6 mogućnosti da se izađe iz beznadežne situacije

Glavno u problemu je vaš odnos prema njemu.

Ko god da ste i šta god da ste postigli, uvijek mogu da vam se dese neprijatnosti, i da vam se čini da vam više život nikada neće biti dobar. Međutim, sjetite se da je glavni vaš odnos prema problemu, i evo kako da ga promijenite.

Harvardski profesor Robert Waldinger, rukovodio je istraživanjem za razvoj odraslih posmatrajući 724 osobe tokom 75 godina, da se shvati šta naš život čini srećnim.

Ispostavilo se da je temelj sreće - društvena uključenost i zdravi odnosi.

Da bismo se osjećali srećno, treba da budemo okruženi ljudima koji su spremni da nam pomognu.

Evo šest načina da se izborimo sa jakim emocijama koje često prate životne teškoće. Ponekad oni ne mogu direktno da pomognu u rešavanju problema, ali pružaju jasan pogled, a to nije malo. Bez obzira na ishod, vaše odluke nijesu rezultat straha - razumne su.
 
1. Zaustavite negativni unutrašnji dijalog. Prvo, treba odbaciti ograničavajuće zablude, ali je podjednako važno da se zaustavi negativan unutrašnji dijalog, pitajući sebe:

•  Koje činjenice za i protiv su mi dostupne?
•  Da li se oslanjam na činjenice ili na sopstvenu interpretaciju?
•  Možda pravim ishitrene negativne zaključke?
•  Kako da znam da je moja misao, ispravna?
•  Da li je moguć drugačiji pogled na ovu situaciju?
•  Da li je situacija tako loša, kao što mi izgleda?
•  Pomaže li mi ovakav način razmišljanja u ostvarivanju cilja?

Ponekad je dovoljno priznati, da se predaješ samouniženju, da bi pogledao na problem sa druge strane.

2. Ne gubite perspektivu. Vaš trenutni problem u kontekstu cijelog života - je obična sitnica, on vas ne određuje kao ličnost, ne odražava cijelu vašu istoriju, vaše jake strane i dostignuća. Mi često vidimo samo ono što je direktno ispred nas, zaboravljajući sva prošla pozitivna iskustva. Imajte kompletnu sliku svog života u glavi i zapitajte se:

• Šta može da se desi u najgorem slučaju?
•  Da li je to vjerovatno?
•  A u najboljem?
•  A šta će se desiti pri najboljoj vjerovatnoći?
•  Kakav će značaj ovo imati za pet godina?
•  Da li pridajem ovom problemu preveliki značaj?

3. Učite od svojih reakcija. "Između podsticaja i reakcije postoji interval, u tom intervalu imamo slobodu izbora svojih reakcija. Od ovog izbora zavisi naš rast i sreća."- Viktor Frankl.

•  Kako regujete na problem?
•  Koji savjet biste dali u takvoj situaciji svom najboljem prijatelju?

U svakom trenutku možemo u potpunosti da kontrolišemo svoju reakciju na bilo koji podsticaj, danas je u psihologiji poznato pet načina da se poboljša kontrola reakcije u teškoj situaciji:

•  Razmislite o tome kakva osoba želite da postanete.
•  Razmislite o značenju i porijeklu svojih reakcija.
•  Posmatrajte rezultate svojih dejstava.
•  Zamislite najbolji odgovor.
•  Naučite da se odnosite prema sebi sa saosjećanjem.

4. Učite na reakcijama suprotne strane. Naučnici sa Harvarda su dokazali da korišćenje empatije pri različitim stavovima ima važan značaj za rešavanje konflikata i predstavlja ključni preduslov za uspešan ishod pregovora.

5. Procijenite situaciju sa pozicije spoljašnjeg posmatrača. Ako ste posmatrač, znači, da se možete uzdići iznad situacije, odbaciti emocije i prati svoje reakcije. Pri takvom nivou svijesti, čak i usred konflikta, vi ste svjesni sebe i možete da odvojite svoju ličnost od situacije.

6. Potražite pomoć spolja. U bilo kojoj situaciji kada ličnog iskustva nemate dovoljno, tražite mudar savjet. Potisnite svoj ego i zatražite kritički pogled i konstruktivnu povratnu informaciju, i izborivši se sa zadatkom, pomažete drugima da uče na vašem iskustvu.
 

Zapamtite da vi i vaš problem - nijeste jedno. Problem je samo jedan aspekt vašeg puta, a osim toga, on je izvor rasta.

 
Autor: Taja Arjanova

Prevod teksta:  aum.news

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com