Čarolija slučajnosti, ili uskoro će proljeće!

​Jutro je. Idem sa ćerkom u vrtić.

​Pored nas prolazi djevojka koja očigledno žuri u jakoj jakni, kada je bila oko deset metara ispred, odjednom primjećujem da joj je ispala rukavica.

- Djevojko, djevojko! - vrištim.

​Ne čuje. Brzo ide naprijed.

Hvatam ćerku za ruku, trčimo do izgubljene rukavice, ali smo spore, pogotovo moja dvogodišnja ćerka, a kada smo došle do rukavice, djevojka je već bila daleko ispred.

- Dajte da joj ja dodam, - kaže momak, uzimajući od mene tuđi gubitak, i gromko govori, zvuči kao vrištanje:

- Djevojko sa smrznutim rukamaaa ...

Svi su se okrenuli na krik. Čak i oni koji nijesu djevojka)))

Ali i ona koja je izgubila se takođe okrenula i stala.
 
Tada sam sjela ćerku u kolica, a momak je bio pravi džentlmen! - pomogao mi je da vozim po slabo očišćenom trotoaru.

Dolazimo do djevojke koja nam je išla u susret, pružamo joj rukavicu.

- Hvala! - raduje se ona. - Ovo su moje omiljene rukavice. Majka mi ih je isplela. Već sam jednu izgubila na početku zime. Cijele zime idem sa jednom, na smjenu grijem ruke. I evo zamalo da i drugu izgubim ...

- Zar nijeste poželjeli nove?- pitam.

- Nijesam.- To je majkina toplina. Posebna je.

- Majka vam je daleko, zar ne? 

- Majka mi je u Sibiru- uzdahnu devojka.

- Znaš šta? - kaže momak. - Ja imam dvije obične, naravno iz prodavnice su, ali su tople. A po boji su slične vašoj. Ako hoćete daću vam jednu moju, da vam se ruke ne smrznu? Ili dvije? Kupiću nove za sebe ...

- Oh, pa, ... ne treba...

- A zašto ne? One, naravno, nisu majkine, ali definitivno spasavaju, ako ne od hladnoće, onda barem od vremenskih uticaja ...

- Ne mogu to prihvatiti. Veoma mi je neugodno. Ali hvala puno. Tako ste divni. A i vaša ćerka je divna.

Razmenjujem pogled sa momkom, smijemo se: devojka je pomislila da smo porodica.

- Oh, ne, čak se ni ne znamo. Samo smo zajedno nosili rukavicu - kažem.

- Znači nijeste muž i žena? - iznenadila se devojka. - Mislila sam da ...

- Ja nijesam oženjen - govori momak, skidajuči rukavice i pružajući ih djevojci. - Sada ćete uzeti?

- Ne znam ...

 Ja kao lažna supruga jako preporučujem da ih uzme, namignuvši djevojci.

- Da li da uzmete mene? Ili rukavice? - šali se momak.

Svi se zasmijasmo glasno, pogotovo ja. A ovo dvoje zbunjeni, rumeni, i od hladnoće i od zbunjenosti.

- A šta ćete vi? I vaše će se ruke smrznuti ... - uz zadnje argumente djevojka se opire.

A momak izgovara frazu koja me je cijeli dan punila toplinom.

- Ma hajde, - kaže,- uskoro će proleće ...
​

​Pošla sam u vrtić, već sam kasnila i ostavila ovo dvoje da podijele tri rukavice.

Poželjevši im u mislima u sve najbolje.

Da zavole jedno drugo, stvore porodicu, dobiju ćerku, kojoj će potom pričati svoju čudesnu priču o upoznavanju. Priču o izgubljenoj rukavici i nađenoj ljubavi. 

Razumijem, teško je povjerovati, ali drugari, uskoro će proljeće!


Olga Saveljeva


Prevod teksta: https://vk.com/tobewoman?w=wall-23228995_62229

Prevela: Beba Muratović -  bebamur.com​​​​
​