Visoka osetljivost se smatra darom, posebnim i emocionalno intenzivnim načinom sagledavanja i razumevanja naše okoline. Pa, za mnoge ljude to je kao da žive u balonu okruženi svetom napravljenim od trnja.
Biti visokoosetljive osobe, prije svega podrazumeva obraćanje, gotovo instinktivno, veće pažnje na detalje i suptilnosti okolnog okruženja. Svaka reč, svaki gest, svaki ton glasa se usitnjava da bi se zaključila informacija koju mnogi drugi ljudi ne primećuju ili na koju ne reaguju.
Biti prijemčiviji za emocije ili nedoslednosti onih oko nas često dovodi do pada u ambis nemogućnosti da se odbranimo. Tako na kraju živimo u svetu koji ne razumemo uvek i koji nas često vodi u depresiju.
Visoka osetljivost: mozak veoma prijemčiv za suptilnosti okruženja
Elejn Aron je vodeći autoritet u proučavanju visoke osetljivosti, koja je sama skovala termin 1991. Daleko od toga da su podtip introvertnih ličnosti, visoko osetljivi ljudi zapravo odražavaju veoma karakterističan skup karakteristika.
Pa, koji mehanizmi leže u osnovi ove vrste percepcije, emocija i intuicije? Ako se uzme u obzir da je ova dimenzija ostala neistražena sve do 90-ih godina prošlog veka, biće dobar deo populacije koji donedavno nije razumeo zašto su se „osećali drugačije“.
Takođe znamo da je termin „drugačiji“ ponekad stigmatizovan i, što je još gore, uvek ide ruku pod ruku sa konceptom patnje. Visokoosetljivim ljudima je dosadilo da slušaju fraze kao što su „preteruješ sve“, „sve te boli“, „ne može ti se ništa reći“.
Prema studiji sprovedenoj 2010. godine i objavljenoj u časopisu „Social Cognitive and Affective Neuroscience“, razlog zašto su ove ličnosti osetljivije na bilo koji stimulus, kako fizički tako i emocionalni, ima neurološko objašnjenje.
Neurološka osnova visoke osetljivosti
Elejn Aron je zajedno sa svojim kolegama i nekim psihijatrima, poput dr Artura B. Lintgena, sprovela eksperiment u kome su dvije grupe pojedinaca bile podvrgnute nizu vizuelnih stimulansa, kao što su svetla, boje ili jednostavni crteži.
Otkrili su da:
Biti prijemčiviji za emocije ili nedoslednosti onih oko nas često dovodi do pada u ambis nemogućnosti da se odbranimo. Tako na kraju živimo u svetu koji ne razumemo uvek i koji nas često vodi u depresiju.
Visoka osetljivost: mozak veoma prijemčiv za suptilnosti okruženja
Elejn Aron je vodeći autoritet u proučavanju visoke osetljivosti, koja je sama skovala termin 1991. Daleko od toga da su podtip introvertnih ličnosti, visoko osetljivi ljudi zapravo odražavaju veoma karakterističan skup karakteristika.
Pa, koji mehanizmi leže u osnovi ove vrste percepcije, emocija i intuicije? Ako se uzme u obzir da je ova dimenzija ostala neistražena sve do 90-ih godina prošlog veka, biće dobar deo populacije koji donedavno nije razumeo zašto su se „osećali drugačije“.
Takođe znamo da je termin „drugačiji“ ponekad stigmatizovan i, što je još gore, uvek ide ruku pod ruku sa konceptom patnje. Visokoosetljivim ljudima je dosadilo da slušaju fraze kao što su „preteruješ sve“, „sve te boli“, „ne može ti se ništa reći“.
Prema studiji sprovedenoj 2010. godine i objavljenoj u časopisu „Social Cognitive and Affective Neuroscience“, razlog zašto su ove ličnosti osetljivije na bilo koji stimulus, kako fizički tako i emocionalni, ima neurološko objašnjenje.
