Na jeziku nema kostiju, ali je dovoljno jak da drugome slomi srce. Budite oprezni sa rečima.
Reči nisu samo zvuci koji se formiraju pomoću vibracije larinksa, procesa u neuronima i „obrade“ u mozgu. Svi se mi sastojimo od ovih skrivenih vapaja za razumevanjem i pomoći, naših želja i težnji, svitanja i nada.
Naše reči su ceo svet koji ima neviđenu moć koja nas može ujediniti ili, obrnuto, podeliti.
Nismo stvoreni da živimo sami. Vezanost i veza sa drugim ljudima važni su kao i vazduh. Reči stvaraju ove veze: one teše, poučavaju, umiruju. I što je najvažnije, oni mogu učiniti više od toga da dopru do našeg uha. Oni mogu... poljubiti dušu.
Reči su nevidljivi i magični svetovi. To je ogledalo koje može odražavati naše misli, osećanja, dobrotu i ljubav. Oni mogu da nas nateraju da plačemo i smejemo, da saosećamo.
Naš jezik je muzika. Ovo je violina kojom prenosimo svoja osećanja svetu i dobijamo odgovor. I ovde je jedno jasno: ne znamo svi, na žalost, da iz violine „izvučemo” najlepše melodije koje mogu da dopru do duše druge osobe, obaspe je poljupcima.
Činjenica je da je ponekad ova melodija harmonična i lepa, a ponekad donosi nesreću i bol drugim ljudima. U ovom slučaju smo izgubljeni, ne razumemo šta da radimo, kuda dalje.
Reči su „posrednici“ između osećanja i govora koji nam pomažu da rastemo.
Reči koje biramo za naše romantične veze, brak i komunikaciju sa decom su izuzetno važne i mnogo toga određuju. To su potvrdile nedavne studije koje su sproveli naučnici sa Nacionalnog univerziteta Meksika: deca koja su uvek tretirana ljubaznim rečima bolje se razvijaju u kognitivnom smislu.
Ali, morate priznati, nije tako lako naći osobu koja bi uvek birala najoptimalnije reči u trenutku kada su potrebne. Dolazi sa godinama. Potrebna je mudrost i savršeno poznavanje emocionalnog jezika, a to se ne dešava preko noći.
Kada govor gradi intimnost i privrženost
Kako to funkcioniše?
Emocionalna pismenost znači da osoba razume i „oseća” tuđa gledišta, čak i ako se sa njima ne slažu. Ovaj trenutak je veoma važan, jer pomaže da se prilagodite emocionalnom stanju drugih.
Decu tome treba učiti od malih nogu. Prvo, prepoznajte i protumačite svoje emocije. Zatim - pravilno i kompetentno ih izrazite uz pomoć reči.
Sposobnost dece da pravilno reaguju na emocije će im pomoći da ih bolje kontrolišu u budućnosti. Na primer, takva negativna emocija kao što je bes.
Osim toga, deci će biti mnogo lakše da shvate šta osećaju kada nauče da to izraze rečima. Savladavanje emocionalne pismenosti pomoći će im u budućnosti u samospoznaji i komunikaciji sa drugim ljudima.
Činjenica je da se sve što je vezano za emocionalnu inteligenciju može naučiti. I ne samo deca mogu da shvate ovu nauku, već i svako od nas. Moramo shvatiti da govor ima moćnu moć: može da nas ujedini i podeli.
Važno je da reči uvek ostanu instrument rasta, a ne uništenja.
Naše reči su ceo svet koji ima neviđenu moć koja nas može ujediniti ili, obrnuto, podeliti.
Nismo stvoreni da živimo sami. Vezanost i veza sa drugim ljudima važni su kao i vazduh. Reči stvaraju ove veze: one teše, poučavaju, umiruju. I što je najvažnije, oni mogu učiniti više od toga da dopru do našeg uha. Oni mogu... poljubiti dušu.
Reči su nevidljivi i magični svetovi. To je ogledalo koje može odražavati naše misli, osećanja, dobrotu i ljubav. Oni mogu da nas nateraju da plačemo i smejemo, da saosećamo.
Naš jezik je muzika. Ovo je violina kojom prenosimo svoja osećanja svetu i dobijamo odgovor. I ovde je jedno jasno: ne znamo svi, na žalost, da iz violine „izvučemo” najlepše melodije koje mogu da dopru do duše druge osobe, obaspe je poljupcima.
Činjenica je da je ponekad ova melodija harmonična i lepa, a ponekad donosi nesreću i bol drugim ljudima. U ovom slučaju smo izgubljeni, ne razumemo šta da radimo, kuda dalje.
Reči su „posrednici“ između osećanja i govora koji nam pomažu da rastemo.
Reči koje biramo za naše romantične veze, brak i komunikaciju sa decom su izuzetno važne i mnogo toga određuju. To su potvrdile nedavne studije koje su sproveli naučnici sa Nacionalnog univerziteta Meksika: deca koja su uvek tretirana ljubaznim rečima bolje se razvijaju u kognitivnom smislu.
Ali, morate priznati, nije tako lako naći osobu koja bi uvek birala najoptimalnije reči u trenutku kada su potrebne. Dolazi sa godinama. Potrebna je mudrost i savršeno poznavanje emocionalnog jezika, a to se ne dešava preko noći.
Kada govor gradi intimnost i privrženost
Kako to funkcioniše?
