Poruka, poziv i evo ih opet: bivši se vraćaju. Taman kada smo izbacili njihova imena i napunili svoja srca kiseonikom, oni se vraćaju kao narkomani u potrazi za popravkom svog ega. Izgleda da nam bacaju dim u oči, evocirajući lepe trenutke koje smo delili, idealizujući ljubav koja u stvarnosti nikada nije bila savršena, ni idealna, ni zdrava.
Čini se da je to naslov B horor filma: Bivši se uvek vraćaju. Međutim, ova često podeljena i ponovljena izjava nije ni istinita niti se javlja u svim slučajevima. Postoje razne emocionalne veze: manje ili više srećne, manje ili više zrele i sa protagonistima koje karakterišu različite ličnosti i načini ponašanja.
"Ja sam ego; Želim je želja. Uklonite ego i želju i imaćete mir."
-Sri Sathia Sai Baba
Postoje bivši koji se vraćaju, u to nema sumnje, ali ima i onih koji nestaju zauvek, kao što su suze koje smo za neko vreme livali na njihovoj ličnosti; konačno postoje oni koji uvek ostaju prisutni u našem društvenom krugu do te mere da sa njima održavaju srdačan i prijateljski odnos. Svaka osoba je svet i svaki svet ima svoju psihološku "biodiverzitet".
U svoj ovoj flori i fauni postoji obrazac koji se obično često ponavlja. Mislimo na one bivše koji odluče da se vrate da nam raznesu ceo život, koji se vraćaju gladni priznanja i koji nam kucaju na vrata na isti način na koji se vraćaju na njih: sebičnošću.
Bivši koji se vraćaju da traže ono što je izgubljeno
Ponekad bivši bivši tvrde da nešto za šta veruju da im pripada. Psihološke strategije koje obično koriste da zauzmu naše emocionalne prostore se ponavljaju i iscrpljuju. Ne razmišljaju o tome da se svađaju da samo oni znaju kako da nas usreće, da nas niko ne poznaje tako dobro kao oni i da je ono što se dogodilo neponovljivo, nešto što nikada nećemo moći da izbrišemo.
"Ja sam ego; Želim je želja. Uklonite ego i želju i imaćete mir."
-Sri Sathia Sai Baba
Postoje bivši koji se vraćaju, u to nema sumnje, ali ima i onih koji nestaju zauvek, kao što su suze koje smo za neko vreme livali na njihovoj ličnosti; konačno postoje oni koji uvek ostaju prisutni u našem društvenom krugu do te mere da sa njima održavaju srdačan i prijateljski odnos. Svaka osoba je svet i svaki svet ima svoju psihološku "biodiverzitet".
U svoj ovoj flori i fauni postoji obrazac koji se obično često ponavlja. Mislimo na one bivše koji odluče da se vrate da nam raznesu ceo život, koji se vraćaju gladni priznanja i koji nam kucaju na vrata na isti način na koji se vraćaju na njih: sebičnošću.
Bivši koji se vraćaju da traže ono što je izgubljeno
Ponekad bivši bivši tvrde da nešto za šta veruju da im pripada. Psihološke strategije koje obično koriste da zauzmu naše emocionalne prostore se ponavljaju i iscrpljuju. Ne razmišljaju o tome da se svađaju da samo oni znaju kako da nas usreće, da nas niko ne poznaje tako dobro kao oni i da je ono što se dogodilo neponovljivo, nešto što nikada nećemo moći da izbrišemo.
Oni se obraćaju našim psihološkim portalima sa izuzetnom slatkoćom i podsećajući nas na fragmente prošlosti koja ponovo otvara naše rane, inficira ih i krade ravnotežu koju smo sa toliko truda postigli. Isto tako, ima i onih koji će nas naterati da pomislimo „Ali možda ćeš jednog dana opet pokucati na moja vrata i toliko ću voleti sebe da se ne otvaraju“. (Frančesko Roversi). Naša sposobnost da prekinemo vezu je često dovedena u pitanje, i nekako, time što nismo bili jasni, vraćamo svoje bivše.
