo je susret sa vašom ljudskošću.
Ono što zaista može biti uznemirujuće u ovoj situaciji je sav teret koji preuzimamo na sebe, penjući se na jednu od strmih planina koje smo sami odabrali. Zbog toga se osećate još više patnje. Ovaj dodatni teret dodajemo na svoja pleća u trenutku kada, na primer, saopštavamo da će naša tuga trajati večno, da nema granica i da je porobila celokupnu našu volju.
Pretvaranje bola u iskustvo učenja
Ali evo dobre vesti: možemo da stavimo tačku na ovu patnju „prekovremenog“. Štaviše, imamo moć da transformišemo njihovo iskustvo učenja, što će u velikoj meri povećati našu egzistencijalnu mudrost.
Ali kako? Psiholog Jose Antonio Garcia-Monge smatra da je patnja veštačka, mi je preuzimamo na sebe i, shodno tome, možemo sami da je se oslobodimo.
1. Moramo da priznamo bol.
Morate definisati svoj bol. U stanju je da utiče na nas mentalno, socijalno, fizički, egzistencijalno... Postoje različite vrste i morate ih prepoznati.
Neophodno je biti u stanju da se suočite sa bolom i budete sami sa njom makar na trenutak. Ovo bi trebalo da bude poseban sastanak, kao što je ranije rečeno.
2. Imajte iskren razgovor sa njom.
Bol se ne pojavljuje slučajno, njegova glavna svrha je da upozori da je nešto pošlo naopako kako nismo želeli. I uništava naš duševni mir. Dakle, moramo razumeti odakle i zašto dolazi ovaj bol.
Ako možete da odgovorite na ova pitanja, to će već biti veliko dostignuće. Ali da biste to postigli, morate iskreno saslušati sve što bol želi da kaže. I biće loša ideja ako pokušate da pobegnete od toga ili ako niste pažljivi na ono što bol govori.
Ako želite da komunicirate sa njom, izložite sva svoja osećanja i postanite izuzetno iskreni.
3. Ne pretvarajte bol u patnju.
Prema Garsiji-Mongeu, „...bol ponekad peče neki deo nas. Patnja ima moć da uništi celokupnu ljudsku ličnost.”
Svoj bol transformišemo u patnju kada počnemo da ga projektujemo na vreme. Kada počnemo da ga smatramo beskonačnim. Osim toga, uvećavamo ga sumornim porukama koje šaljemo sebi. Poruke lišene svake nade.
4. Preuzmi odgovornost za bol.
To ne znači da svu krivicu treba da preuzmete na sebe. Osećaj krivice ne samo da neće doneti mir, već će i uništiti njegove ostatke. Preuzeti odgovornost za svoj bol znači prepoznati da ga vi sami povećavate svojim postupcima. Da ste vi odgovorni za to što kiša koja romi na kraju dovede do poplava.
Prebacivanje svoje odgovornosti na druge je, opet, put u nigde što će vam na kraju dovesti do još većeg bola. U stvari, ovo je jedan od kratkoročnih trikova kojim obmanjujete samo sebe.
5. Oslobodite se bola ne bežeći od njega.
Prethodni koraci su već postigli mnogo. Zahvaljujući njima, našli ste mir koji ne možete postići ako iznova i iznova izbegavate da budete sami sa bolom.
Svi ljudi su jedinstveni na svoj način i svako zna šta mu može pomoći, a šta ne. Ne postoje rešenja koja su podjednako korisna za sve. Ne postoje magični štapići. Ovo je normalan tok života.
6. Sazrevate kroz bol (ili uprkos tome).
„Morate da shvatite da egzistencijalno prevazilazite svoj bol“, kaže Garsija-Monge. Prevazilaziti svoj bol znači priznati da vi niste vaš bol, odnosno da niste samo vaš bol.
Mi smo više od našeg bola. To znači da prepoznajemo da imamo ogromne resurse koje treba da otkrijemo i iskoristimo kako bismo olakšali život tokom ovog teškog prelaznog perioda – vremena tranzicije od bola do učenja.
Dakle, ako prolazite kroz teška vremena, vredi iskreno slušati sebe. Prihvati ono što je tvoje a ne tuđe i prihvati sebe. Na kraju krajeva, ovo je proces učenja naših života.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/03/6-shagov-kotorye-pozvolyat-prevratit-bol-v-obuchenie/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Prema Garsiji-Mongeu, „...bol ponekad peče neki deo nas. Patnja ima moć da uništi celokupnu ljudsku ličnost.”
Svoj bol transformišemo u patnju kada počnemo da ga projektujemo na vreme. Kada počnemo da ga smatramo beskonačnim. Osim toga, uvećavamo ga sumornim porukama koje šaljemo sebi. Poruke lišene svake nade.
4. Preuzmi odgovornost za bol.
To ne znači da svu krivicu treba da preuzmete na sebe. Osećaj krivice ne samo da neće doneti mir, već će i uništiti njegove ostatke. Preuzeti odgovornost za svoj bol znači prepoznati da ga vi sami povećavate svojim postupcima. Da ste vi odgovorni za to što kiša koja romi na kraju dovede do poplava.
Prebacivanje svoje odgovornosti na druge je, opet, put u nigde što će vam na kraju dovesti do još većeg bola. U stvari, ovo je jedan od kratkoročnih trikova kojim obmanjujete samo sebe.
5. Oslobodite se bola ne bežeći od njega.
Prethodni koraci su već postigli mnogo. Zahvaljujući njima, našli ste mir koji ne možete postići ako iznova i iznova izbegavate da budete sami sa bolom.
Svi ljudi su jedinstveni na svoj način i svako zna šta mu može pomoći, a šta ne. Ne postoje rešenja koja su podjednako korisna za sve. Ne postoje magični štapići. Ovo je normalan tok života.
6. Sazrevate kroz bol (ili uprkos tome).
„Morate da shvatite da egzistencijalno prevazilazite svoj bol“, kaže Garsija-Monge. Prevazilaziti svoj bol znači priznati da vi niste vaš bol, odnosno da niste samo vaš bol.
Mi smo više od našeg bola. To znači da prepoznajemo da imamo ogromne resurse koje treba da otkrijemo i iskoristimo kako bismo olakšali život tokom ovog teškog prelaznog perioda – vremena tranzicije od bola do učenja.
Dakle, ako prolazite kroz teška vremena, vredi iskreno slušati sebe. Prihvati ono što je tvoje a ne tuđe i prihvati sebe. Na kraju krajeva, ovo je proces učenja naših života.
Prevod teksta:
https://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2020/03/6-shagov-kotorye-pozvolyat-prevratit-bol-v-obuchenie/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
