Jutro je. Idem sa ćerkom u vrtić.
Pored nas prolazi djevojka koja očigledno žuri u jakoj jakni, kada je bila oko deset metara ispred, odjednom primjećujem da joj je ispala rukavica.
- Djevojko, djevojko! - vrištim.
- Djevojko, djevojko! - vrištim.
Ne čuje. Brzo ide naprijed.
Hvatam ćerku za ruku, trčimo do izgubljene rukavice, ali smo spore, pogotovo moja dvogodišnja ćerka, a kada smo došle do rukavice, djevojka je već bila daleko ispred.
- Dajte da joj ja dodam, - kaže momak, uzimajući od mene tuđi gubitak, i gromko govori, zvuči kao vrištanje:
- Djevojko sa smrznutim rukamaaa ...
Svi su se okrenuli na krik. Čak i oni koji nijesu djevojka)))
Ali i ona koja je izgubila se takođe okrenula i stala.
Tada sam sjela ćerku u kolica, a momak je bio pravi džentlmen! - pomogao mi je da vozim po slabo očišćenom trotoaru.
Dolazimo do djevojke koja nam je išla u susret, pružamo joj rukavicu.
- Hvala! - raduje se ona. - Ovo su moje omiljene rukavice. Majka mi ih je isplela. Već sam jednu izgubila na početku zime. Cijele zime idem sa jednom, na smjenu grijem ruke. I evo zamalo da i drugu izgubim ...
- Zar nijeste poželjeli nove?- pitam.
- Nijesam.- To je majkina toplina. Posebna je.
- Majka vam je daleko, zar ne?
- Majka mi je u Sibiru- uzdahnu devojka.
- Znaš šta? - kaže momak. - Ja imam dvije obične, naravno iz prodavnice su, ali su tople. A po boji su slične vašoj. Ako hoćete daću vam jednu moju, da vam se ruke ne smrznu? Ili dvije? Kupiću nove za sebe ...
Hvatam ćerku za ruku, trčimo do izgubljene rukavice, ali smo spore, pogotovo moja dvogodišnja ćerka, a kada smo došle do rukavice, djevojka je već bila daleko ispred.
- Dajte da joj ja dodam, - kaže momak, uzimajući od mene tuđi gubitak, i gromko govori, zvuči kao vrištanje:
- Djevojko sa smrznutim rukamaaa ...
Svi su se okrenuli na krik. Čak i oni koji nijesu djevojka)))
Ali i ona koja je izgubila se takođe okrenula i stala.
Tada sam sjela ćerku u kolica, a momak je bio pravi džentlmen! - pomogao mi je da vozim po slabo očišćenom trotoaru.
Dolazimo do djevojke koja nam je išla u susret, pružamo joj rukavicu.
- Hvala! - raduje se ona. - Ovo su moje omiljene rukavice. Majka mi ih je isplela. Već sam jednu izgubila na početku zime. Cijele zime idem sa jednom, na smjenu grijem ruke. I evo zamalo da i drugu izgubim ...
- Zar nijeste poželjeli nove?- pitam.
- Nijesam.- To je majkina toplina. Posebna je.
- Majka vam je daleko, zar ne?
- Majka mi je u Sibiru- uzdahnu devojka.
- Znaš šta? - kaže momak. - Ja imam dvije obične, naravno iz prodavnice su, ali su tople. A po boji su slične vašoj. Ako hoćete daću vam jednu moju, da vam se ruke ne smrznu? Ili dvije? Kupiću nove za sebe ...
- Oh, pa, ... ne treba...
- A zašto ne? One, naravno, nisu majkine, ali definitivno spasavaju, ako ne od hladnoće, onda barem od vremenskih uticaja ...
- Ne mogu to prihvatiti. Veoma mi je neugodno. Ali hvala puno. Tako ste divni. A i vaša ćerka je divna.
Razmenjujem pogled sa momkom, smijemo se: devojka je pomislila da smo porodica.
- Oh, ne, čak se ni ne znamo. Samo smo zajedno nosili rukavicu - kažem.
- Znači nijeste muž i žena? - iznenadila se devojka. - Mislila sam da ...
- Ja nijesam oženjen - govori momak, skidajuči rukavice i pružajući ih djevojci. - Sada ćete uzeti?
- Ne znam ...
Ja kao lažna supruga jako preporučujem da ih uzme, namignuvši djevojci.
- Da li da uzmete mene? Ili rukavice? - šali se momak.
Svi se zasmijasmo glasno, pogotovo ja. A ovo dvoje zbunjeni, rumeni, i od hladnoće i od zbunjenosti.
- A šta ćete vi? I vaše će se ruke smrznuti ... - uz zadnje argumente djevojka se opire.
A momak izgovara frazu koja me je cijeli dan punila toplinom.
- Ma hajde, - kaže,- uskoro će proleće ...
- A zašto ne? One, naravno, nisu majkine, ali definitivno spasavaju, ako ne od hladnoće, onda barem od vremenskih uticaja ...
- Ne mogu to prihvatiti. Veoma mi je neugodno. Ali hvala puno. Tako ste divni. A i vaša ćerka je divna.
Razmenjujem pogled sa momkom, smijemo se: devojka je pomislila da smo porodica.
- Oh, ne, čak se ni ne znamo. Samo smo zajedno nosili rukavicu - kažem.
- Znači nijeste muž i žena? - iznenadila se devojka. - Mislila sam da ...
- Ja nijesam oženjen - govori momak, skidajuči rukavice i pružajući ih djevojci. - Sada ćete uzeti?
- Ne znam ...
Ja kao lažna supruga jako preporučujem da ih uzme, namignuvši djevojci.
- Da li da uzmete mene? Ili rukavice? - šali se momak.
Svi se zasmijasmo glasno, pogotovo ja. A ovo dvoje zbunjeni, rumeni, i od hladnoće i od zbunjenosti.
- A šta ćete vi? I vaše će se ruke smrznuti ... - uz zadnje argumente djevojka se opire.
A momak izgovara frazu koja me je cijeli dan punila toplinom.
- Ma hajde, - kaže,- uskoro će proleće ...
Pošla sam u vrtić, već sam kasnila i ostavila ovo dvoje da podijele tri rukavice.
Poželjevši im u mislima u sve najbolje.
Da zavole jedno drugo, stvore porodicu, dobiju ćerku, kojoj će potom pričati svoju čudesnu priču o upoznavanju. Priču o izgubljenoj rukavici i nađenoj ljubavi.
Razumijem, teško je povjerovati, ali drugari, uskoro će proljeće!
Olga Saveljeva
Prevod teksta: https://vk.com/tobewoman?w=wall-23228995_62229
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