Emocionalna pismenost znači da osoba razume i „oseća” tuđa gledišta, čak i ako se sa njima ne slažu. Ovaj trenutak je veoma važan, jer pomaže da se prilagodite emocionalnom stanju drugih.
Decu tome treba učiti od malih nogu. Prvo, prepoznajte i protumačite svoje emocije. Zatim - pravilno i kompetentno ih izrazite uz pomoć reči.
Sposobnost dece da pravilno reaguju na emocije će im pomoći da ih bolje kontrolišu u budućnosti. Na primer, takva negativna emocija kao što je bes.
Osim toga, deci će biti mnogo lakše da shvate šta osećaju kada nauče da to izraze rečima. Savladavanje emocionalne pismenosti pomoći će im u budućnosti u samospoznaji i komunikaciji sa drugim ljudima.
Činjenica je da se sve što je vezano za emocionalnu inteligenciju može naučiti. I ne samo deca mogu da shvate ovu nauku, već i svako od nas. Moramo shvatiti da govor ima moćnu moć: može da nas ujedini i podeli.
Važno je da reči uvek ostanu instrument rasta, a ne uništenja.
Reči koje leče, emocije koje čine jačim
Emocionalne veze su zlatna nit na kojoj počiva ceo život društva. Duboko razumevanje i pravilna upotreba emocionalne inteligencije pomaže da bolje razumemo sebe i značajno poboljšavamo naše odnose sa drugim ljudima.
Treba napomenuti da u toku ljudske evolucije to nije uvek bio slučaj. Naš mozak se sastoji od tri komplementarne i međusobno povezane strukture koje su rezultat vekova evolucije.
Najdublji deo je takozvani reptilski mozak (moždano stablo i mali mozak), koji kontroliše instinkte i autonomne funkcije. Zatim dolazi limbički sistem, koji je odgovoran za naše emocije. Usko je povezan sa poslednjim slojem - neokorteksom, koji je odgovoran za govor i "napredno" razmišljanje.
Kao što vidimo, čudesno dostignuće evolucije mozga bila je mogućnost međusobne povezanosti na nivou „govor-emocija“. Ovo je važan detalj na koji često zaboravljamo u vrevi savremenog sveta. Ali uzalud. Na kraju krajeva, mi smo stvoreni da komuniciramo jedni sa drugima, „da odgovorimo na naklonost“.
Reči pokreću neurohemiju u našem mozgu. Oni nas čine da osećamo, doživljavamo emocije koje se već pretvaraju u akciju. A ovo je veoma moćna sila koju nam je dala Priroda.
Reči nam pomažu da se oslobodimo strahova, ublažimo bol i patnju, lečimo usamljenost i daju snagu za život. Nažalost, često zaboravljamo na ovo i zanemarujemo ogroman resurs kojim možemo da učinimo srećnijim svoj život i živote bližnjih. Ali, nažalost, može biti i obrnuto. Zapamtite ovo uvek.
Naš jezik nema kosti, ali je dovoljno jak da drugome slomi srce. Budite oprezni sa rečima. Budite mudri i pažljivi prema drugima.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/05/slova-byvayut-raznymi-odni-laskayut-sluh-a-drugie-czeluyut-dushu/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Emocionalne veze su zlatna nit na kojoj počiva ceo život društva. Duboko razumevanje i pravilna upotreba emocionalne inteligencije pomaže da bolje razumemo sebe i značajno poboljšavamo naše odnose sa drugim ljudima.
Treba napomenuti da u toku ljudske evolucije to nije uvek bio slučaj. Naš mozak se sastoji od tri komplementarne i međusobno povezane strukture koje su rezultat vekova evolucije.
Najdublji deo je takozvani reptilski mozak (moždano stablo i mali mozak), koji kontroliše instinkte i autonomne funkcije. Zatim dolazi limbički sistem, koji je odgovoran za naše emocije. Usko je povezan sa poslednjim slojem - neokorteksom, koji je odgovoran za govor i "napredno" razmišljanje.
Kao što vidimo, čudesno dostignuće evolucije mozga bila je mogućnost međusobne povezanosti na nivou „govor-emocija“. Ovo je važan detalj na koji često zaboravljamo u vrevi savremenog sveta. Ali uzalud. Na kraju krajeva, mi smo stvoreni da komuniciramo jedni sa drugima, „da odgovorimo na naklonost“.
Reči pokreću neurohemiju u našem mozgu. Oni nas čine da osećamo, doživljavamo emocije koje se već pretvaraju u akciju. A ovo je veoma moćna sila koju nam je dala Priroda.
Reči nam pomažu da se oslobodimo strahova, ublažimo bol i patnju, lečimo usamljenost i daju snagu za život. Nažalost, često zaboravljamo na ovo i zanemarujemo ogroman resurs kojim možemo da učinimo srećnijim svoj život i živote bližnjih. Ali, nažalost, može biti i obrnuto. Zapamtite ovo uvek.
Naš jezik nema kosti, ali je dovoljno jak da drugome slomi srce. Budite oprezni sa rečima. Budite mudri i pažljivi prema drugima.
Prevod teksta:
http://www.cluber.com.ua/lifestyle/psihologiya-lifestyle/2019/05/slova-byvayut-raznymi-odni-laskayut-sluh-a-drugie-czeluyut-dushu/
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
