Poslednja poznata fotografija L.N. Tolstoja, smrznut na železničkoj stanici u 82. godini.
Bjekstvo i smrt
U želji da napravi dugo očekivani odlučujući "skok" kojim će sve ostaviti Hristu, Tolstoj je konačno sproveo u delo plan o odlasku od kuće. Zaoštravanje svađa sa ženom i djecom (kojima se plašio da bude izložen nasilju da sastavi testament u njihovu korist) nanelo mu je ogromnu patnju. Tako se u noći 28. oktobra 1910. godine (po julijanskom kalendaru), nakon što je shvatio da mu žena potajno pretura po papirima, pisac, osećajući se potlačenijim nego ikada, iskradao iz Jasne Poljane, uputivši se ka Krimu. U vozu treće klase, u pratnji ličnog lekara Dušana Makovickog, koji je takođe bio prijatelj od poverenja.
Na njegovom stolu – da svedoči o strahovima poslednjih dana – kopija Braće Karamazovi Dostojevskog, ostala je otvorena. Ostavio je ove reči za svoju ženu:"Zahvaljujem ti za četrdeset osam godina poštenog života koje si provela sa mnom i molim te da mi oprostiš sve nepravde koje sam imao prema tebi, kao što ja tebi opraštam, svom dušom."
Tokom putovanja, zbog hladnoće i starosti, pisac se ubrzo teško razboleo od upale pluća i nije mogao da ode dalje od železničke stanice Astapovo. Rođaci, prijatelji (uključujući njegovog sekretara Valentina Bulgakova) i novinari požurili su da opkole umirućeg. Grozničav, Tolstoj je diktirao svojoj ćerki Aleksandri (prvoj u porodici koja mu se pridružila) ove misli za Dnevnik:"Bog je ta beskonačna Cijelina, čiji čovjek postaje svestan da je konačan dio. Zaista postoji samo Bog. Čovek je njegova manifestacija u materiji, u vremenu i prostoru. Što se više javljanje Boga u čoveku (život) sjedinjuje sa projavama (životima) drugih bića, on više postoji. Spajanje njegovog života sa životima drugih bića ostvaruje se kroz ljubav. Bog nije ljubav, ali što je ljubav veća, čovek više projavljuje Boga, i više istinski postoji."
Annavera Viva
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
U želji da napravi dugo očekivani odlučujući "skok" kojim će sve ostaviti Hristu, Tolstoj je konačno sproveo u delo plan o odlasku od kuće. Zaoštravanje svađa sa ženom i djecom (kojima se plašio da bude izložen nasilju da sastavi testament u njihovu korist) nanelo mu je ogromnu patnju. Tako se u noći 28. oktobra 1910. godine (po julijanskom kalendaru), nakon što je shvatio da mu žena potajno pretura po papirima, pisac, osećajući se potlačenijim nego ikada, iskradao iz Jasne Poljane, uputivši se ka Krimu. U vozu treće klase, u pratnji ličnog lekara Dušana Makovickog, koji je takođe bio prijatelj od poverenja.
Na njegovom stolu – da svedoči o strahovima poslednjih dana – kopija Braće Karamazovi Dostojevskog, ostala je otvorena. Ostavio je ove reči za svoju ženu:"Zahvaljujem ti za četrdeset osam godina poštenog života koje si provela sa mnom i molim te da mi oprostiš sve nepravde koje sam imao prema tebi, kao što ja tebi opraštam, svom dušom."
Tokom putovanja, zbog hladnoće i starosti, pisac se ubrzo teško razboleo od upale pluća i nije mogao da ode dalje od železničke stanice Astapovo. Rođaci, prijatelji (uključujući njegovog sekretara Valentina Bulgakova) i novinari požurili su da opkole umirućeg. Grozničav, Tolstoj je diktirao svojoj ćerki Aleksandri (prvoj u porodici koja mu se pridružila) ove misli za Dnevnik:"Bog je ta beskonačna Cijelina, čiji čovjek postaje svestan da je konačan dio. Zaista postoji samo Bog. Čovek je njegova manifestacija u materiji, u vremenu i prostoru. Što se više javljanje Boga u čoveku (život) sjedinjuje sa projavama (životima) drugih bića, on više postoji. Spajanje njegovog života sa životima drugih bića ostvaruje se kroz ljubav. Bog nije ljubav, ali što je ljubav veća, čovek više projavljuje Boga, i više istinski postoji."
Annavera Viva
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
