"Da te odvezem na autobusku stanicu?" - pitala me je Hajdi, starija švajcarkinja, prijateljica naše porodice. Htjela sam da pođem u grad iz vikendice, pješke 3-4 kilometra do lokalnog autobusa, a još je neizvjesno koliko ću ga dugo čekati, a sa autobuske stanice ima puno linija do grada, a uz to nije mi se ni pješačilo.
|
|
Htjela sam da kažem: "Da, povezi me, molim te" - ali u tom slučaju, Hajdi će morati da se presvuče, otvori kapiju, izveze auto iz dvorišta, izgubi vrijeme i poveze me. I zbog toga mi je bilo jako neprijatno, pa sam počela da mumlam nešto poput: |
"O ne, ne treba, ići ću sama ..." Hajdi osjeća protivrečnost između onoga što govorim i šta želim, i pomalo iritirana, ponovo me pita: "Pa, možda da te ipak povezem?"
Ponovo sam protestovala, pokušavajući da budem ljubazna, govoreći da ne želim da smetam.
Onda mi je Hajdi dala lekciju koja mi pomaže već 10 godina.
"Znaš, kod nas u Švajcarskoj se kaže: "Da"i "ne" teže jednako. Ako ti ponudim da te povezem, onda mi je sasvim svejedno, da li ćeš reći "da" ili "ne". Ja sam spremna na bilo koji tvoj odgovor, nije mi teško da pođem sa tobom do autobuske stanice, isto tako mi je lako da ostanem kod kuće. A ti misliš da mi je jedna od opcija draža od druge, i biraš nju, iako je ona nepogodnija za tebe. U Rusiji, to često rade. Ali ja želim da shvatiš, da ako ne želim da te odvezem, ja ti neću ništa ponuditi. Ali ako možeš da biraš, i jedan i drugi tvoj odgovor su jednaki. Tako, da te povezem? "
I ja sam rekla: "Da!", jedostavno i jasno. Zato što mi je bilo mnogo jednostavnije i brže da dođem do autobuske stanice autom. I bila sam zahvalna Hajdi jer me je povezla, i još više zbog toga jer me je naučila jednostavnom pravilu.
Kada dozvolite sebi da budete direktni i otvoreni, dajete tu slobodu i drugima.
Ponovo sam protestovala, pokušavajući da budem ljubazna, govoreći da ne želim da smetam.
Onda mi je Hajdi dala lekciju koja mi pomaže već 10 godina.
"Znaš, kod nas u Švajcarskoj se kaže: "Da"i "ne" teže jednako. Ako ti ponudim da te povezem, onda mi je sasvim svejedno, da li ćeš reći "da" ili "ne". Ja sam spremna na bilo koji tvoj odgovor, nije mi teško da pođem sa tobom do autobuske stanice, isto tako mi je lako da ostanem kod kuće. A ti misliš da mi je jedna od opcija draža od druge, i biraš nju, iako je ona nepogodnija za tebe. U Rusiji, to često rade. Ali ja želim da shvatiš, da ako ne želim da te odvezem, ja ti neću ništa ponuditi. Ali ako možeš da biraš, i jedan i drugi tvoj odgovor su jednaki. Tako, da te povezem? "
I ja sam rekla: "Da!", jedostavno i jasno. Zato što mi je bilo mnogo jednostavnije i brže da dođem do autobuske stanice autom. I bila sam zahvalna Hajdi jer me je povezla, i još više zbog toga jer me je naučila jednostavnom pravilu.
- "Da" i "ne" teže jednako - to je ono što ponavljam u sebi, svaki put kad pomislim da se moj odgovor nije svidio sagovorniku.
- "Da" i "ne" teže jednako - radi se o tome da smo svi jednaki i slobodni.
- "Da" i "ne" teže jednako - nije površno pravilo ponašanja, već osnova ekološki iskrenih odnosa.
- "Da" i "ne" teže jednako - ne treba se nadati da će drugi pogoditi šta vi stvarno želite.
