6 lekcija o suočavanju od psihijatra Viktora Frankla

​Život ima smisla u svim okolnostima!

Tokom Drugog svetskog rata psihijatar Viktor Frankl imao je priliku da poseti Aušvic, Dahau i druge koncentracione logore. Ovo iskustvo mu je pomoglo da formira novu filozofiju života, koju je detaljno opisao u mnogim svojim knjigama, posebno u delu „Čovekova potraga za smislom“.

Osnovao je pravac egzistencijalne psihoterapije, poznatije kao logoterapija. Ovaj termin potiče od reči „logos“, koju je uveo Heraklit iz Efesa u 6. veku pre nove ere. Pod njim Viktor Frankl znači "značenje", dakle, logoterapija je oblast psihologije koja ima za cilj da odredi smisao života za svaku osobu. Aktivno se koristi za lečenje ljudi koji pate od egzistencijalnih problema i pomaže im da prevaziđu duboku krizu identiteta.

Svi mi ponekad prolazimo kroz situacije zbog kojih patimo i koje ne možemo sami da rešimo. Ne postoji jedinstvena formula koja funkcioniše u svakom pojedinačnom slučaju, ali moramo prihvatiti činjenicu da je patnja sastavni deo života.

„Ljubav prema sebi je polazna tačka za razvoj osobe koja ima hrabrosti da preuzme odgovornost za svoje postojanje.”
~ Viktor Frankl

Evo nekih lekcija Viktora Frankla:

1. Važnost izbora.

Ljudi koji znaju kako da reše svoje probleme i prevaziđu životne poteškoće biraju svoj put, bez obzira na uslove u kojima se nalaze.

2. Život ima smisla u svim okolnostima.

Ovde dr Frankl govori o očaju kao matematičkoj operaciji. Očaj je ravno besmislenoj patnji. Kada ljudi ne vide smisao svoje patnje, padaju u očaj. Ali ako su u stanju da uvide smisao u problemima koji nastaju, lična tragedija se pretvara u dostignuće, kao način da se ona prevaziđe.

3. Vaše svakodnevne aktivnosti čine vas najboljom verzijom sebe.

Da bismo postali najbolja verzija sebe, moramo se svakodnevno pitati ko smo i ko želimo da postanemo.

4. Razmislite za koga i za šta živite.

Svi imamo razlog koji nas tera da svakim danom idemo napred, koji motiviše i ispunjava smislom svaki minut našeg postojanja, svaki korak i svaku akciju. Ako ne možemo da promenimo situaciju, uvek možemo da promenimo svoj pristup njoj.

Nije važno da li nešto očekujemo od života, već da li život očekuje nešto od nas. Razmislite kako obogaćujete svoj život, i šta on od vas očekuje, jer život je taj koji čoveku šalje iskušenja i stalno nešto zahteva od njega.

Moramo se zapitati šta se može učiniti da promenimo svoje živote i šta dajemo svetu, i postupiti prema dogovoru.

5. Poteškoće i patnja su stvarne.

Pre ili kasnije se nešto loše desi u životu i sa tim se treba pomiriti. Poteškoće stvaraju tenziju između onoga što je već postignuto i onoga što još nije postignuto. Moramo zapamtiti da teškoće postoje, da su deo života i da se protiv njih treba boriti za nešto dostojno. Nešto što ima smisla.

6. Nezamenjivi smo.

Shvatajući našu neophodnost, jača naš osećaj odgovornosti za sopstvene živote. Shvativši da se od njega nešto očekuje ili da ima nekog nedovršenog posla, čovek preuzima odgovornost, smatrajući to smislom svog života.

Zadatak čoveka nije uvek da uživa i izbegava bol, već da pronađe smisao svog života. Čak i u patnji mora biti smisla. Niko ne može zauzeti tvoje mesto i patiti umesto tebe. Stoga, jedini način da se oslobodite bola jeste da promenite svoj stav prema njemu. Sve ima razlog, ponekad jednostavno ne znamo za to.

Prevod teksta: 
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/11/6-urokov-borby-s-trudnostyami-ot-psihiatra-viktora-frankla/

​Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com