Antoni Gaudi je bio jedan od onih ljudi koji se mogu definisati kao "geniji" u svakom smislu. Više od arhitekte, bio je svestrani umjetnik koji je dao neoboriv dokaz svoje domišljatosti i osjećajnosti, sadržane u svakom njegovom delu. Njegov stil je jedinstven i nepogrešiv. Osam njegovih dela trenutno je dio Svetske baštine.
Gaudi je tokom svog života gajio tri velike strasti: prirodu, umjetnost i religiju. Svakoj od ovih oblasti posvetio je najbolje od svog talenta i vještina. Privatnog života praktično nije imao, jer se dušom i tijelom posvetio svom poslu i svojim uvjerenjima.
Iako je njegov poseban način shvatanja arhitekture bio veoma cenjen iz njegovog vremena, pravo posvećenje Antonija Gaudija došlo je tek nakon njegove smrti. Danas se smatra jednim od najznačajnijih arhitekata svih vremena i njegov rad je predmet istraživanja i proučavanja širom sveta.
Antoni Gaudi, ćutljivo dete
Jedan od najzanimljivijih aspekata života Antonija Gaudija je to što je rođen u porodici sa dugom tradicijom zanatstva. Pre njega je bilo najmanje pet generacija koje su se bavile proizvodnjom proizvoda od bakra. Njegov otac i njegova baka i deda bili su zanatlije bakra i pravili su burad za destilaciju grožđa u Taragoni.
Vrlo često je Gaudi ponavljao da ga je gledanje ovih velikih objekata tokom njegovog detinjstva naviklo na trodimenzionalni pogled na svijet. Prema njegovim rečima, uvek su se mogli modelovati kruti materijali i velike figure. Zatim bi primenio ovaj jedinstveni koncept na svoju arhitekturu.
Ne znamo da li je Antoni Gaudi rođen u Reusu ili Riudomsu. I sam je u raznim prilikama izjavljivao da dolazi iz jednog ili drugog mesta. Ono što znamo jeste da je rođen 25. juna 1852. godine i da je njegovo zdravstveno stanje bilo toliko loše da su odlučili da ga krste sutradan po rođenju iz straha da će umreti.
Cijelo detinjstvo je bio bolestan i to ga je učinilo introvertnim i ćutljivim detetom, ali i pažljivim posmatračem prirode. Njegova arhitektura je uvek bila usmerena na imitiranje prirode. Iz tog razloga je preferirao krivulje stvarnog svijeta nego prave linije aviona. To je na nepobitan način obeležilo njegov stil.
Iako je njegov poseban način shvatanja arhitekture bio veoma cenjen iz njegovog vremena, pravo posvećenje Antonija Gaudija došlo je tek nakon njegove smrti. Danas se smatra jednim od najznačajnijih arhitekata svih vremena i njegov rad je predmet istraživanja i proučavanja širom sveta.
Antoni Gaudi, ćutljivo dete
Jedan od najzanimljivijih aspekata života Antonija Gaudija je to što je rođen u porodici sa dugom tradicijom zanatstva. Pre njega je bilo najmanje pet generacija koje su se bavile proizvodnjom proizvoda od bakra. Njegov otac i njegova baka i deda bili su zanatlije bakra i pravili su burad za destilaciju grožđa u Taragoni.
Vrlo često je Gaudi ponavljao da ga je gledanje ovih velikih objekata tokom njegovog detinjstva naviklo na trodimenzionalni pogled na svijet. Prema njegovim rečima, uvek su se mogli modelovati kruti materijali i velike figure. Zatim bi primenio ovaj jedinstveni koncept na svoju arhitekturu.
Ne znamo da li je Antoni Gaudi rođen u Reusu ili Riudomsu. I sam je u raznim prilikama izjavljivao da dolazi iz jednog ili drugog mesta. Ono što znamo jeste da je rođen 25. juna 1852. godine i da je njegovo zdravstveno stanje bilo toliko loše da su odlučili da ga krste sutradan po rođenju iz straha da će umreti.
