Đavo zavisti

"Zavist je hiljadu puta strašnija od gladi.
Jer to je duhovna glad."
​
~Migel de Unamuno

​Mladi učenik mudrog filozofa dolazi njegovoj kući i kaže mu:

- Učitelju, prijatelj je o tebi govorio zlobno.
- Čekaj, - prekida ga filozof - Jesi li koristio tri filtera za ono što ćeš mi reći?
- Tri filtera? – pita učenik.
- Da, prvi je istina. Da li ste sigurni da je ono što ćete mi reći apsolutno tačno?
- Ne, čuo sam komšije kako pričaju o tome.
- Onda ćete barem koristiti drugi filter, zaboga. Može li mi to što mi želiš reći pomoći?
- Ne, naprotiv...
- Poslednji filter je neophodan. Da li moram da znam ovu stvar koja te toliko uznemirava?
- Zapravo ne.
- Pa, – kaže mudrac sa osmehom – ako nije ni istinito, ni dobro, ni potrebno, sahranimo to u zaborav.

Ljudski odnosi bi bili mnogo zdraviji kada bismo ih, prije širenja glasina, podvrgli filterima istine, dobrote i nužnosti. Svima je teško da koriste ova tri principa kada su suočeni sa ogovaranjem, ali postoje ljudi koji su potpuno nesposobni da suzdrže. Šta se krije iza svega ovoga? Tama zavisti.

Zavist je najsmrtonosniji virus koji postoji: uništava odnose i poništava osjećanja, emocije i ljude. To je izuzetno opasno, zbog jednostavne činjenice da svako može upasti u njegovu zamku; to je tako obiman virus da je dostigao nivo pandemije. Veoma je važno da se vakcinišemo protiv njega, kako da ga ne doživimo, tako i da patimo od njega.

Pod obmanom zavisti i ogovaranja krije se strašni i nemilosrdni đavo: nedostatak samopoštovanja i samoljublja.

Znamo da nikakva vrsta poređenja nije dobrodošla, pogotovo zato što odražava naše frustracije kao ogledalo. Drugim riječima, ono za čim žudimo uništava nas, jer demonizuje ostvarenje još neostvarenih težnji, terajući nas da skrećemo pažnju sa vrlina u kojima uživamo.

Štaviše, zavist otkriva mračniju i mračniju stranu ljudskog bića. Nije u pitanju samo nedostatak ljubavi prema sebi; zavist potvrđuje jednu od najneugodnijih istina čovečanstva: mržnju prema talentu i uspehu drugih. Lakše je frustraciju usmjeriti u prosuđivanje i kritiku nego u priznavanje našeg kompleksa inferiornosti.

Često se pitamo šta podstiče zavidnike da osete zavist, ali se u isto vreme potcenjuje težina koju zavidnik mora da nosi. Biti zavidan od strane drugih je pravo mučenje: tera vas da se udaljite od stvarnosti i stvara nepoverenje.

Postoje trenuci kada ljudi kojima se zavidi više ne znaju ko su im pravi prijatelji, a ko neprijatelji, kome mogu verovati, a kome ne; Čak idu toliko daleko da sumnjaju u njihov uspeh, pitajući se da li je to zasluženo ili ne, kako tvrde tračevi. Ovo može stvoriti stalan lanac patnje i nesigurnosti.

Naravno, nećemo moći u potpunosti da eliminišemo zavist iz svog života, ali ćemo moći da je ublažimo. Možemo početi primenom filtera koji su gore objašnjeni (istina, dobrota i neophodnost); moramo raditi na osećanju samoljublja i na svom identitetu i tako stvarati unutrašnji život koji nas sprečava da budemo zlonamerno zainteresovani za uspehe i neuspehe drugih. Iskra zavisti koju nosimo u sebi mora se iskoristiti za postizanje tih još neispunjenih ciljeva.

Što se tiče prevazilaženja patnje izazvane „zavidenjem“, mora se reći da je potrebno izvesno osnovno iskustvo: ne možete početi da gradite kuću sa krova. Znamo da određeni događaji izazivaju poređenje: naša veličina može otkriti granice drugih, kao što pobede drugih mogu istaći naše slabosti.

Rekavši to, dobro je da uživamo u našim vrlinama na drugačiji način: da pokažemo drugima da i oni to mogu, da se okušaju u pokušaju i da im pomognemo. Jer, kao što nas srebroljublje i zavist uništavaju, divljenje nas jača.


Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/il-demonio-dellinvidia/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​