Šest psiholoških fenomena predstavljenih u nastavku pomoći će vam ne samo da bolje razumete zašto ljudi svaki dan ponavljaju iste gluposti, već ćete i sami postati bolji, racionalniji.
Zakoni psihologije vredi poznavanja!
Pratfell efekat
Ako ste nesavršeni, ljudi će vas više voleti. Kada želimo nekoga da impresioniramo, neizbežno izvlačimo najbolje delove naše ličnosti. Ispostavilo se da je to potpuno uzalud: istraživanja pokazuju da pokazivanje naše ranjivosti i slabosti, naprotiv, povećava nivo empatije prema nama od strane drugih ljudi. Što više nekritičnih mana imate, to će vas ljudi bolje tretirati.
Profesor koji govori publici i koji je vidno uznemiren čini se publici pametnijim od onog koji govori sa izuzetnim samopouzdanjem. Stidljivost i činjenje gluposti tokom prvog susreta je dokazan, ali ne i očigledan način da ugodite svom potencijalnom partneru.
Teorija se naziva Pratfelov efekat, a testirao ju je Eliot Aronson, doktor psihologije na Univerzitetu Stanford.
Uopšte, praviti greške u javnosti nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok vaše greške ne nanose ozbiljnu štetu drugima.
Pigmalionov efekat
Velika očekivanja povećavaju produktivnost. Psiholog Robert Rozental je testirao ovaj fenomen. U školama je sprovodio testove inteligencije, a potom namerno lažne rezultate prijavio nastavnicima. Ona deca čiji je koeficijent inteligencije bio veći od ostalih navodno su pokazivala „prosečne“ rezultate. A oni koji su zaista pokazali prosečan rezultat davani su nastavnicima kao vlasnicima najboljeg mozga. Šta se posle uvek dešavalo?
Oni učenici koje su nastavnici smatrali pametnijima počeli su bolje da uče. Ovo se dešava jer su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego od ostalih. Sve veći pritisak na školarce primorao ih je da bolje uče. Zaključci koje je izveo Rozental karakteristični su ne samo za obrazovanje.
„Vaša očekivanja kreiraju vašu stvarnost“, zaključuje on.
Generalno, ako želite da postignete nešto značajno u životu, moraćete da sebi postavite očigledno nerealne ciljeve i precenite svoju sposobnost da ih postignete. I uspeće. Pored toga, naučnici znaju da oni lideri koji zahtevaju nerealne rezultate od svojih podređenih, kao rezultat toga, postižu mnogo veći povrat od tima od onih koji postavljaju samo „realne ciljeve”.
Paradoks izbora
Što više opcija imamo da biramo, manje smo zadovoljni svojom odlukom. Logično, čini se da što više izbora imamo, to bolje. Više volimo prodavnice sa velikim asortimanom nego male prodavnice. Kada bude mnogo predloga za razvoj karijere, mislimo da ćemo svakako napraviti dobar izbor.
Ali psiholozi Mark Leper i Šina Ajengar dokazali su da to nije tako. Istraživači u eksperimentu ponudili su jednoj grupi gurmana koji su otišli u supermarket da besplatno izaberu jednu od šest različitih vrsta džemova, drugoj od 24. Rezultati studije su pokazali da je 30% ljudi koji su birali neku od šest opcija bilo zadovoljno svojim izborom. Od onih koji su morali da odaberu jednu teglu poklon džema od 24, samo 3% je bilo zadovoljno.
Ovaj fenomen je identifikovao psiholog Bari Švarc. Da vas ne napusti osećaj da sve ide kako treba, savetuje veštačko ograničavanje broja opcija. Ovo, inače, objašnjava zašto su korisnici Apple tehnologije zadovoljniji njome nego korisnici gedžeta drugog brenda. Ili zašto se oni koji idu u kupovinu namirnica u male prodavnice sa hranom osećaju zadovoljnijim od posetilaca ogromnih hipermarketa.
