Svakim danom sve više ljudi se žali na probleme sa moždanom aktivnošću - na sve veću rasejanost (tj. nemogućnost da koncentrišu pažnju, saberu misli za rešavanje nekih problema), na poteškoće u pamćenju informacija, na fizičku nesposobnost čitanja, velikih tekstova a da ne govorimo o knjigama.
I traže da im daju nešto da poboljšaju moždanu aktivnost uopšte, a posebno pamćenje. Štaviše, paradoksalno, ovaj problem je tipičan ne samo i ne toliko za starije ljude, čiji mozak bi, izgleda, trebalo da oslabi sa godinama, već za ljude srednjih i mlađih od srednjih godina. Pritom, mnoge čak i ne zanima zašto se to dešava – automatski to pripisuju stresu, umoru, nezdravoj ekologiji, istoj starosti itd., iako sve to nije ni blizu uzroka. Među mojim pacijentima ima onih koji su daleko od 70 godina, ali koji nemaju problema ni sa pamćenjem, ni sa moždanom aktivnošću. Pa šta je razlog?
Prava droga
A razlog je taj što, uprkos svim argumentima, niko, kategorički, ne želi da odustane od takozvanog stalnog, danonoćnog „vezivanja na informacije“. Drugim rečima, ubrzani gubitak funkcije vašeg mozga počeo je onog značajnog dana kada ste odlučili da budete stalno „povezani“ . I nema razlike – da li ste na to bili primorani službenom nuždom ili elementarnim strahom da „ne budete na nivou“, tj. strah da budu žigosani kao crna ovca, ekscentrik među sopstvenom vrstom.
Prava droga
A razlog je taj što, uprkos svim argumentima, niko, kategorički, ne želi da odustane od takozvanog stalnog, danonoćnog „vezivanja na informacije“. Drugim rečima, ubrzani gubitak funkcije vašeg mozga počeo je onog značajnog dana kada ste odlučili da budete stalno „povezani“ . I nema razlike – da li ste na to bili primorani službenom nuždom ili elementarnim strahom da „ne budete na nivou“, tj. strah da budu žigosani kao crna ovca, ekscentrik među sopstvenom vrstom.
Još 2008. godine se znalo da prosečan korisnik Interneta ne pročita više od 20% teksta postavljenog na stranici i na svaki mogući način izbegava velike pasuse! Štaviše, specijalne studije su pokazale da osoba koja je stalno povezana na mrežu ne čita tekst, već ga skenira kao robot – otima svuda razbacane delove podataka, stalno skače sa jednog mesta na drugo i procenjuje informacije isključivo od pozicija „deljenja“, tj. „Da li je moguće nekome poslati ovo „otkrovenje“?“ Ali ne u svrhu diskusije, već uglavnom u svrhu izazivanja emocija u vidu animiranog „podrigivanja”, praćenog kratkim primedbama i uzvicima u SMS formatu.
U toku istraživanja ispostavilo se da stranice na Internetu, kao što je već pomenuto, nisu čitljive, već se prelistavaju po šablonu koji podseća na latinično slovo F. Korisnik prvo pročita prvih nekoliko redova tekstualnog sadržaja stranice ponekad čak i potpuno, a ponekad početka i kraj, zatim skoči na sredinu stranice, gde pročita još nekoliko redova (obično samo delimično, bez čitanja red do kraja), a zatim se brzo spušta na sam dno stranice – da vidi „kako se završilo“.
U toku istraživanja ispostavilo se da stranice na Internetu, kao što je već pomenuto, nisu čitljive, već se prelistavaju po šablonu koji podseća na latinično slovo F. Korisnik prvo pročita prvih nekoliko redova tekstualnog sadržaja stranice ponekad čak i potpuno, a ponekad početka i kraj, zatim skoči na sredinu stranice, gde pročita još nekoliko redova (obično samo delimično, bez čitanja red do kraja), a zatim se brzo spušta na sam dno stranice – da vidi „kako se završilo“.
Crvena – oblasti u kojima se pažnja čitaoca najduže zadržava.
