Čudni smo... Jedno govorimo, a drugo mislimo

Kažemo: „Hvala ti što si“ – kada ne možemo da kažemo: „Volim te“...

Kažemo „Nisam digao telefon jer sam bio zauzet“- kada se stidimo da priznamo da nam taj glas više ne pričinjava radost...

kažemo: "Ne treba mi ništa više od tebe" - kada ne možemo da dobijemo ono što želimo ...

kažemo "Hladno je ovde" - kada nam treba nečiji dodir...

kažemo: "Nemam razloga više da živim" - kada želimo da nas odvrate od toga...

kažemo: „Ne treba mi niko“ - kada nam zaista ne treba jedna osoba ...

kažemo: "Mogu da se nosim" - kada nam je neprijatno da tražimo pomoć ...

kažemo: "Ti si dobar čovek " i zaboravimo da dodamo: "...ali nećeš postati neko više za mene" ...

kažemo: "Verujem ti" - kada se plašimo da smo postali igračka ...

kažemo "Zauvek"- kada nam se ne da da gledamo na sat...

govorimo toliko stvari da kada poslednje tri neiskorišćene reči ostanu na jeziku, stisnemo usne, gledamo u pod i ćutimo...

smejemo se smrti i kupujemo kilograme tableta u apoteci...

kažemo da je život lep i idemo u prodavnicu po još jednu flašu votke...

ne marimo za javno mnjenje i zato se stalno pitamo: "kako izgledam?"...

volimo samoću i čvrsto stišćemo mobilni telefon u rukama...

Čudni smo ...


Prevod teksta: https://econet.ru/articles/148306-strannye-my-govorim-odno-a-podrazumevaem-drugoe

​Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com