To nije tačno. Ima ljudi koji ne pomišljaju na raskid, koji ne žive i ne daju da žive i koji čak veruju da imaju puno pravo da traže i povrate ono što veruju da je njihovo. Ponekad su to veoma štetne, pa čak i nasilne situacije koje se sprovode u delo zbog složenog i opasnog moždanog mehanizma. Tako poznati autori poput antropologa i biologa Helen Fišer ističu da neki ljudi nisu u stanju da upravljaju i tolerišu emocionalni slom.
Njihovi mozgovi obično pokazuju hiperaktivnost u ventralnoj tegmentalnoj oblasti i u nucleus accumbens. To su oblasti koje se odnose na zavisnosti, opsesije i ovaj sistem nagrađivanja koji se intenzivira oslobađanjem neurotransmitera: dopamina.
Ne otvaramo ponovo vrata koja moraju ostati zatvorena zauvijek
Bivšima koji se često vraćaju teško je sa svojim novim partnerima. To je vrlo uobičajena stvar. Taman kada ne dobiju dovoljno pažnje ili kada su njihove rezerve ega na izmaku ili naglo opadaju, oni šalju prilično razrađenu poruku napunjenu evokativnom nostalgijom. To se dešava kada to najmanje očekujemo i ponekad padnemo na to.
Razumljivo je da upadnete u zamku, da grizete udicu dok je ne progutate nije preporučljivo. Kada odlučimo da krenemo drugačijim putevima i da ponovo izgradimo život, nije zdravo da nam bivši kuca na vrata, vraćajući na površinu ono što smo već ostavili. Nije ni adekvatno ni prihvatljivo tražiti pažnju bivšeg samo kada se ne osećamo dovoljno cenjeno i cenjeno u trenutnoj vezi.
Postoje „emotivni teroristi“, a mogu biti oba pola. Dolaze kod nas da sruše sve što smo izgradili posle raspada, predstavljaju se poklon-zamkama, rečima koje su zamke, namamima koje imaju dvostruku svrhu. Moramo imati dobar nos i savremen radar da otkrijemo i prepoznamo ove bivše koje pokreće ego umesto ljubavi, te ljude koji se ponašaju iz interesa, a ne iz iskrene naklonosti.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/gli-ex-che-tornano/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
To nije tačno. Ima ljudi koji ne pomišljaju na raskid, koji ne žive i ne daju da žive i koji čak veruju da imaju puno pravo da traže i povrate ono što veruju da je njihovo. Ponekad su to veoma štetne, pa čak i nasilne situacije koje se sprovode u delo zbog složenog i opasnog moždanog mehanizma. Tako poznati autori poput antropologa i biologa Helen Fišer ističu da neki ljudi nisu u stanju da upravljaju i tolerišu emocionalni slom.
Njihovi mozgovi obično pokazuju hiperaktivnost u ventralnoj tegmentalnoj oblasti i u nucleus accumbens. To su oblasti koje se odnose na zavisnosti, opsesije i ovaj sistem nagrađivanja koji se intenzivira oslobađanjem neurotransmitera: dopamina.
Ne otvaramo ponovo vrata koja moraju ostati zatvorena zauvijek
Bivšima koji se često vraćaju teško je sa svojim novim partnerima. To je vrlo uobičajena stvar. Taman kada ne dobiju dovoljno pažnje ili kada su njihove rezerve ega na izmaku ili naglo opadaju, oni šalju prilično razrađenu poruku napunjenu evokativnom nostalgijom. To se dešava kada to najmanje očekujemo i ponekad padnemo na to.
Razumljivo je da upadnete u zamku, da grizete udicu dok je ne progutate nije preporučljivo. Kada odlučimo da krenemo drugačijim putevima i da ponovo izgradimo život, nije zdravo da nam bivši kuca na vrata, vraćajući na površinu ono što smo već ostavili. Nije ni adekvatno ni prihvatljivo tražiti pažnju bivšeg samo kada se ne osećamo dovoljno cenjeno i cenjeno u trenutnoj vezi.
Postoje „emotivni teroristi“, a mogu biti oba pola. Dolaze kod nas da sruše sve što smo izgradili posle raspada, predstavljaju se poklon-zamkama, rečima koje su zamke, namamima koje imaju dvostruku svrhu. Moramo imati dobar nos i savremen radar da otkrijemo i prepoznamo ove bivše koje pokreće ego umesto ljubavi, te ljude koji se ponašaju iz interesa, a ne iz iskrene naklonosti.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/gli-ex-che-tornano/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
