Mrzeti voljenu osobu je, u izvesnom smislu, normalno. Setimo se da suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. Mržnja i ljubav su dva osećanja koja su, iako se odlikuju ekstremnim intenzitetom, slična.
S druge strane, samo kompjuteri su sto posto dosledni i poslušni. Ako kliknemo na ikonu, uređaj će uraditi ono što od njega tražimo, jer ga sama priroda sprečava da drugačije obradi komandu koja mu je dodeljena. On nema izbora niti alternative.
Ljudska bića, naprotiv, obrađuju sve stimuluse koji dolaze spolja i iznutra. Mnogo je faktora koji utiču na njih, zbog čega svako od nas razmišlja drugačije. Iako se krećemo unutar određenih suštinski stabilnih parametara, uvek se donekle menjamo. Dakle, odgovor je da: možete mrzeti svoju voljenu osobu.
"Psi vole svoje prijatelje i grizu svoje neprijatelje, za razliku od ljudi koji ne umeju da vole čisto i moraju uvijek da mešaju ljubav i mržnju."
-Sigmund Frojd-
Ljubav i mržnja, dvije strane istog novčića
Ljudska bića retko doživljavaju čista osećanja i emocije. Čak i najnežnija i najrazvijenija ljubav može ostaviti mesta za mržnju. Čak i najbrižnije mame, na primer, mogu u nekom trenutku doživeti odbijanje od svoje dece koju toliko vole.
Možete mrzeti svoju voljenu osobu, jer ljubav i mržnja koegzistiraju. Dakle, možemo govoriti o zajedničkoj teritoriji, emocionalnoj međuzavisnosti u kojoj ono što drugi radi utiče na nas, u dobru ili zlu. To je zato što smo posebno osetljivi na njegove postupke.
Ljudska bića, naprotiv, obrađuju sve stimuluse koji dolaze spolja i iznutra. Mnogo je faktora koji utiču na njih, zbog čega svako od nas razmišlja drugačije. Iako se krećemo unutar određenih suštinski stabilnih parametara, uvek se donekle menjamo. Dakle, odgovor je da: možete mrzeti svoju voljenu osobu.
"Psi vole svoje prijatelje i grizu svoje neprijatelje, za razliku od ljudi koji ne umeju da vole čisto i moraju uvijek da mešaju ljubav i mržnju."
-Sigmund Frojd-
Ljubav i mržnja, dvije strane istog novčića
Ljudska bića retko doživljavaju čista osećanja i emocije. Čak i najnežnija i najrazvijenija ljubav može ostaviti mesta za mržnju. Čak i najbrižnije mame, na primer, mogu u nekom trenutku doživeti odbijanje od svoje dece koju toliko vole.
Možete mrzeti svoju voljenu osobu, jer ljubav i mržnja koegzistiraju. Dakle, možemo govoriti o zajedničkoj teritoriji, emocionalnoj međuzavisnosti u kojoj ono što drugi radi utiče na nas, u dobru ili zlu. To je zato što smo posebno osetljivi na njegove postupke.
Kada voljena osoba odgovori na naša očekivanja, preovladavaju osećaji privrženosti, bliskosti i pozitivne predispozicije. Nasuprot tome, ako nas njegovi postupci povređuju, može se javiti osećaj mržnje.
To nije nužno visceralna i destruktivna mržnja, već duboko odbacivanje njegovih postupaka, u kojima se mešaju bes i tuga. Prema tome, čovek može da mrzi voljenu osobu.
Jedna od najvećih mana je potreba da se idealizuje da bi se volelo. Mnoge oči to doživljavaju kao gotovo nadljudsko osećanje, u kome nema mesta protivrečnostima ili negativnim emocijama. U praksi nalazimo da to nije slučaj. Sve što je ljudsko je paradoksalno i podložno neuspehu. Pametni smo i nespretni, hrabri i plašljivi, zreli i detinjasti. Neke osobine preovlađuju, ali ne isključuju druge.
Čak ni ljubav koju osećamo prema sebi nije potpuno stabilna. Ponekad se čak i malo mrzimo. To se može dogoditi kada shvatimo da smo pogrešili i osetimo kajanje. Ili kada dopustimo da nas vode impulsi i uradimo nešto što nije trebalo.
