Veoma je sitno živeti sa ženom i dovesti je u situaciju prinudne zavisnosti.
Ponekad iz priča klijenata saznam šta se dođavola dešava u njihovim porodicama. Žena ne razume zašto je tako bolesna sa prividnim blagostanjem. Dugo priča da je muž verovatno voli, kupuje skupe poklone i često je izvodi među ljude. Da je slobodna da radi sa novcem šta hoće.
Ali ima nekoliko ALI o kojima ona ćuti. I to se ne radi namerno. Ona je toliko depresivna zbog svog muža da to ne shvata.
Imamo dosta zajednički stečene imovine. U ovom slučaju govorim o nekretninama. U davnoj prošlosti, kada smo se posvađali i kada sam bila depresivna, muž mi je rekao da odem kod majke i tamo se ohladim.
Na moju ponudu da ga ostavim na neko vreme (a imala sam malo dete), rekao je da ovde nema ništa moje i da sam ja ta koja treba da odem kod majke.
Nisam razumela šta se desilo, ali kada sam otišla kod majke, nešto je počelo da me muči. Kada sam se vratila i kada smo seli da razgovaramo, rekla sam da mi se ne sviđa što je rekao da nemam ništa. Na kraju krajeva, mi smo se, u stvari, venčali kao mladi, i sve što smo imali, napravili smo zajedno. Suprug je rekao da je to tako, ali je u vezi sa njegovim poslom veoma zabrinut da bi svaka provera mogla da izazove sumnju u njegovu pristojnost u poslovanju, a sve što smo imali zabeleženo je kod njegovih rođaka.
Bila sam veoma zabrinuta. Moja bezbednost je narušena. Shvatila sam da sam nemoćna. Govorio mi je ljubaznim glasom i rekao da ću imati sve dok sam s njim. Osećala sam se prevarenom, ali nisam mogla ništa da uradim. Strah je postao moj stalni osećaj. Nisam razumela odakle dolazi. Ali on je uvek bio.
Došao je trenutak kada sam odlučila da odem u jedan od naših mnogobrojnih stanova i budem sam sa sobom. Rekla sam mužu, ali on je rekao da nemam šta da radim. Da se stanovi iznajmljuju po bagatelnoj ceni, a neće da prekida ugovore o zakupu zarad mojih gluposti.
Ponovo sam se skrasila. Mogla sam da odem samo na nekoliko dana u hotel. Tu nisam dobila ništa. Bila sam još više uplašena. Misli su mi bile toliko razbacane da nisam mogla da se saberem ni na minut. Počelo je da mi se čini da sada, kada uopšte nemam kontrolu nad svojim životom, i ne mogu da koristim imovinu kako želim, moram stalno da budem samo kod kuće da bih kontrolisala proces.
Pojavile su se glavobolje, oko se često treslo. Muž nije hteo dijalog. Otpočevši još jednom razgovor o tome da i meni treba poverenje u budućnost, muž mi je ponudio da mi prepiše jedan mali stan. Složila sam se. Kada je došlo vreme za potpisivanje ugovora, ispostavilo se da mi je ostao mali stan, a ja sam se odricala nekoliko stanova, kuća, automobila i vikendice. Nisam imala izbora nego da to potpišem. Mislila sam, neka, bar nešto konkretno, nego ništa.
Ali ima nekoliko ALI o kojima ona ćuti. I to se ne radi namerno. Ona je toliko depresivna zbog svog muža da to ne shvata.
Imamo dosta zajednički stečene imovine. U ovom slučaju govorim o nekretninama. U davnoj prošlosti, kada smo se posvađali i kada sam bila depresivna, muž mi je rekao da odem kod majke i tamo se ohladim.
Na moju ponudu da ga ostavim na neko vreme (a imala sam malo dete), rekao je da ovde nema ništa moje i da sam ja ta koja treba da odem kod majke.
Nisam razumela šta se desilo, ali kada sam otišla kod majke, nešto je počelo da me muči. Kada sam se vratila i kada smo seli da razgovaramo, rekla sam da mi se ne sviđa što je rekao da nemam ništa. Na kraju krajeva, mi smo se, u stvari, venčali kao mladi, i sve što smo imali, napravili smo zajedno. Suprug je rekao da je to tako, ali je u vezi sa njegovim poslom veoma zabrinut da bi svaka provera mogla da izazove sumnju u njegovu pristojnost u poslovanju, a sve što smo imali zabeleženo je kod njegovih rođaka.
