Briga o sebi je najvažnija

Evidentno je da volimo da se družimo sa drugima, da nas vole, da se brinu o nama i da dio svog vremena dele sa nama. Međutim, dobro je shvatiti da to nije neophodnost: prava potreba je da brinemo o sebi, da volimo sebe i da znamo kako da budemo srećni sami.

Niko nije neophodan za našu sreću ili za našu potpunost. Ono što nam drugi daju je dobrovoljno, više će nas obogatiti ako to ne očekujemo: oni koji žele da budu tu za nas biće tu i brinuće se o nama bez potrebe da tražimo.

Egzistencija ne priznaje predstavnike

Jedinstveni smo i individualni; imamo različite emocije, iskustva i načine tumačenja života. Šta smo i šta osećamo možemo samo mi da odlučimo: ako želimo da se neko brine o nama, na primjer, prvo moramo da naučimo da to radimo sami.

"Zato što niko ne može da stekne znanje umjesto vas. Niko ne može rasti za tebe. Niko ne može da te traži. Niko ne može da uradi za tebe ono što ti treba da uradiš za sebe."
-Horhe Bukaj

Bukaj je rekao da niko ne može da raste umesto nas i bio je u pravu: niko, ma koliko nas voleo, ne može da se stavi u našu kožu. Velika očekivanja najbolje se formulišu prema sebi.

U tom smislu, pred nama je veliki broj mogućnosti. Brinuti o sebi znači biti svesni šta nam se može dogoditi u svakom trenutku i biti sigurni da održavanje ravnoteže zavisi od nas.

Čak i kada izgubimo ravnotežu i budemo primorani da veslamo kroz more nevolja, imaćemo mnogo ljudi pored sebe. Međutim, ne treba previše računati na to, jer sigurno nećemo imati onoliko ljudi koliko smo se nadali: neko će nedostajati, a umesto toga će nam se neočekivano pridružiti neko drugi. Zato ne možemo da izračunamo snagu koju nam donose ljud oko nas, ali možemo da izmerimo svoju.

U suštini, moramo biti sami sa sobom. Ostalo dolazi samo u vidu brige, želje da se pređe, udaljenosti koje nikada nisu postojale.

U ovim slučajevima, samopoštovanje je od suštinskog značaja: vjera u nas je prvi korak u prevazilaženju svake rane i uživanju u životnim radostima u potpunosti. I ne samo to: da cenimo i volimo sebe onakvi kakvi jesmo je od suštinskog značaja da bi nas voljeli i drugi.

Kada brinemo o sebi i volimo sebe, čini se da po inerciji i drugi počinju da nas vole i brinu o nama: imamo osjećaj da je sve lakše. Ono što je sigurno jeste da nam voljeni daju život, ali, na kraju krajeva, mi smo sami i samo mi odlučujemo šta želimo da radimo sa onim što je pred nama.

Ljubav, prijateljstvo i porodica daju nam toplinu koja nam je potrebna i podržavaju nas u svim okolnostima. Međutim, ako u nama nema topline, nastavićemo da osećamo hladnoću. Korisno je shvatiti da je vreme koje nam je dato naše, kao što je isključivo na nama da odlučimo kako ćemo ga iskoristiti.

Ako ne vodite računa o sebi, niko to neće učiniti umesto vas. Imate zadatak da kultivišete svoje „ja“ i učinite da ono raste, da ostvarite svoje snove i prevaziđete svoje poraze, da tražite ono što vas čini srećnim i da donesete odluku da ovu sreću podelite sa onima koji žele da iskuse ovu privilegiju.

Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/prenderci-cura-noi-stessi/

​Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com