Ako se vrata ne otvore, to jednostavno znači da nisu prava i da to nije pravi put za vas. Međutim, ponekad ulažemo previše vremena i truda u traženje ključeva za koje čak i nema vrata. Jer postoje nemoguće sudbine, ljudi koji ne odgovaraju našim bravama i stazama za koje je bolje ne prolaziti.
Iako je tačno da niko od nas ne pogađa svoju sudbinu odmah, mora se reći da takođe nije pogrešno da se s vremena na vreme izgubimo. Neophodno je otvoriti vrata koja onda ponovo zatvaramo da bismo stekli iskustvo, da bismo znali šta je dobro, a šta nije, bez straha, ali sa ravnotežom i adekvatnim stavom.
Psiholozi i sociolozi su se dugo pitali šta navodi ljude da izaberu određeni put, a ne neki drugi. Uobičajeno je reći da nas naši izbori definišu, ali u stvarnosti mnogi od ovih mehanizama koji nas guraju u određenom pravcu i dalje nisu svesni. Pozivamo vas da razmislite o tome.
Zatvorena vrata su ponekad zid koji treba srušiti
Uvijek se kaže da kada su vrata zatvorena, vrata se ipak otvaraju. Takođe često čujemo da je sreća kao leptir: ako je jurimo, ona beži, a ako ostanemo mirni, počiva na nama. Ako se pridržavamo ovih principa, došli bismo do zaključka da se sreća i prilika dešavaju same i gotovo magijom.
Kada se vrata zatvore, često provodimo mnogo vremena žaleći se na ono što se dogodilo. Niko ne reaguje dovoljno brzo da vidi ovaj drugi izlaz gdeje se pretpostavlja najbolji izbor, najbolji put. S tim u vezi, vrijedi pročitati zanimljivu knjigu pod naslovom "Umetnost biranja" psihologa Sheene Iiengar.
Dr Ajengar je slepa. Kada je iz Indije stigla u Kanadu, znala je da će njena porodica, kako je njihova kultura nalagala, izabrati njenog budućeg muža. Njenom slepilu dodala se i ideja da ne može da izađe iz tog kruga, tog ličnog zatvora. Zahvaljujući danima provedenim na univerzitetu, shvatila je da strani umovi nemaju pravo da obeležavaju naše lične životne skripte. Vrata koja nam zatvaraju drugi su zidovi koje moramo srušiti.
Psiholozi i sociolozi su se dugo pitali šta navodi ljude da izaberu određeni put, a ne neki drugi. Uobičajeno je reći da nas naši izbori definišu, ali u stvarnosti mnogi od ovih mehanizama koji nas guraju u određenom pravcu i dalje nisu svesni. Pozivamo vas da razmislite o tome.
Zatvorena vrata su ponekad zid koji treba srušiti
Uvijek se kaže da kada su vrata zatvorena, vrata se ipak otvaraju. Takođe često čujemo da je sreća kao leptir: ako je jurimo, ona beži, a ako ostanemo mirni, počiva na nama. Ako se pridržavamo ovih principa, došli bismo do zaključka da se sreća i prilika dešavaju same i gotovo magijom.
Kada se vrata zatvore, često provodimo mnogo vremena žaleći se na ono što se dogodilo. Niko ne reaguje dovoljno brzo da vidi ovaj drugi izlaz gdeje se pretpostavlja najbolji izbor, najbolji put. S tim u vezi, vrijedi pročitati zanimljivu knjigu pod naslovom "Umetnost biranja" psihologa Sheene Iiengar.
Dr Ajengar je slepa. Kada je iz Indije stigla u Kanadu, znala je da će njena porodica, kako je njihova kultura nalagala, izabrati njenog budućeg muža. Njenom slepilu dodala se i ideja da ne može da izađe iz tog kruga, tog ličnog zatvora. Zahvaljujući danima provedenim na univerzitetu, shvatila je da strani umovi nemaju pravo da obeležavaju naše lične životne skripte. Vrata koja nam zatvaraju drugi su zidovi koje moramo srušiti.