Bila sam veoma zabrinuta. Moja bezbednost je narušena. Shvatila sam da sam nemoćna. Govorio mi je ljubaznim glasom i rekao da ću imati sve dok sam s njim. Osećala sam se prevarenom, ali nisam mogla ništa da uradim. Strah je postao moj stalni osećaj. Nisam razumela odakle dolazi. Ali on je uvek bio.
Došao je trenutak kada sam odlučila da odem u jedan od naših mnogobrojnih stanova i budem sam sa sobom. Rekla sam mužu, ali on je rekao da nemam šta da radim. Da se stanovi iznajmljuju po bagatelnoj ceni, a neće da prekida ugovore o zakupu zarad mojih gluposti.
Ponovo sam se skrasila. Mogla sam da odem samo na nekoliko dana u hotel. Tu nisam dobila ništa. Bila sam još više uplašena. Misli su mi bile toliko razbacane da nisam mogla da se saberem ni na minut. Počelo je da mi se čini da sada, kada uopšte nemam kontrolu nad svojim životom, i ne mogu da koristim imovinu kako želim, moram stalno da budem samo kod kuće da bih kontrolisala proces.
Pojavile su se glavobolje, oko se često treslo. Muž nije hteo dijalog. Otpočevši još jednom razgovor o tome da i meni treba poverenje u budućnost, muž mi je ponudio da mi prepiše jedan mali stan. Složila sam se. Kada je došlo vreme za potpisivanje ugovora, ispostavilo se da mi je ostao mali stan, a ja sam se odricala nekoliko stanova, kuća, automobila i vikendice. Nisam imala izbora nego da to potpišem. Mislila sam, neka, bar nešto konkretno, nego ništa.
Ali od tog trenutka stalno razmišljam i želim mu smrt. Mrzim sebe zbog ovih misli, često čitam molitvenik. Ali ne mogu ništa da uradim sa svojom agresijom. Veoma mi je žao što sam tako dugo živela sa osobom, dajući mu priliku da razvija svoj posao, ostala sam bez ičega. Samo nemojte misliti da ja sedim kod kuće i živim na njegov račun. Ne. I ja radim. Ali, nažalost, ne mogu da zarađujem koliko moj muž. Imam kuću i troje dece.
Moj voljeni Ialom je često pisao o tome kako se zaista osećao kada je primao klijente. Hoću i ja da napišem - Hteo sam da joj kažem - ZABORAVI!!!!! Ali nije mogla. Hteo sam da budem siguran.
Dolazila je još nekoliko puta. Onda je nestala. Zvao sam je kada nije došla. Ispostavilo se da je u bolnici sa moždanim udarom. I ne najbolje. Bila je oduševljena mojim pozivom, rekla je da je to očekivano. Da više nije želela da bude na istoj teritoriji sa njim. Njegova skrivena agresija nije joj dala živet. Ona drhti. A najbolje što se mogao učiniti za nju je bilo da je pošalju ovde – u gradsku bolnicu.
Koliko često se žene nađu u situacijama iz kojih ponos i predrasude otežavaju izlazak. Zaista želim da ove žene budu zaštićene.
Zašto si slab?
Autor: Kulbitskaia Ekaterina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/166959-agressiya-slabyh-muzhchin
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Moj voljeni Ialom je često pisao o tome kako se zaista osećao kada je primao klijente. Hoću i ja da napišem - Hteo sam da joj kažem - ZABORAVI!!!!! Ali nije mogla. Hteo sam da budem siguran.
Dolazila je još nekoliko puta. Onda je nestala. Zvao sam je kada nije došla. Ispostavilo se da je u bolnici sa moždanim udarom. I ne najbolje. Bila je oduševljena mojim pozivom, rekla je da je to očekivano. Da više nije želela da bude na istoj teritoriji sa njim. Njegova skrivena agresija nije joj dala živet. Ona drhti. A najbolje što se mogao učiniti za nju je bilo da je pošalju ovde – u gradsku bolnicu.
Koliko često se žene nađu u situacijama iz kojih ponos i predrasude otežavaju izlazak. Zaista želim da ove žene budu zaštićene.
- Tako da pri sklapanju braka odmah odrede pogodne uslove za sebe.
- Tako da ne bi mogli nepromišljeno da se daju na komade.
- Pa da shvate da svi hoće da šutnu bolesnog psa.
- A da nije tako lako šutnuti, mora se zaštititi.
Zašto si slab?
Autor: Kulbitskaia Ekaterina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/166959-agressiya-slabyh-muzhchin
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