Žuta - skimming zone. Plave i sive oblasti uopšte nisu čitljive.
Žuta - skimming zone. Plave i sive oblasti uopšte nisu čitljive.
Stoga je najefikasniji način predstavljanja informacija običnom korisniku Interneta prikazivanje informacija u obliku obrnute piramide (tj. po principu „što niže, to manje“) uz obavezno isticanje ključnih reči (kako bi informacije potrošači razumeju šta je važno, a šta ne mnogo) i otkrivajući ne više od jedne misli po paragrafu. Ovo je jedini način da zadržite pažnju na stranici što je duže moguće. Ako se, dok idete niz stranicu, gustina informacija ne smanjuje ili, još gore, povećava (kao, na primer, u ovom članku), onda se samo nekoliko zadržava na takvim stranicama.
Moje lično mišljenje je sledeće:
Internet je prava droga. Šta je droga? Ovo je potpuno beskorisna stvar, bez koje svaka osoba može dobro da živi dok ne pokuša. A kada pokuša, onda se zavisnost javlja doživotno - zavisnost od droge se ne leči.
Moje lično mišljenje je sledeće:
Internet je prava droga. Šta je droga? Ovo je potpuno beskorisna stvar, bez koje svaka osoba može dobro da živi dok ne pokuša. A kada pokuša, onda se zavisnost javlja doživotno - zavisnost od droge se ne leči.
Ljudi svih rangova i specijalnosti žale se na probleme sa percepcijom informacija - od visokokvalifikovanih univerzitetskih profesora do servisera na održavanju veš mašina. Ovakve žalbe se naročito često mogu čuti u akademskom okruženju, tj. od onih koji su, po prirodi svojih aktivnosti, prinuđeni da blisko i svakodnevno komuniciraju sa ljudima (predaju, drže predavanja, polažu ispite, itd.) - navode da je ionako nizak nivo veština čitanja i percepcije informacija onih sa kojima moraju da rade, iz godine u godinu pada sve niže.
Većina ljudi ima ogromne poteškoće u čitanju velikih tekstova, a da ne spominjemo knjige. Čak i postovi na blogu veći od tri ili četiri pasusa većini se već čine previše teškim i zamornim za razumevanje, a samim tim i dosadnim i nedostojnim čak ni elementarnog razumevanja. Teško da postoji osoba koja ne bi čula popularnu mrežnu izjavu „previše slova – nisam mogao da savladam“ , koja se obično piše kao odgovor na ponudu da pročita nešto duže od nekoliko desetina redova. Ispada začarani krug - nema smisla pisati mnogo, pošto to skoro niko neće čitati, a smanjenje količine prenošene misli dovodi do još veće gluposti ne samo čitalaca, već i pisaca. Kao rezultat, imamo ono što imamo - masovnu zatupljenost.
Većina ljudi ima ogromne poteškoće u čitanju velikih tekstova, a da ne spominjemo knjige. Čak i postovi na blogu veći od tri ili četiri pasusa većini se već čine previše teškim i zamornim za razumevanje, a samim tim i dosadnim i nedostojnim čak ni elementarnog razumevanja. Teško da postoji osoba koja ne bi čula popularnu mrežnu izjavu „previše slova – nisam mogao da savladam“ , koja se obično piše kao odgovor na ponudu da pročita nešto duže od nekoliko desetina redova. Ispada začarani krug - nema smisla pisati mnogo, pošto to skoro niko neće čitati, a smanjenje količine prenošene misli dovodi do još veće gluposti ne samo čitalaca, već i pisaca. Kao rezultat, imamo ono što imamo - masovnu zatupljenost.
Čak i ljudi sa dobrim (ranije) čitalačkim veštinama kažu da posle dana surfovanja internetom i navigacije kroz desetine i stotine mejlova, fizički ne mogu ni da započnu veoma zanimljivu knjigu, jer se čitanje samo prve stranice pretvara u pravo mučenje.
Čitanje jednostavno „ne ide“, prvenstveno zato što:
a) ne možete se prisiliti da prestanete da skenirate tekst tražeći ključne reči u njemu
b) složena sintaksa svojstvena većini klasičnih, visokosadržajnih ili naučno intenzivnih dela, koja je potpuno odsutna u razmeni telegrafskih „SMS podrigivanja“, potpuno nije asimilovana.
