Čak i najuporniji čovek se umori od toga da bude jak, jer mu ta snaga nije data od rođenja. Naučio je da bude takav suočavajući se sa mnogim poteškoćama i preprekama koje je morao sam da savlada.
Čak i najjača osoba može se osećati iscrpljeno. Čak se i hrabri i uporni ponekad umore od brige o drugima. Čak i oni ponekad požele da pobegnu na kratko od samostalnog života koji su nekada izabrali, od svih problema koje treba rešiti, od svih poslova koje treba obaviti.
Umorne su od toga da drugi stalno računaju na njih kada nemaju na koga da se oslone. Ne znaju ni da odgovore da ne mogu ništo, jer ceo svet od njih očekuje nešto drugo. Ljudi oko njih očekuju da će uvek biti u redu.
Čak i najjačoj osobi je potrebna ljubav i naklonost. Niko ne voli da se oseća sam. Niko ne voli da bude odbijen. Ponekad jaki ljudi uopšte ne žele da budu heroji. Ponekad čak i njima počnu da treba neko ko će ih „spasiti“ ili bar samo biti tu za njih. Takođe im je potreban neko koga mogu nazvati svojim najboljim prijateljem ili partnerom. Neko ko će im otvoriti sve neverovatne stvari koje zaista posvećena osoba može da uradi.
Jer ponekad se i najjači čovek sagne pod teškim teretom. I obično se to dešava kada zaboravi na sebe jer je predugo morao da bude jak. Kada ne može da ustane iz kreveta jer su mu telo, srce i duša puni težine. Kad se sve što je izgradio raspadne i nema ko da pomogne.
Čak i najjači ljudi ponekad imaju potrebu da se odmore, treba da daju „volan” drugima na neko vreme. Moraju da uspore i napune baterije kako ne bi ostali bez para i uništili se. Moraju biti otvoreni za promene i dozvoliti drugima da rade stvari umesto njih. Zato što nemaju supermoći. I oni su ljudi i moraju to da osete.
Na kraju, i najjači se umore od toga da budi jaki, jer im ova snaga nije data od rođenja. Naučili su da budu jaki suočavajući se sa mnogim poteškoćama i preprekama koje su morali sami da savladaju.
Pa čak i njima nedostaju ona vremena kada su bili samo ljudi, kada je ljudi i prilike još nisu naučile da treba biti jak i oslanjati se samo na sebe.
Umorne su od toga da drugi stalno računaju na njih kada nemaju na koga da se oslone. Ne znaju ni da odgovore da ne mogu ništo, jer ceo svet od njih očekuje nešto drugo. Ljudi oko njih očekuju da će uvek biti u redu.
Čak i najjačoj osobi je potrebna ljubav i naklonost. Niko ne voli da se oseća sam. Niko ne voli da bude odbijen. Ponekad jaki ljudi uopšte ne žele da budu heroji. Ponekad čak i njima počnu da treba neko ko će ih „spasiti“ ili bar samo biti tu za njih. Takođe im je potreban neko koga mogu nazvati svojim najboljim prijateljem ili partnerom. Neko ko će im otvoriti sve neverovatne stvari koje zaista posvećena osoba može da uradi.
Jer ponekad se i najjači čovek sagne pod teškim teretom. I obično se to dešava kada zaboravi na sebe jer je predugo morao da bude jak. Kada ne može da ustane iz kreveta jer su mu telo, srce i duša puni težine. Kad se sve što je izgradio raspadne i nema ko da pomogne.
Čak i najjači ljudi ponekad imaju potrebu da se odmore, treba da daju „volan” drugima na neko vreme. Moraju da uspore i napune baterije kako ne bi ostali bez para i uništili se. Moraju biti otvoreni za promene i dozvoliti drugima da rade stvari umesto njih. Zato što nemaju supermoći. I oni su ljudi i moraju to da osete.
Na kraju, i najjači se umore od toga da budi jaki, jer im ova snaga nije data od rođenja. Naučili su da budu jaki suočavajući se sa mnogim poteškoćama i preprekama koje su morali sami da savladaju.
Pa čak i njima nedostaju ona vremena kada su bili samo ljudi, kada je ljudi i prilike još nisu naučile da treba biti jak i oslanjati se samo na sebe.
