Da bi se prevladala udaljenost, treba vikati

Učitelj je jednom postavio sledeće pitanje:

„Zašto ljudi viču kada se svađaju?“

​„Viču zato što gube spokojstvo“, odgovori jedan od njih.

„Čemu vika ako je čovjek tu sasvim blizu?“ ponovno je upitao učitelj.
„Zar se to ne može reći i mirnim glasom? Zašto vrište ako su ljuti?“ opet će učitelj.

Učenici su davali svoje odgovore, ali učitelj nije ni s jednim od njih bio zadovoljan.

Na kraju im je objasnio: „ Kad su ljudi nezadovoljni jedni sa drugima i svađaju se, njihova se srca sve više udaljavaju. Da bi se prevladala udaljenost, treba vikati. Što su udaljeniji, ljudi moraju jače vikati da bi jedni druge čuli.

Što se događa kad su ljudi zaljubljeni? Ne viču. Naprotiv, govore tiho. Zašto? Zato što su njihova srca sasvim blizu a rastojanje među njima sasvim malo. A kada je ljubav još veća, šta se dešava?
Ne govore, samo šapuću i postaju još bliži u svojoj ljubavi.

Na kraju i šaputanje postaje nepotrebno. Oni samo gledaju jedni druge i razumiju se bez riječi. To se dešava kada su zajedno dvije osobe koje se vole.“
 

Zatim je zaključio: „Kad raspravljate, ne dopustite da vam se srca udalje, ne govorite riječi koje vas udaljavaju, jer doći će dan kad će vas riječi toliko udaljiti da se nećete znati vratiti jedni drugima.“


​Prevela: Beba i Jelena Muratović - bebamur.com

Izvor: http://vk.com/pritci