Cijelo detinjstvo je bio bolestan i to ga je učinilo introvertnim i ćutljivim detetom, ali i pažljivim posmatračem prirode. Njegova arhitektura je uvek bila usmerena na imitiranje prirode. Iz tog razloga je preferirao krivulje stvarnog svijeta nego prave linije aviona. To je na nepobitan način obeležilo njegov stil.
Jedinstveni arhitekta
Njegova porodica se preselila u Barselonu, a 1874. i Antoni Gaudi je upisao Školu arhitekture. Iste godine je napravio svoje prve crteže i uronio se u proučavanje arhitektonskih dela različitih kultura. 1876. njegova majka je umrla u 57. godini, a brat Francisko u 25. godini, koji je upravo diplomirao medicinu. Ove tuge bile su težak udarac za Gaudija. Od tog trenutka počinje da radi kao honorarni tehnički dizajner kako bi nastavio da plaća svoje studije.
Tri godine kasnije umrla je Rosa, jedina preživela sestra koja je ostala. Imala je ćerku i Gaudi ju je uzeo pod svoje staranje. Iste godine upoznaje Euzebija Guela, koji će postati njegov veliki prijatelj i pokrovitelj. Njegova slava kao arhitekte je počela da raste
Loša sreća i slava
Antoni Gaudi se zaljubio u samo jednu ženu. Srećnica je bila Pepeta Moreu, vezilja koja mu je pisala da ga obavesti da je transparent za Zadrugu Obrera Mataronense, koji je naručio arhitekta, pretežak za razradu. Kada su se lično sreli, privukli su jedno drugo.
Od tog trenutka počeo je svake nedelje da ide na ručak u Pepetinu kuću. Kada ju je konačno zamolio da mu bude žena, Pepeta je to odbila. Antoni Gaudi nije bio baš ono što se naziva „model elegancije“, naprotiv. Navodi se da je Pepeta rekla da ne može da prihvati predlog čovjeka koji „nosi brkove pune šmrkanja”.
U to vrijeme, 1883. godine, počinje izgradnja njegovog remek dela: Sagrada Familija. Takođe je postao anahorit, sve više odan misticizmu i sopstvenom radu. Išao je na misu nekoliko puta dnevno i takođe se terao na strašne postove koji su mu više puta ugrožavali zdravlje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/antoni-gaudi-biografia-di-un-artista-prodigioso/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Njegova porodica se preselila u Barselonu, a 1874. i Antoni Gaudi je upisao Školu arhitekture. Iste godine je napravio svoje prve crteže i uronio se u proučavanje arhitektonskih dela različitih kultura. 1876. njegova majka je umrla u 57. godini, a brat Francisko u 25. godini, koji je upravo diplomirao medicinu. Ove tuge bile su težak udarac za Gaudija. Od tog trenutka počinje da radi kao honorarni tehnički dizajner kako bi nastavio da plaća svoje studije.
Tri godine kasnije umrla je Rosa, jedina preživela sestra koja je ostala. Imala je ćerku i Gaudi ju je uzeo pod svoje staranje. Iste godine upoznaje Euzebija Guela, koji će postati njegov veliki prijatelj i pokrovitelj. Njegova slava kao arhitekte je počela da raste
Loša sreća i slava
Antoni Gaudi se zaljubio u samo jednu ženu. Srećnica je bila Pepeta Moreu, vezilja koja mu je pisala da ga obavesti da je transparent za Zadrugu Obrera Mataronense, koji je naručio arhitekta, pretežak za razradu. Kada su se lično sreli, privukli su jedno drugo.
Od tog trenutka počeo je svake nedelje da ide na ručak u Pepetinu kuću. Kada ju je konačno zamolio da mu bude žena, Pepeta je to odbila. Antoni Gaudi nije bio baš ono što se naziva „model elegancije“, naprotiv. Navodi se da je Pepeta rekla da ne može da prihvati predlog čovjeka koji „nosi brkove pune šmrkanja”.
U to vrijeme, 1883. godine, počinje izgradnja njegovog remek dela: Sagrada Familija. Takođe je postao anahorit, sve više odan misticizmu i sopstvenom radu. Išao je na misu nekoliko puta dnevno i takođe se terao na strašne postove koji su mu više puta ugrožavali zdravlje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/antoni-gaudi-biografia-di-un-artista-prodigioso/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
