Postoje četiri vrste uroka. Ovu riječ možete napisati bez navodnika - zlo oko je prepoznato kao neuroza. I opisani su simptomi,kod djece: plač bez razloga, mučnina, poremećaj sna, anksioznost. A kod odraslih, uroci se manifestuju u neuspehu. Psihološko stanje se menja, što negativno utiče na aktivnost. Čovjek gubi uspeh, upada u nevolje, ne može dobro da uradi ono što je ranije lako uradio. Govornik gubi elokvenciju, pevačica gubi glas, iskusni vozač iz vedra neba upada u nesreću, sportista se smešno povređuje...
A postoje četiri vrste onoga što narod naziva "zlo oko" ili uroci.
Prvo je pretjerano oduševljenje i pretjerana pohvala. "O, kako si lepa! O, kako dobro izgledaš! O, kako si srećna!" Uzvici su preterani, pohvale preterane. I čovek u svom srcu to razume. Neprijatno mu je od laskavih pohvala. U takvom oduševljenju uvijek postoji element zavisti. I ispostavlja se slatki sirup, u kojem se žrtva zaglavi, nesposobna da se kreće. Gubi orijentaciju u svijetu, ispravnu procenu situacije. Kada žele da naude čoveku, grubo mu laskaju. Tako vas sprečavaju da vidite šta treba ispraviti. Mozak se „zaguši“ ovim sirupom. I počinju neuspesi.
Sumnja: "Šta ako padneš? Odjednom ti pozli i ne možeš da pobediš u takmičenju? Verujem u tebe, ali nekako loše izgledaš. Šta ako se ispostavi da su neprijatelji jači od tebe? Šta ako pogrešiš? Ne, Želim vam uspeh. Ali bilo je takvih slučajeva!“. Ukradu vam samopouzdanje i lakoću. Oni izazivaju sumnju. Sumnja u sebe i u ispravnost odluke.
"Dvostruka poruka" – ljubazne riječi sa negativnim konotacijama. Otrov obložen šećerom. "Tako mi te je žao, ti si tako dobra osoba. I tako uvijek nemaš sreće!" "Našli ste dobar posao. Super je. Ali malo je vjerovatno da ćete tamo dugo ostati!" "Ova haljina je jednostavno prelepa! Šteta što ti loše stoji. Predebela si!" Izgleda da nisu rekli ništa loše i izgledali su slatko.
Konstantna pitanja. Detaljno, sitno, čudno korozivno ... Nije uzalud da je od davnina bilo uobičajeno odgovoriti znatiželjnicima na pitanje:" Kuda ideš?" - oštro: "na planinu". I smatralo se nepristojnim ispitivati. Čovek ode da peca ili da cijepa drva - nema šta da gnjavi i pita. Možete mu oteti sreću i doneti nevolje. Ne bi trebalo da pričate detaljno o tome šta ćete da radite. Evo šta se dešava: detaljna priča oduzima mnogo energije. I mozak percipira detaljnu priču kao već urađenu.
Pisci to dobro znaju. Ako prepričate sadržaj budućeg romana, teško da ga možete napisati. A ako samouvereno kažete kako ćete stići do odredišta, najverovatnije nećete stići tamo. Ili ćete se suočiti sa mnogo prepreka. Pitanja su uznemirujuća, oduzimaju mnogo vremena i energije. Neki veo tajne mora ostati za uspeh poslovanja. Mi ne uzalud kažemo: "Ako uspe, reći ću ti!" – i radimo pravu stvar.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Prvo je pretjerano oduševljenje i pretjerana pohvala. "O, kako si lepa! O, kako dobro izgledaš! O, kako si srećna!" Uzvici su preterani, pohvale preterane. I čovek u svom srcu to razume. Neprijatno mu je od laskavih pohvala. U takvom oduševljenju uvijek postoji element zavisti. I ispostavlja se slatki sirup, u kojem se žrtva zaglavi, nesposobna da se kreće. Gubi orijentaciju u svijetu, ispravnu procenu situacije. Kada žele da naude čoveku, grubo mu laskaju. Tako vas sprečavaju da vidite šta treba ispraviti. Mozak se „zaguši“ ovim sirupom. I počinju neuspesi.
Sumnja: "Šta ako padneš? Odjednom ti pozli i ne možeš da pobediš u takmičenju? Verujem u tebe, ali nekako loše izgledaš. Šta ako se ispostavi da su neprijatelji jači od tebe? Šta ako pogrešiš? Ne, Želim vam uspeh. Ali bilo je takvih slučajeva!“. Ukradu vam samopouzdanje i lakoću. Oni izazivaju sumnju. Sumnja u sebe i u ispravnost odluke.
"Dvostruka poruka" – ljubazne riječi sa negativnim konotacijama. Otrov obložen šećerom. "Tako mi te je žao, ti si tako dobra osoba. I tako uvijek nemaš sreće!" "Našli ste dobar posao. Super je. Ali malo je vjerovatno da ćete tamo dugo ostati!" "Ova haljina je jednostavno prelepa! Šteta što ti loše stoji. Predebela si!" Izgleda da nisu rekli ništa loše i izgledali su slatko.
Konstantna pitanja. Detaljno, sitno, čudno korozivno ... Nije uzalud da je od davnina bilo uobičajeno odgovoriti znatiželjnicima na pitanje:" Kuda ideš?" - oštro: "na planinu". I smatralo se nepristojnim ispitivati. Čovek ode da peca ili da cijepa drva - nema šta da gnjavi i pita. Možete mu oteti sreću i doneti nevolje. Ne bi trebalo da pričate detaljno o tome šta ćete da radite. Evo šta se dešava: detaljna priča oduzima mnogo energije. I mozak percipira detaljnu priču kao već urađenu.
Pisci to dobro znaju. Ako prepričate sadržaj budućeg romana, teško da ga možete napisati. A ako samouvereno kažete kako ćete stići do odredišta, najverovatnije nećete stići tamo. Ili ćete se suočiti sa mnogo prepreka. Pitanja su uznemirujuća, oduzimaju mnogo vremena i energije. Neki veo tajne mora ostati za uspeh poslovanja. Mi ne uzalud kažemo: "Ako uspe, reći ću ti!" – i radimo pravu stvar.
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