Grešimo, ali i ljudi koje volimo. Ne radi se uvek o malim greškama, ponekad u igru dođu veoma važna i dalekosežna pitanja. Ponekad mrzimo svoju voljenu osobu jer nijedna ljubav nije oslobođena takvih kontradikcija.
Svaka velika ljubav ostavlja svoje ožiljke, baš kao i detinjstvo. Nije iznenađujuće da u ljubavi retko kada dođemo do ravnoteže pre onog trenutka kada nas sukobi uče da živimo zajedno. To je dinamika najintenzivnijih afekta. Mrzenje voljene osobe ponekad vam omogućava da rekonstruišete i kalibrišete naklonost. Autentična ljubav uvek uključuje ove mehanizme.
Svako od nas ima priliku da se poboljša. S druge strane, svi imamo deo mržnje. Napravljena od netolerancije, konformizma, oklevanja ili sebičnosti, osećanja koja se nikada ne mogu potpuno prevazići. Ovo nas ne čini ni boljim ni gorim, ali je to deo naše prirode.
Ne treba se plašiti osećanja mržnje koja se ponekad pojavljuje u ljubavi: ne postoji nužno patologija. Niti znače da se naklonost pogoršala ili da smo nedosledna i zla čudovišta. Zdravije je prihvatiti da ponekad mrzimo ljude koje volimo i da se to osećanje mora proraditi kako ne bi postalo destruktivno. Kada je ljubav iskrena, mržnja postaje prolazna i jedva ostavlja trag.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/odiare-la-persona-amata-e-possibile/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
To nije nužno visceralna i destruktivna mržnja, već duboko odbacivanje njegovih postupaka, u kojima se mešaju bes i tuga. Prema tome, čovek može da mrzi voljenu osobu.
Jedna od najvećih mana je potreba da se idealizuje da bi se volelo. Mnoge oči to doživljavaju kao gotovo nadljudsko osećanje, u kome nema mesta protivrečnostima ili negativnim emocijama. U praksi nalazimo da to nije slučaj. Sve što je ljudsko je paradoksalno i podložno neuspehu. Pametni smo i nespretni, hrabri i plašljivi, zreli i detinjasti. Neke osobine preovlađuju, ali ne isključuju druge.
Čak ni ljubav koju osećamo prema sebi nije potpuno stabilna. Ponekad se čak i malo mrzimo. To se može dogoditi kada shvatimo da smo pogrešili i osetimo kajanje. Ili kada dopustimo da nas vode impulsi i uradimo nešto što nije trebalo.
Grešimo, ali i ljudi koje volimo. Ne radi se uvek o malim greškama, ponekad u igru dođu veoma važna i dalekosežna pitanja. Ponekad mrzimo svoju voljenu osobu jer nijedna ljubav nije oslobođena takvih kontradikcija.
Svaka velika ljubav ostavlja svoje ožiljke, baš kao i detinjstvo. Nije iznenađujuće da u ljubavi retko kada dođemo do ravnoteže pre onog trenutka kada nas sukobi uče da živimo zajedno. To je dinamika najintenzivnijih afekta. Mrzenje voljene osobe ponekad vam omogućava da rekonstruišete i kalibrišete naklonost. Autentična ljubav uvek uključuje ove mehanizme.
Svako od nas ima priliku da se poboljša. S druge strane, svi imamo deo mržnje. Napravljena od netolerancije, konformizma, oklevanja ili sebičnosti, osećanja koja se nikada ne mogu potpuno prevazići. Ovo nas ne čini ni boljim ni gorim, ali je to deo naše prirode.
Ne treba se plašiti osećanja mržnje koja se ponekad pojavljuje u ljubavi: ne postoji nužno patologija. Niti znače da se naklonost pogoršala ili da smo nedosledna i zla čudovišta. Zdravije je prihvatiti da ponekad mrzimo ljude koje volimo i da se to osećanje mora proraditi kako ne bi postalo destruktivno. Kada je ljubav iskrena, mržnja postaje prolazna i jedva ostavlja trag.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/odiare-la-persona-amata-e-possibile/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
