Ako u nama nema mržnje, neće biti ni neprijatelja vani

​Naša ličnost i naš jedinstveni način na koji vidimo život utiču na naše odnose sa drugima. U određenim situacijama projektujemo svoje karakteristike na ljude oko nas, pripisujući im ponašanje ili misli koje, na kraju krajeva, pripadaju nama. Upravo iz tog razloga, imati "neprijatelje" možda ima više veze sa načinom na koji se nosimo sa određenim situacijama u svojoj glavi, a ne sa objektivnim okolnostima koje se dešavaju u stvarnosti.

Ponekad najgori napad koji možemo pretrpjeti ne dolazi spolja, već od nas samih. U nekim situacijama kada se osjećamo napadnutima spolja, zapravo su neki unutrašnji uslovi - poput besa, bespomoćnosti i  sramote - koji čine da se osećamo slabo i nesigurno, čineći plodno tlo da bismo druge ljude doživljavali kao neprijatelje.

Za našu emocionalnu stabilnost, neophodno je znati kako prepoznati odakle potiče bijes izazvan određenim situacijama. Znanje koje okolnosti nam stvaraju nelagodu važno je za razumevanje sa kim ili sa čime se suočavamo.

Nema sumnje da najgori napad nije onaj koji nam dolazi spolja, već onaj koji se događa u nama, stvarajući u nama negativan sud o nama samima, što na kraju umanjuje našu osobu. Ova negativna samoevaluacija pretvara nas u našeg najgoreg neprijatelja, jer naša emocionalna stabilnost velikim delom zavisi od našeg samopoštovanja.

"Ako je pobjeda nad neprijateljem pobjeda, pobjeda nad samim sobom je još veća pobjeda."
~Hoze De San Martin

Kad smo sami sebi neprijatelji

Robert J. Sternberg, profesor na univerzitetu Yale i bivši predsednik Američkog udruženja psihijatara, razlikuje najmanje dvije vrste neprijatelja: spoljne i unutrašnje.

​Unutrašnji neprijatelji su, kao što i samo ime govori, oni koji su u nama, poput naših misli. Kada nas negativne misli uhvate u bezizlaznu putanju, neizbježno nas dovedu do bijesa, mržnje, čineći nas da drugog vidimo kao neprijatelja sa jedinom svrhom da nam nanese osjećaj bola.

Ovaj unutrašnji neprijatelj dolazi iz iracionalnosti, što nas navodi da formulišemo sve te negativne misli. Emocionalno blagostanje u osnovi zavisi od toga da ne dozvolimo da nas zanesu automatske misli, jer one imaju vrlo negativne karakteristike:

• Oni su iracionalni, odnosno ne drže se objektivnih činjenica, stvarnosti.
• Oni su automatski, funkcionišu kao tjelesni refleks koji se javlja bez naše dobrovoljne i svesne odluke.
• Pretjerani su, dramatični i uvijek negativni, generišu ogromnu emocionalnu slabost.

Ni vaši najgori neprijatelji ne mogu vas povrediti koliko vaše misli.

Kako kontrolisati neprijatelje?

Gandhi je praktikovao pasivnu metodu „borbe“ sa svojim neprijateljima: konstruktivni neodpor. To je aktivan način povezivanja s neprijateljem putem pozitivnih sredstava, proaktivan pristup upravljanju nepovoljnim situacijama. U ličnim odnosima postoji širok spektar situacija sa kojima ćemo morati da se nosimo. Da biste mogli da rešavate konfliktne situacije, važno je:

• Ne borite se samo zato što želite da se borite.
• Ne borite se da  naduvate ego.
• Ne borite se da uzvisite vaš ponos.
• Ne borite se da pobjedite protivnika ili da ga kaznite.
• Borite se da biste mogli da prevaziđete probleme.

Koliko god se trudili, konfliktne situacije neće nestati iz našeg života, zato je važno naučiti kontrolisati efekat koji oni imaju na nas.

Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/odio-dentro-nemici-fuori/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​