Pratfell efekat
Ako ste nesavršeni, ljudi će vas više voleti. Kada želimo nekoga da impresioniramo, neizbežno izvlačimo najbolje delove naše ličnosti. Ispostavilo se da je to potpuno uzalud: istraživanja pokazuju da pokazivanje naše ranjivosti i slabosti, naprotiv, povećava nivo empatije prema nama od strane drugih ljudi. Što više nekritičnih mana imate, to će vas ljudi bolje tretirati.
Profesor koji govori publici i koji je vidno uznemiren čini se publici pametnijim od onog koji govori sa izuzetnim samopouzdanjem. Stidljivost i činjenje gluposti tokom prvog susreta je dokazan, ali ne i očigledan način da ugodite svom potencijalnom partneru.
Teorija se naziva Pratfelov efekat, a testirao ju je Eliot Aronson, doktor psihologije na Univerzitetu Stanford.
Uopšte, praviti greške u javnosti nije samo normalno, već i korisno. U svakom slučaju, sve dok vaše greške ne nanose ozbiljnu štetu drugima.
Pigmalionov efekat
Velika očekivanja povećavaju produktivnost. Psiholog Robert Rozental je testirao ovaj fenomen. U školama je sprovodio testove inteligencije, a potom namerno lažne rezultate prijavio nastavnicima. Ona deca čiji je koeficijent inteligencije bio veći od ostalih navodno su pokazivala „prosečne“ rezultate. A oni koji su zaista pokazali prosečan rezultat davani su nastavnicima kao vlasnicima najboljeg mozga. Šta se posle uvek dešavalo?
Oni učenici koje su nastavnici smatrali pametnijima počeli su bolje da uče. Ovo se dešava jer su očekivanja nastavnika od ovih učenika bila veća nego od ostalih. Sve veći pritisak na školarce primorao ih je da bolje uče. Zaključci koje je izveo Rozental karakteristični su ne samo za obrazovanje.
„Vaša očekivanja kreiraju vašu stvarnost“, zaključuje on.
Generalno, ako želite da postignete nešto značajno u životu, moraćete da sebi postavite očigledno nerealne ciljeve i precenite svoju sposobnost da ih postignete. I uspeće. Pored toga, naučnici znaju da oni lideri koji zahtevaju nerealne rezultate od svojih podređenih, kao rezultat toga, postižu mnogo veći povrat od tima od onih koji postavljaju samo „realne ciljeve”.
Paradoks izbora
Što više opcija imamo da biramo, manje smo zadovoljni svojom odlukom. Logično, čini se da što više izbora imamo, to bolje. Više volimo prodavnice sa velikim asortimanom nego male prodavnice. Kada bude mnogo predloga za razvoj karijere, mislimo da ćemo svakako napraviti dobar izbor.
Ali psiholozi Mark Leper i Šina Ajengar dokazali su da to nije tako. Istraživači u eksperimentu ponudili su jednoj grupi gurmana koji su otišli u supermarket da besplatno izaberu jednu od šest različitih vrsta džemova, drugoj od 24. Rezultati studije su pokazali da je 30% ljudi koji su birali neku od šest opcija bilo zadovoljno svojim izborom. Od onih koji su morali da odaberu jednu teglu poklon džema od 24, samo 3% je bilo zadovoljno.
Ovaj fenomen je identifikovao psiholog Bari Švarc. Da vas ne napusti osećaj da sve ide kako treba, savetuje veštačko ograničavanje broja opcija. Ovo, inače, objašnjava zašto su korisnici Apple tehnologije zadovoljniji njome nego korisnici gedžeta drugog brenda. Ili zašto se oni koji idu u kupovinu namirnica u male prodavnice sa hranom osećaju zadovoljnijim od posetilaca ogromnih hipermarketa.
Efekat posmatrača
Što je više ljudi oko osobe kojoj je potrebna pomoć, manja je verovatnoća da će joj neko pomoći. Ovaj efekat je davno dobro ilustrovan parabolom o dobrom Samarićaninu. Takođe objašnjava mnoge tragične događaje u našoj istoriji. Istraživači to nazivaju „zbrkom odgovornosti“.
