Nasilje u vezi nije uvek vidljivo fizički. Duševne rane, kompulzivna krivica i sumnja u sopstveno mentalno zdravlje simptomi su i posledice zlostavljanja u vezi.
U prevodu sa engleskog, "abuse" znači "zlostavljanje", drugim rečima, "psihološko zlostavljanje" ili, kako ljudi kažu, "energetski vampirizam". U tom smislu, zloupotreba se odnosi na zloupotrebu resursa jedne osobe u korist druge. U psihoterapijskom smislu, ova vrsta ponašanja je inherentna osobama sa narcističkim poremećajem ličnosti. Ova ličnost je interno nestabilna, što je povezano sa psihološkom traumom doživljenom u ranom detinjstvu.
Emocionalno zlostavljanje u odnosima
Psihološka trauma u ovom slučaju korelira sa likom majke, koja je, umesto ljubavnog, brižnog učešća u životu odojčeta, pokazala hladnoću ili čak surov despotizam, ili zbog nekih spoljašnjih razloga i okolnosti nije mogla da bude blizu dete, a ulogu majke je igralo nešto drugo.Osoba koja je zamenjuje, koristeći autoritarni tip vaspitanja.
Na formiranje ove ličnosti utiče i surovo roditeljsko vaspitanje.
U životu takvog deteta uvek postoji nasilje, koje ono uzima kao normu.
Primer takve povrede možete videti u filmu ili pročitati u knjizi Buri Me Behind the Baseboard.
Dakle, u vezi sa ovom traumom, naknadno se formira zaštitna funkcija kod deteta, što ga potpuno lišava bilo kakvih emocija i sposobnosti empatije sa drugim. Drugu osobu on smatra funkcijom da zadovolji svoje potrebe i zahteve.
Najčešće su nasilnici muškarci, međutim, trenutno je sve više trendova u kojima žena postaje nasilnik.
U životu sam se više puta suočila sa zlostavljanjem, ali su mi, na sreću, psihološka edukacija, prirodna osetljivost i lična terapija pomogli da se izvučem iz takvih veza ili sprečim njihov nastanak i dalji razvoj.
U ovom članku želela bih da se detaljnije zadržim na tome kako prepoznati zlostavljanje i šta se dešava u odnosu između nasilnika i njegove „žrtve“.
Napominjem da se manifestacije ovih znakova mogu smatrati zloupotrebom ako se formira njihov sistematski izgled, takozvani obrazac ponašanja.
Emocionalno zlostavljanje u odnosima
Psihološka trauma u ovom slučaju korelira sa likom majke, koja je, umesto ljubavnog, brižnog učešća u životu odojčeta, pokazala hladnoću ili čak surov despotizam, ili zbog nekih spoljašnjih razloga i okolnosti nije mogla da bude blizu dete, a ulogu majke je igralo nešto drugo.Osoba koja je zamenjuje, koristeći autoritarni tip vaspitanja.
Na formiranje ove ličnosti utiče i surovo roditeljsko vaspitanje.
U životu takvog deteta uvek postoji nasilje, koje ono uzima kao normu.
Primer takve povrede možete videti u filmu ili pročitati u knjizi Buri Me Behind the Baseboard.
Dakle, u vezi sa ovom traumom, naknadno se formira zaštitna funkcija kod deteta, što ga potpuno lišava bilo kakvih emocija i sposobnosti empatije sa drugim. Drugu osobu on smatra funkcijom da zadovolji svoje potrebe i zahteve.
Najčešće su nasilnici muškarci, međutim, trenutno je sve više trendova u kojima žena postaje nasilnik.
U životu sam se više puta suočila sa zlostavljanjem, ali su mi, na sreću, psihološka edukacija, prirodna osetljivost i lična terapija pomogli da se izvučem iz takvih veza ili sprečim njihov nastanak i dalji razvoj.
U ovom članku želela bih da se detaljnije zadržim na tome kako prepoznati zlostavljanje i šta se dešava u odnosu između nasilnika i njegove „žrtve“.