Kao rezultat, jedna rečenica se mora pročitati nekoliko puta! Najiskreniji ljudi to direktno kažu: gadim se/gadim se samom sebi.
Ali to nije sve. Zbog stalne veze sa Internetom, takve ljudske veštine kao što je sposobnost da se vrate nekada značajnim informacijama, analiziraju pročitano i povežu maštu naglo se pogoršavaju. Još gore je to što u 80% slučajeva ljudi idu na Internet radi sumnjive zabave, ili odatle crpe informacije koje nemaju samo nultu, već i negativnu kulturnu vrednost.
Istovremeno, većina ljudi (posebno mladih) toliko je vezana za svoje uređaje da, uz pretnju da budu isključeni sa mreže na najmanje jedan dan, doživljavaju ne samo mentalnu depresiju koja se graniči sa panikom, već i pravi fizički slom , podseća na drogu. Ne verujete? Hajde, ugasi svoj internet POTPUNO i probaj da živiš bez njega bar 2-3 dana.
Čitanje jednostavno „ne ide“, prvenstveno zato što:
a) ne možete se prisiliti da prestanete da skenirate tekst tražeći ključne reči u njemu
b) složena sintaksa svojstvena većini klasičnih, visokosadržajnih ili naučno intenzivnih dela, koja je potpuno odsutna u razmeni telegrafskih „SMS podrigivanja“, potpuno nije asimilovana.
Kao rezultat, jedna rečenica se mora pročitati nekoliko puta! Najiskreniji ljudi to direktno kažu: gadim se/gadim se samom sebi.
Ali to nije sve. Zbog stalne veze sa Internetom, takve ljudske veštine kao što je sposobnost da se vrate nekada značajnim informacijama, analiziraju pročitano i povežu maštu naglo se pogoršavaju. Još gore je to što u 80% slučajeva ljudi idu na Internet radi sumnjive zabave, ili odatle crpe informacije koje nemaju samo nultu, već i negativnu kulturnu vrednost.
Istovremeno, većina ljudi (posebno mladih) toliko je vezana za svoje uređaje da, uz pretnju da budu isključeni sa mreže na najmanje jedan dan, doživljavaju ne samo mentalnu depresiju koja se graniči sa panikom, već i pravi fizički slom , podseća na drogu. Ne verujete? Hajde, ugasi svoj internet POTPUNO i probaj da živiš bez njega bar 2-3 dana.
Postoji mišljenje, koje u potpunosti delim, da će sposobnost efikasnog razumevanja složenih tekstova, čitanja složene literature uskoro postati elitistička privilegija dostupna samo posebnoj kasti ljudi. Ova ideja nije nova, jer je Umberto Eko u svom romanu Ime ruže predložio da se u biblioteku puste samo oni koji mogu i spremni su da sagledaju kompleksna znanja. A svi ostali će moći da čitaju samo natpise i internet.
Ukratko, bez tableta, bez dodataka ishrani, bez dijeta, bez psihijatara itd. nesposoban da zaustavi degradaciju mozga. Samo jedno to može zaustaviti – zaustavljanje prerade svakovrsnog informacionog smeća u sistem i svakodnevno punjenje mozga takozvanim „korisnim informacijama“. Ovaj proces je izuzetno težak, a za mnoge ljude potpuno nemoguć. Za mnoge je voz, kako kažu, već otišao.
Još jednom, ukratko:
1. Gadžeti koji obezbeđuju vašu stalnu vezu sa informacijama/internetom – pametni telefoni, ajpedi itd., bez kojih sada ne možete ni u toalet – čine vas praktično moronom sa letargičnim, apatičnim, jedva razmišljajućim mozgom koji nije u stanju da razmišlja i analizira . Ali, kao i svaki narkoman, vi ste, naravno, ubeđeni u suprotno - da ovi predmeti čine vaš život nerealno svetlim, bogatim, udobnim itd., a vi lično - "visoko napredna ličnost", koja je uvek svesna svega.
