Čuješ li planinski potočić?

​Učitelj zena je išao sa svojim sledbenikom planinskom stazom. Kada su se približili starom kedru, sjeli su ispod njega da pojedu malo oriza i povrća.

Nakon jela, sledbenik, mladi monah koji još nije bio pronašao ključ za misteriju zena, prekinuo je tišinu pitajući Učitelja: 

"Kako da dostignem stanje zena?"

​On je, naravno, pitao kako da postigne stanje svijesti karakteristično za zen. 

Učitelj je ostao nijem. Skoro pet minuta sledbenik je nestrpljivo čekao odgovor. Upravo se spremao da postavi još jedno pitanje kada je Učitelj iznenada progovorio. "Čuješ li planinski potočić?" 

Sledbenik nije bio svjestan nikakvog planinskog potoka. Bio je previše zauzet svojim razmišljanjem o značenju zena. Sada, kada je počeo da čuje zvuk, njegov bučni um se povukao. U početku nije mogao da čuje ništa. 

Potom je njegovo razmišljanje ustupilo mjesto intenzivnoj budnosti, i onda je čuo jedva čujan žubor potoka u daljini. "Da, sada ga čujem", odgovorio je. 

Učitelj je podigao prst i s pogledom koji je istovremeno bio i žestok i nježan rekao: "Uđi u zen odatle." 

Sledbenik je bio zaprepašćen. To je bio njegov prvi satori - trenutak prosvetljenja. Znao je šta je zen, a da nije ni znao šta je to što zna. 

Nastavili su put u tišini. Sledbenik je bio iznenađen živošću svijeta oko sebe. Sve je doživljavao, kao prvi put. Postepeno, počeo je ponovo da razmišlja.  Mentalna buka ubrzo je  zasjenila budnost i imao je drugo pitanje. 

"Učitelju", rekao je, " razmišljao sam. Šta biste rekli da nijesam bio u stanju da čujem potočić?" 

Učitelj je zastao, pogledao ga, podigao prst i rekao: "Uđi u zen odatle." 
​

Ekart Tol

Izvor: lifeinheart.com 

​Prevela: Beba Muratović - bebamur.com