Napominjem da se manifestacije ovih znakova mogu smatrati zloupotrebom ako se formira njihov sistematski izgled, takozvani obrazac ponašanja.
OBRAZAC PONAŠANJA ZLOSTAVLJAČA
1. Igranje na emocije. Cilj zlostavljača je, u ovom slučaju, da podstakne vaše emocije gurajući ih do ivice. Istovremeno, dolazi do smenjivanja pozitivnih emocija sa negativnim, pri čemu zbog jake dinamike kod njegove žrtve dolazi do emocionalnog izliva koji pomaže nasilniku da stekne iluziju emocija u sebi.
Na primer, danas organizuje romantični sastanak uz sveće, ali potpuno ignoriše sutra. Nestaje nedelju, mesec dana, a onda se naglo ponovo pojavljuje, kao da se ništa nije dogodilo. Danas, na primer, on ili ona te voli i govori lepe reči, a sutra može da te ponižava i vređa.
Takve taktike ponašanja doprinose nastanku jake emocionalne vezanosti kod žrtve. Ovaj mamac najčešće pada na sazavisne partnere, koji zbog svoje već traume imaju potrebu da iskuse ove emocije.
1. Igranje na emocije. Cilj zlostavljača je, u ovom slučaju, da podstakne vaše emocije gurajući ih do ivice. Istovremeno, dolazi do smenjivanja pozitivnih emocija sa negativnim, pri čemu zbog jake dinamike kod njegove žrtve dolazi do emocionalnog izliva koji pomaže nasilniku da stekne iluziju emocija u sebi.
Na primer, danas organizuje romantični sastanak uz sveće, ali potpuno ignoriše sutra. Nestaje nedelju, mesec dana, a onda se naglo ponovo pojavljuje, kao da se ništa nije dogodilo. Danas, na primer, on ili ona te voli i govori lepe reči, a sutra može da te ponižava i vređa.
Takve taktike ponašanja doprinose nastanku jake emocionalne vezanosti kod žrtve. Ovaj mamac najčešće pada na sazavisne partnere, koji zbog svoje već traume imaju potrebu da iskuse ove emocije.
2. Nedostatak stabilnosti u odnosima. U takvoj vezi nemoguće je razumeti ili čak saznati u kojoj su fazi razvoja: da li se zabavljate ili samo vodite seks, možete li planirati budućnost sa njim ili njom ili ne. Svaki pokušaj da se sazna šta se dešava u vezi nasilnik prevodi kao šalu ili se tema razgovora neprimetno menja.
Sve se to dešava jer zlostavljaču nije potrebna ova stabilnost, čak i ako registrujete svoju vezu sa njim, on će se ponašati kao da nije u njoj. Možda neće doći noću, ne dići slušalicu kada zovete itd.
Inače, lako je vezati nasilnika za sebe, čim on shvati da si ti, drugim rečima, njegova žrtva, pokušavaš da mu izbegneš ili izađeš iz veze, pokušaće da te zadrži.
Takav koncept kao porodica ga ne zagreva, dok će vas uhvatiti ovim mamcem. Može da priča o tome kako želi porodicu: voljenu ženu, decu i seosku kuću sa psom.
Ali, po pravilu, u stvarnosti su to prazne reči, to je kao slatki slatkiš kojim manijak mami lakoverno dete.
3. Stalna kritika i ponižavanje ličnog dostojanstva objekta napada. U suštini, nasilnik je osoba sa niskim samopoštovanjem, a sve zbog činjenice da u detinjstvu nije dobio potvrdu svoje posebnosti, ljubavi iz sredine koja je za sebe značajna.
Stoga, budući u vezi, nastoji da ponizi drugog na svaki mogući način, često u prisustvu autsajdera, da bi tako stekao iluziju svoje superiornosti.
Nasilnik, zbog svoje organizacije ličnosti, jednostavno nije u stanju da vidi dostojanstvo u drugoj osobi, on u svakom vidi svoju projekciju. Međutim, on počinje da se ponaša na ovaj način tek kada je potpuno ubeđen da mu je žrtva konačno na udici.
