Da li je ljudima potrebna podrška?

​Najvažnije je shvatiti da druga osoba ne čita misli. A o svojim željama treba da govori rečima. 

Da li želimo podršku? Da, želimo! Raznu. Naročito kada je teško. Ali ne razumemo uvek... Ali ponekad je dovoljno samo da čujemo: „Podržavam te, uz tebe sam“, da bi ti bilo bolje! Čak i malo. Svima nam je potrebna podrška s vremena na vreme. Čini se da svi razumeju šta je podrška - pomoć! Kada nam je teško (iz raznih razloga), ali mi sami ne možemo da se izborimo. Ili se ne snalazimo, ali sa takvim poteškoćama da toliko želimo pomoć da samo čuvamo stražu. I u takvim trenucima hitno nam treba neko da nam pomogne. I često se postavlja pitanje: "Imate li bliske ljude? Ima li ko da vam pomogne?"

Kako naučiti da primate, prihvatate i pružate podršku

I tu počinju čudne stvari. Ljudi kojima je potrebna podrška ponekad odgovaraju otprilike: „Da, ima bliskih ljudi, ali nema mnogo podrške. Često se dešava da postoje prijatelji, rođaci, muževi/žene. Ali nema podrške. Štaviše, ovi najbliži ljudi mogu čak i pomisliti da vas podržavaju i pomažu. 

Ponekad možete čuti ovo: "Da, postoji voljena osoba. Čini mi se da me podržava. I zagrliće me. I reći će: "Nemoj se nervirati, sve će biti u redu." Ali iz nekog razloga ja ću osećati samo iritaciju i bes.” 

Ili bliski ljudi i dalje mogu – kao podrška – da čitaju zapise i „daju životne lekcije“. Da je ovo pogrešno urađeno i da je, generalno, „ona sama kriva“. A ni ovakva „podrška“ ne olakšava. Iz nekog razloga.

Ispostavilo se da iz nekog razloga načini na koje smo tradicionalno podržani često ne funkcionišu.

Kako možete naučiti da pružate podršku drugima? I, što je jednako važno, naučite da dobijete podršku. Da, da, dobijte podršku. Jer biti u mogućnosti da dobijete podršku takođe je veština koju nemaju svi. 

Generalno, čini se da ono što dobijamo od drugog zavisi od nas, možda ne u potpunosti, ali značajno.

Prvo pitanje koje treba da postavite sebi je „Kakvu podršku želim?“  I bolje je odgovoriti što je moguće iskrenije. I to jasnim rečima. Jer ako mi sami zapravo ne znamo šta nam treba, kako onda neko drugi to može da shvati? 

A kada za sebe jasno formulišemo svoju želju za podrškom, onda postoji direktan razlog da o tome obavestimo voljenu osobu.

Najlakši i najefikasniji način je da mu kažete o tome. U obliku "1.  lice".

Nešto poput: "Trenutno sam tužan. Molim te, drži me." 

Ili: "Umoran sam i loše raspoložen. Skuvaj mi čaj i sedi pored mene." 

Ili nešto drugo što vama lično odgovara u ovoj konkretnoj situaciji.  

Moguće su varijacije. Prostor za kreativnost je ovde širok!

Najvažnije je shvatiti da druga osoba ne čita misli. A o svojim željama treba da govori rečima. 

Na ovo se možda nije tako lako naviknuti. Jer negde duboko u duši možda tračak nade da će se to nekako dogoditi i formirati... samo od sebe. Magično. 

To dolazi iz dubine našeg detinjstva, kada nas je svet – magično – hranio mlekom kada smo bili gladni, menjao pelene kada smo bili mokri, oblačio nas i pokrivao kada nam je bilo hladno. 

Ali to vreme je prošlo. Mi smo već odrasli. I zato govorimo rečima. Šta mi želimo? I pitamo drugog kakva mu je pomoć potrebna. I kako da ga podržimo? 

I tada se šanse da dobijemo podršku i pružimo podršku (ako zaista želimo da je dobijemo ili pružimo) značajno rastu. 

Pa, o tome možete razgovarati i sa psihologom kako biste naučili kako da bolje formulišete svoje želje. Tada će se šanse još više povećati.

Srećno nam svima na ovom divnom putovanju!

Galina Balakhonskaia

Prevod teksta: https://econet.ru/articles/nuzhna-li-lyudyam-podderzhka

​Prevod i obrada Jelena Muratović -  bebamur.com