Početi iz početka kada su se mnoga naša vrata zatvorila
Možda u nekom trenutku našeg životnog ciklusa nećemo napraviti najbolji izbor ili je čak moguće da će neki biti samo na određeno vrijeme, dovoljno da povjerujemo da će to biti naša konačna sudbina. Međutim, to nije bio slučaj i nakon što su nam se vrata zalupila pred licem, ostala je praznina i šum naše tuge. Možda je to bila veza, posao ili prijateljstvo koje se nije dobro završilo.
Sada kada znamo da nam se ovaj navodni „izlaz u slučaju nužde“ ne otvara uvijek odmah, nudeći novi put ka „pravoj sreći“, vrijedi razmisliti o pitanju da bismo shvatili da je život zapravo lavirint koji treba preći .
Nijedan put izabran na vašem iskustvenom putovanju nije bio uzaludan. Daleko od pokajanja što ste prešli vrata, što ste imali tog partnera, što ste započeli taj projekat ili jednostavno našli više bola nego radosti, potrebno je prihvatiti ono što se doživljava kao dobro učenje. Svaki ožiljak uči i svaka zatvorena staza pretpostavlja poziv da se počne iznova.
Moramo shvatiti da kada se nešto završi, sreća ne „počinje ispočetka“ sama od sebe. Neophodno je prevazići vreme u kome ćemo se ponovo izgraditi, ponovo povezati sa sobom i pravilno zatvoriti vrata, faza o kojoj je riječ.
Doći će vreme kada ćemo se osećati nespremnim. Umesto da gledamo unazad, moramo ponovo čuti poziv da gledamo napred, da budemo entuzijastičniji i da koračamo sa većim samopouzdanjem, sa većom mudrošću.
Takođe je neophodno shvatiti da ne postoji „idealni“ put, da nijedna vrata ne drže ključ trajne sreće ili rešenja svih naših problema. Samo putovanje nam daje odgovore, a radosti dolaze i prolaze. Jedino što nam treba je da budemo prijemčivi i, pre svega, hrabri da pređemo sve one divne pragove koji tek treba da se otkriju.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/porta-non-apre-non-strada/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Možda u nekom trenutku našeg životnog ciklusa nećemo napraviti najbolji izbor ili je čak moguće da će neki biti samo na određeno vrijeme, dovoljno da povjerujemo da će to biti naša konačna sudbina. Međutim, to nije bio slučaj i nakon što su nam se vrata zalupila pred licem, ostala je praznina i šum naše tuge. Možda je to bila veza, posao ili prijateljstvo koje se nije dobro završilo.
Sada kada znamo da nam se ovaj navodni „izlaz u slučaju nužde“ ne otvara uvijek odmah, nudeći novi put ka „pravoj sreći“, vrijedi razmisliti o pitanju da bismo shvatili da je život zapravo lavirint koji treba preći .
Nijedan put izabran na vašem iskustvenom putovanju nije bio uzaludan. Daleko od pokajanja što ste prešli vrata, što ste imali tog partnera, što ste započeli taj projekat ili jednostavno našli više bola nego radosti, potrebno je prihvatiti ono što se doživljava kao dobro učenje. Svaki ožiljak uči i svaka zatvorena staza pretpostavlja poziv da se počne iznova.
Moramo shvatiti da kada se nešto završi, sreća ne „počinje ispočetka“ sama od sebe. Neophodno je prevazići vreme u kome ćemo se ponovo izgraditi, ponovo povezati sa sobom i pravilno zatvoriti vrata, faza o kojoj je riječ.
Doći će vreme kada ćemo se osećati nespremnim. Umesto da gledamo unazad, moramo ponovo čuti poziv da gledamo napred, da budemo entuzijastičniji i da koračamo sa većim samopouzdanjem, sa većom mudrošću.
Takođe je neophodno shvatiti da ne postoji „idealni“ put, da nijedna vrata ne drže ključ trajne sreće ili rešenja svih naših problema. Samo putovanje nam daje odgovore, a radosti dolaze i prolaze. Jedino što nam treba je da budemo prijemčivi i, pre svega, hrabri da pređemo sve one divne pragove koji tek treba da se otkriju.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/porta-non-apre-non-strada/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