Do tog vremena, on je sama ljubaznost, može satima pričati o tome koliko ste lepi, pevati vam hvale, što izaziva zbunjenost njegove žrtve u budućnosti.
4. Nametanje zahteva i obaveza. Za nasilnika, njegova žrtva je funkcija i uvek mora nešto da uradi: zaradi novac, kuva, čisti i služi prvu na svaki mogući način. I ne duguje apsolutno ništa.
Napominjem da u ispunjavanju ovakvih obaveza nema ničeg lošeg i ponižavajućeg, a to je normalno kada su obaveze raspoređene u paru. Toksično je upravo iskrivljenje dužnosti u jednom pravcu.
5. Nametanje ograničenja. Jedan od zahteva nasilnika može biti da ograniči komunikaciju sa ljudima bliskim žrtvi, prijateljima, rođacima, koji obično „ne vole“ nasilnika, jer jasnim pogledom vide celu situaciju. Ovo može delovati kako u obliku direktne zabrane, tako i u obliku indirektnih poruka.
Nasilnik može da ukaže na nedostatke značajnih ljudi za žrtvu, a ponekad to može učiniti vrlo nežno i neprimetno, u skladu sa ličnim vrednostima žrtve.
6. Optužbe za neverstvo, nadzor. Nasilnik u ovom slučaju ne samo da može bez razloga da optuži svoju žrtvu za neverstvo, već i da je optuži za prošle i prošle veze koje su bile ranije od odnosa sa nasilnikom. On može da proveri vaš telefon, laptop, narušavajući tako vaš lični prostor na svaki mogući način.
7. Pretnje prekida odnosa. Često se svaka neposlušnost nasilniku kažnjava pretnjama da će prekinuti vezu, a sve se to radi, po pravilu, prkosno: stvari se skupljaju, i to veoma dugo, puštaju vas da ga držite i molite da ostanete. Ako ste na njegovoj teritoriji, onda on skuplja vaše stvari ili vas izbaci iz kuće.
Sve se to radi kako bi izazvalo nalet emocija kod njegove žrtve. Verujte mi, zlostavljač vas nikad neće ostaviti dok ne nađe novu žrtvu.
8. Fizičko zlostavljanje. Ekstremna manifestacija zlostavljanja je fizičko, seksualno nasilje. Ona se manifestuje u slučajevima visoko razvijene patologije, zbog nerešenih unutrašnjih sukoba.
Nakon incidenta nasilja, nasilnik na sve moguće načine pokušava da okrivi žrtvu što ga je navodno provocirala i izbalansirala.
Često je žrtvi veoma teško da izađe iz takve toksične veze, što se dešava zbog nemogućnosti objektivne procene situacije. Biti u takvoj vezi doprinosi i porodična istorija žrtve.
To će pomoći da se sve ovo otkrije radom sa kvalifikovanim specijalistom, gde će biti prilike da se sagledaju odnosi spolja, kao i da se analiziraju nesvesne koristi od odnosa u kojima je prisutno zlostavljanje.
Po pravilu, žrtvama psihičkog i fizičkog nasilja potrebna je rehabilitacija kako bi se otarasile traume i sprečile njeno ponavljanje u budućnosti.
Autor Natalija Sitnikova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/184974-8-nastorazhivayuschih-priznakov-abyuza
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Sve se to dešava jer zlostavljaču nije potrebna ova stabilnost, čak i ako registrujete svoju vezu sa njim, on će se ponašati kao da nije u njoj. Možda neće doći noću, ne dići slušalicu kada zovete itd.
Inače, lako je vezati nasilnika za sebe, čim on shvati da si ti, drugim rečima, njegova žrtva, pokušavaš da mu izbegneš ili izađeš iz veze, pokušaće da te zadrži.
Takav koncept kao porodica ga ne zagreva, dok će vas uhvatiti ovim mamcem. Može da priča o tome kako želi porodicu: voljenu ženu, decu i seosku kuću sa psom.
Ali, po pravilu, u stvarnosti su to prazne reči, to je kao slatki slatkiš kojim manijak mami lakoverno dete.