Neurološka osnova visoke osetljivosti
Elejn Aron je zajedno sa svojim kolegama i nekim psihijatrima, poput dr Artura B. Lintgena, sprovela eksperiment u kome su dvije grupe pojedinaca bile podvrgnute nizu vizuelnih stimulansa, kao što su svetla, boje ili jednostavni crteži.
Otkrili su da:
- Visoko osetljivi ljudi povezuju svaki stimulans sa emocijom. Njihovi neuropsihološki mehanizmi povezivali su vizuelne, slušne ili taktilne stimuluse sa datom situacijom.
- Oblasti mozga povezane sa svešću, emocijama, osećanjima empatije i poznatim neuronima ogledala su se aktivirale više od onih kod ne-visoko osetljivih ljudi.
- Prag percepcije bola kod visoko osetljivih ljudi je veoma nizak, do te mere da im jako svetlo ili trljanje odeće može izazvati bol.
- Visoka osetljivost je takođe povezana sa izuzetnom sposobnošću snimanja detalja i varijacija objekata, okoline ili ljudi. Ovo se objašnjava povećanom aktivacijom područja mozga uključenih u povezivanje vizuelnih informacija i pažnje.
Trnovit svijet: visoka osetljivost i depresija
Jedno od pitanja na koje se najčešće traži odgovor je da li visoko osetljivi ljudi češće pate od depresije. Odgovor je jednostavan: ne više od ostalih. Istina je, međutim, da oni više pate od svakodnevne tuge, razočaranja, osećaja da se osećaju drugačije. Međutim, sve ovo ne dovodi do pojave depresivnog stanja.
Visoko osetljivi ljudi će verovatnije patiti od depresije u sledećim slučajevima:
Pohađanje okruženja u kojima vlada pritisak, nesuglasice, gde su mnogi ljudi koncentrisani, zvuci ili svetla mogu dovesti do povećanja njihovog nivoa kortizola, što dovodi do stanja destruktivnog stresa i anksioznosti. Neophodno je kontrolisati svaki stimulans i uživati u nekoliko trenutaka samoće.
Daleko od toga da svoju okolinu doživljavate kao pozornicu punu igle i neprijatelja spremnih da vas ubodu, uživajte u muzici i umetnosti ovog sveta punom divnih suptilnosti, koje vas mogu obogatiti ako im dozvolite.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/altamente-sensibili-mondo-spilli/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Jedno od pitanja na koje se najčešće traži odgovor je da li visoko osetljivi ljudi češće pate od depresije. Odgovor je jednostavan: ne više od ostalih. Istina je, međutim, da oni više pate od svakodnevne tuge, razočaranja, osećaja da se osećaju drugačije. Međutim, sve ovo ne dovodi do pojave depresivnog stanja.
Visoko osetljivi ljudi će verovatnije patiti od depresije u sledećim slučajevima:
- Ako su imali traumatično detinjstvo ili porodične probleme.
- Ako nisu svesni svoje visoke osetljivosti i pripisuju ove karakteristike slabim, ranjivijim od drugih i stoga imaju tendenciju da se izoluju.
- Visokoosetljivi ljudi treba da vode računa o svom samopoštovanju, razumeju svoju prirodu i kontrolišu „preteranu stimulaciju“ iz dana u dan.
Pohađanje okruženja u kojima vlada pritisak, nesuglasice, gde su mnogi ljudi koncentrisani, zvuci ili svetla mogu dovesti do povećanja njihovog nivoa kortizola, što dovodi do stanja destruktivnog stresa i anksioznosti. Neophodno je kontrolisati svaki stimulans i uživati u nekoliko trenutaka samoće.
Daleko od toga da svoju okolinu doživljavate kao pozornicu punu igle i neprijatelja spremnih da vas ubodu, uživajte u muzici i umetnosti ovog sveta punom divnih suptilnosti, koje vas mogu obogatiti ako im dozvolite.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/altamente-sensibili-mondo-spilli/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