Ako je neko od ljudi na ulici u nevolji i potrebna mu je pomoć, onda je mnogo veća verovatnoća da će je dobiti ako jedna osoba hoda u blizini nego ako je u blizini gomila ljudi. Ako neko viče u pomoć, a u blizini je ogroman broj ljudi, onda će svako od njih radije ignorisati molbe za pomoć, jer će „drugi pomoći“. Ako je molba za pomoć upućena određenoj osobi u pustoj ulici, onda su šanse da će joj se odazvati višestruko veće. Ovo, inače, objašnjava bezdušnost i hladnoću velikih gradova.
Uticaj ovog efekta dokazali su psiholozi Bib Latane i Džon Darli. Sproveli su eksperiment u kojem su simulirali situaciju kada su srednjoškolci pretukli štrebera u školskoj svlačionici pred ostalim učenicima. 85% onih koji su bili jedini svedoci poniženja pritrčalo je žrtvi u pomoć i zauzelo se za nju. Ali su dva školarca već posmatrala šta se dešava, šanse da će neko od njih pomoći štreberu pale su na 65%. Da je bilo četiri svedoka, šanse da će bar jedan od njih intervenisati pale su na 31%.
Generalno, ako se nađete u teškoj situaciji i potrebna vam je pomoć, nemojte odmah kontaktirati svakoga ko može da pomogne, već se obratite lično nekome. Jednostavno rečeno, bolje je vikati ne „Pomozi nikome!”, već „Čoveče u sivom kaputu, spasi me!”.
Efekat reflektora
Ljudi čija je glava stalno ispunjena mislima ne primećuju očigledne stvari. Većina ljudi je zauzeta razmišljanjem o nečemu u ovom trenutku. Kada su u društvu, ali uronjeni u svoje misli, ne primećuju ni očigledne stvari, dokazali su naučnici sa Univerziteta Kornel.
Jednostavno rečeno, uopšte nije važno kako izgledate ako idete u kancelariju ili na univerzitet. Većina ljudi jednostavno neće obraćati pažnju na vaš izgled. Nalazite se u centru pažnje mnogo ređe nego što mislite.
Stoga, možete prestati da brinete o spoljašnjim atributima života. Ne kupujte skup automobil ili pametni telefon da biste se „pokazali“ pred kolegama: možda vam se čini drugačije, ali većinu njih nije briga šta tamo posedujete. Oni su zauzeti svojim problemima.
Efekat fokusa
Ljudi precenjuju važnost stvari i pojava o kojima razmišljaju „Ništa u životu nije toliko važno kao što mislite.
~David Kahneman
Kolika je razlika u dnevnom raspoloženju između osobe koja zarađuje 20.000 dolara godišnje i osobe koja zarađuje 50 dolara mesečno? Skoro nikakva. To jest, jeste, ali je minimalna. Da li ćete biti srećniji ako ostatak života provedete u kući pored mora? Jedva. Strogo govoreći, Kalifornijci, sa više od 300 sunčanih dana godišnje, nisu ništa srećniji od Njujorčana ili Čikažana.
Ovaj efekat, inače, aktivno koriste trgovci. Ubeđuju vas da će vas kupovinom ovog ili onog proizvoda učiniti srećnijim. Ali malo je verovatno da će održati obećanje.
Da biste se izborili sa ovim psihološkim efektom, moraćete da naučite jedan jednostavan aksiom: ništa neće biti toliko važno za godinu ili čak nedelju dana kao što vam se danas čini. Tretirajte život i njegove nemire lakše i jednostavnije. I, da, pomirite se sa činjenicom da ljudi jednostavno ne mogu da predvide budućnost. Stoga će biti bolje ako uopšte prestanete da pravite bilo kakve dugoročne planove.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/168643-6-zakonov-psihologii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Što je više ljudi oko osobe kojoj je potrebna pomoć, manja je verovatnoća da će joj neko pomoći. Ovaj efekat je davno dobro ilustrovan parabolom o dobrom Samarićaninu. Takođe objašnjava mnoge tragične događaje u našoj istoriji. Istraživači to nazivaju „zbrkom odgovornosti“.