Kada dozvolite sebi da budete direktni i otvoreni, dajete tu slobodu i drugima.
|
Na svako moje pitanje ili predlog, ja sam spremna da čujem kako pozitivan tako i negativan odgovor. I ako je jedan od odgovora za mene, prihvatljiviji, ja ću to saopštiti svom sagovorniku i formulisaću ga drugačije. |
|
Na primjer, umjesto neutralno učtivog "Hoćeš li doći u goste?", u zavisnosti od toga šta želim, mogu reći: "Dođi, biću srećna da popijemo čaj i popričamo!" (Pod pretpostavkom da naše želje ne moraju da se podudaraju) ili " rado bih te pozvala u goste, ali sada sam umorna i želim da budem sama".
Sjećam se kako je moj odnos sa prijateljicom izišao na novi nivo bliskosti. Ona je pitala:
- Hoćeš li da učestvuješ u organizaciji našeg festivala?
- Da budem iskrena, ne, ne vidim sebe u tome. Ne želim ništa da organizujem. - rekla sam, unutra spremna za kasnije protivljenje na ubeđivanje.
- Oh, znaš kako je to prijatno - pitala - dobila odgovor - idemo dalje.
Znam. To je snaga određenosti.
Teško je kada se čovjek nije navikao na to "da" i "ne" teže jednako. Tada, umjesto jednostavnog jednosložnog odgovora na svako "Hoćeš li poći sa nmom?" i "Možeš li mi pomoći?" počinju priče, koliko je teško isplanirati dan, koliko je potrebno da se uspije, i kako se čovjek trudi da udovolji svima, svuda i sve uspijeva, nikoga ne razočara. Obično mi je teško da to slušam.
A to počinje od djetinjstva. Učimo da pogodimo koji odgovor žele da čuju od nas, umjesto toga da oslušnemo sebe. Rano smo saznali da na pitanje: " Sviđa li ti se u vrtiću?" I " Hoćeš li supicu?" - postoji samo jedan poželjan odgovor za našu baku.
Sjećam se kako je moj odnos sa prijateljicom izišao na novi nivo bliskosti. Ona je pitala:
- Hoćeš li da učestvuješ u organizaciji našeg festivala?
- Da budem iskrena, ne, ne vidim sebe u tome. Ne želim ništa da organizujem. - rekla sam, unutra spremna za kasnije protivljenje na ubeđivanje.
- Oh, znaš kako je to prijatno - pitala - dobila odgovor - idemo dalje.
Znam. To je snaga određenosti.
Teško je kada se čovjek nije navikao na to "da" i "ne" teže jednako. Tada, umjesto jednostavnog jednosložnog odgovora na svako "Hoćeš li poći sa nmom?" i "Možeš li mi pomoći?" počinju priče, koliko je teško isplanirati dan, koliko je potrebno da se uspije, i kako se čovjek trudi da udovolji svima, svuda i sve uspijeva, nikoga ne razočara. Obično mi je teško da to slušam.
A to počinje od djetinjstva. Učimo da pogodimo koji odgovor žele da čuju od nas, umjesto toga da oslušnemo sebe. Rano smo saznali da na pitanje: " Sviđa li ti se u vrtiću?" I " Hoćeš li supicu?" - postoji samo jedan poželjan odgovor za našu baku.
Sazanjemo da odbijanje bezveznog poklona ili neinteresantnog odlaska u muzej, ljuti naše rođake. Saznajemo da treba biti ljubazan i izlaziti drugima u susret. Saznajemo da nam neka pitanja postavljaju iz navike i iz pristojnosti a do stvarnih naših odgovora nikome nije stalo.
Dobro je što smo odrasli i možemo više da ne igramo ovu laž. I ne učimo toj laži svoju djecu.
Svako od nas ima pravo da jednostavno zamoli i sa zahvalnošću da primi poklone, predloge, pomoć i ljubav od drugih, kao i pravo da odbije, da se ne složi, zatvori i brani svoje granice bez osjećaja krivice.
Ana Černih
Prevod teksta: sobiratelzvezd.ru
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
Dobro je što smo odrasli i možemo više da ne igramo ovu laž. I ne učimo toj laži svoju djecu.
Svako od nas ima pravo da jednostavno zamoli i sa zahvalnošću da primi poklone, predloge, pomoć i ljubav od drugih, kao i pravo da odbije, da se ne složi, zatvori i brani svoje granice bez osjećaja krivice.
Ana Černih
Prevod teksta: sobiratelzvezd.ru
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