3. Stalna kritika i ponižavanje ličnog dostojanstva objekta napada. U suštini, nasilnik je osoba sa niskim samopoštovanjem, a sve zbog činjenice da u detinjstvu nije dobio potvrdu svoje posebnosti, ljubavi iz sredine koja je za sebe značajna.
Stoga, budući u vezi, nastoji da ponizi drugog na svaki mogući način, često u prisustvu autsajdera, da bi tako stekao iluziju svoje superiornosti.
Nasilnik, zbog svoje organizacije ličnosti, jednostavno nije u stanju da vidi dostojanstvo u drugoj osobi, on u svakom vidi svoju projekciju. Međutim, on počinje da se ponaša na ovaj način tek kada je potpuno ubeđen da mu je žrtva konačno na udici.
Do tog vremena, on je sama ljubaznost, može satima pričati o tome koliko ste lepi, pevati vam hvale, što izaziva zbunjenost njegove žrtve u budućnosti.
4. Nametanje zahteva i obaveza. Za nasilnika, njegova žrtva je funkcija i uvek mora nešto da uradi: zaradi novac, kuva, čisti i služi prvu na svaki mogući način. I ne duguje apsolutno ništa.
Napominjem da u ispunjavanju ovakvih obaveza nema ničeg lošeg i ponižavajućeg, a to je normalno kada su obaveze raspoređene u paru. Toksično je upravo iskrivljenje dužnosti u jednom pravcu.
5. Nametanje ograničenja. Jedan od zahteva nasilnika može biti da ograniči komunikaciju sa ljudima bliskim žrtvi, prijateljima, rođacima, koji obično „ne vole“ nasilnika, jer jasnim pogledom vide celu situaciju. Ovo može delovati kako u obliku direktne zabrane, tako i u obliku indirektnih poruka.
Nasilnik može da ukaže na nedostatke značajnih ljudi za žrtvu, a ponekad to može učiniti vrlo nežno i neprimetno, u skladu sa ličnim vrednostima žrtve.
6. Optužbe za neverstvo, nadzor. Nasilnik u ovom slučaju ne samo da može bez razloga da optuži svoju žrtvu za neverstvo, već i da je optuži za prošle i prošle veze koje su bile ranije od odnosa sa nasilnikom. On može da proveri vaš telefon, laptop, narušavajući tako vaš lični prostor na svaki mogući način.
7. Pretnje prekida odnosa. Često se svaka neposlušnost nasilniku kažnjava pretnjama da će prekinuti vezu, a sve se to radi, po pravilu, prkosno: stvari se skupljaju, i to veoma dugo, puštaju vas da ga držite i molite da ostanete. Ako ste na njegovoj teritoriji, onda on skuplja vaše stvari ili vas izbaci iz kuće.
Sve se to radi kako bi izazvalo nalet emocija kod njegove žrtve. Verujte mi, zlostavljač vas nikad neće ostaviti dok ne nađe novu žrtvu.
8. Fizičko zlostavljanje. Ekstremna manifestacija zlostavljanja je fizičko, seksualno nasilje. Ona se manifestuje u slučajevima visoko razvijene patologije, zbog nerešenih unutrašnjih sukoba.
Nakon incidenta nasilja, nasilnik na sve moguće načine pokušava da okrivi žrtvu što ga je navodno provocirala i izbalansirala.
Često je žrtvi veoma teško da izađe iz takve toksične veze, što se dešava zbog nemogućnosti objektivne procene situacije. Biti u takvoj vezi doprinosi i porodična istorija žrtve.
To će pomoći da se sve ovo otkrije radom sa kvalifikovanim specijalistom, gde će biti prilike da se sagledaju odnosi spolja, kao i da se analiziraju nesvesne koristi od odnosa u kojima je prisutno zlostavljanje.
Po pravilu, žrtvama psihičkog i fizičkog nasilja potrebna je rehabilitacija kako bi se otarasile traume i sprečile njeno ponavljanje u budućnosti.
Autor Natalija Sitnikova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/184974-8-nastorazhivayuschih-priznakov-abyuza
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