Ako je neko od ljudi na ulici u nevolji i potrebna mu je pomoć, onda je mnogo veća verovatnoća da će je dobiti ako jedna osoba hoda u blizini nego ako je u blizini gomila ljudi. Ako neko viče u pomoć, a u blizini je ogroman broj ljudi, onda će svako od njih radije ignorisati molbe za pomoć, jer će „drugi pomoći“. Ako je molba za pomoć upućena određenoj osobi u pustoj ulici, onda su šanse da će joj se odazvati višestruko veće. Ovo, inače, objašnjava bezdušnost i hladnoću velikih gradova.
Uticaj ovog efekta dokazali su psiholozi Bib Latane i Džon Darli. Sproveli su eksperiment u kojem su simulirali situaciju kada su srednjoškolci pretukli štrebera u školskoj svlačionici pred ostalim učenicima. 85% onih koji su bili jedini svedoci poniženja pritrčalo je žrtvi u pomoć i zauzelo se za nju. Ali su dva školarca već posmatrala šta se dešava, šanse da će neko od njih pomoći štreberu pale su na 65%. Da je bilo četiri svedoka, šanse da će bar jedan od njih intervenisati pale su na 31%.
Generalno, ako se nađete u teškoj situaciji i potrebna vam je pomoć, nemojte odmah kontaktirati svakoga ko može da pomogne, već se obratite lično nekome. Jednostavno rečeno, bolje je vikati ne „Pomozi nikome!”, već „Čoveče u sivom kaputu, spasi me!”.
Efekat reflektora
Ljudi čija je glava stalno ispunjena mislima ne primećuju očigledne stvari. Većina ljudi je zauzeta razmišljanjem o nečemu u ovom trenutku. Kada su u društvu, ali uronjeni u svoje misli, ne primećuju ni očigledne stvari, dokazali su naučnici sa Univerziteta Kornel.
Jednostavno rečeno, uopšte nije važno kako izgledate ako idete u kancelariju ili na univerzitet. Većina ljudi jednostavno neće obraćati pažnju na vaš izgled. Nalazite se u centru pažnje mnogo ređe nego što mislite.
Stoga, možete prestati da brinete o spoljašnjim atributima života. Ne kupujte skup automobil ili pametni telefon da biste se „pokazali“ pred kolegama: možda vam se čini drugačije, ali većinu njih nije briga šta tamo posedujete. Oni su zauzeti svojim problemima.
Efekat fokusa
Ljudi precenjuju važnost stvari i pojava o kojima razmišljaju „Ništa u životu nije toliko važno kao što mislite.
~David Kahneman
Kolika je razlika u dnevnom raspoloženju između osobe koja zarađuje 20.000 dolara godišnje i osobe koja zarađuje 50 dolara mesečno? Skoro nikakva. To jest, jeste, ali je minimalna. Da li ćete biti srećniji ako ostatak života provedete u kući pored mora? Jedva. Strogo govoreći, Kalifornijci, sa više od 300 sunčanih dana godišnje, nisu ništa srećniji od Njujorčana ili Čikažana.
Ovaj efekat, inače, aktivno koriste trgovci. Ubeđuju vas da će vas kupovinom ovog ili onog proizvoda učiniti srećnijim. Ali malo je verovatno da će održati obećanje.
Da biste se izborili sa ovim psihološkim efektom, moraćete da naučite jedan jednostavan aksiom: ništa neće biti toliko važno za godinu ili čak nedelju dana kao što vam se danas čini. Tretirajte život i njegove nemire lakše i jednostavnije. I, da, pomirite se sa činjenicom da ljudi jednostavno ne mogu da predvide budućnost. Stoga će biti bolje ako uopšte prestanete da pravite bilo kakve dugoročne planove.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/168643-6-zakonov-psihologii
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