Ukratko, bez tableta, bez dodataka ishrani, bez dijeta, bez psihijatara itd. nesposoban da zaustavi degradaciju mozga. Samo jedno to može zaustaviti – zaustavljanje prerade svakovrsnog informacionog smeća u sistem i svakodnevno punjenje mozga takozvanim „korisnim informacijama“. Ovaj proces je izuzetno težak, a za mnoge ljude potpuno nemoguć. Za mnoge je voz, kako kažu, već otišao.
Još jednom, ukratko:
1. Gadžeti koji obezbeđuju vašu stalnu vezu sa informacijama/internetom – pametni telefoni, ajpedi itd., bez kojih sada ne možete ni u toalet – čine vas praktično moronom sa letargičnim, apatičnim, jedva razmišljajućim mozgom koji nije u stanju da razmišlja i analizira . Ali, kao i svaki narkoman, vi ste, naravno, ubeđeni u suprotno - da ovi predmeti čine vaš život nerealno svetlim, bogatim, udobnim itd., a vi lično - "visoko napredna ličnost", koja je uvek svesna svega.
2. Zahvaljujući ovim uređajima, razno đubre u neprekidnom toku svakodnevno ulazi u vaš mozak, što toliko zagađuje vaš „bord kompjuter“ da ste pogodni samo za obavljanje najprimitivnijih, niskokvalifikovanih poslova. Ne možete da govorite, pišete ili čitate koherentno - vaš govor je vezan za jezik i preplavljen parazitskim rečima. Kada nekome nešto pričate, teško pronalazite prave reči, a kada nekoga slušate, brzo gubite nit razgovora i počinjete da se dosađujete i zevate. Ne možete da pišete, jer počinjete da pravite greške u skoro svakoj reči, a ne znate ni da koristite znakove interpunkcije. Ali pravite cool selfije (i druge đubretne fotografije) i kucate na Viber ili WhatsApp.
3. Ukratko, slušajte loše vesti: mobilne telefone treba koristiti samo u HITNOM SLUČAJU. Na primer, stigli ste u nepoznat grad i ne možete da pronađete osobu za sastanak - zaista morate da pozovete. Ili ste zakasnili na važan sastanak - zaista je potrebno pozvati, tj. potrebno je da konfigurišete svoj gadžet samo da primate ili prenosite profesionalne i poslovne informacije koje su vam potrebne. A ostatak vremena vaš gadžet treba da bude ISKLJUČEN. Međutim, mogu da zamislim koliko vam je neprijatno samo razmišljati o tome.
3. Ukratko, slušajte loše vesti: mobilne telefone treba koristiti samo u HITNOM SLUČAJU. Na primer, stigli ste u nepoznat grad i ne možete da pronađete osobu za sastanak - zaista morate da pozovete. Ili ste zakasnili na važan sastanak - zaista je potrebno pozvati, tj. potrebno je da konfigurišete svoj gadžet samo da primate ili prenosite profesionalne i poslovne informacije koje su vam potrebne. A ostatak vremena vaš gadžet treba da bude ISKLJUČEN. Međutim, mogu da zamislim koliko vam je neprijatno samo razmišljati o tome.
4. Treba da se pripremiš na to da te sva okolina, najblaže rečeno, neće razumeti. Zapamtite, vi ste predmet informacionog napada i morate se braniti. Kao što je rekao predsednik CBS Nevs-a Ričard Salant: „Naš posao je da prodamo ljudima ne ono što žele, već ono što nam treba.
5. I konačno, morate ponovo da naučite da čitate knjige. Prave papirne knjige, znaš? Ne gledajte satima u svoju predmet sa ekranom slepih očiju, već čitajte knjige. Biće teško, ali pokušajte. Ne morate da se forsirate - prvog dana pročitajte pola stranice, sledećeg - celu stranicu, trećeg dana - 1,5 stranice, itd. Imajte na umu da će se telo tome odupreti na sve moguće načine – osećaće muku, samo da se mozak ne napreže.
Ne želim vam sreću, jer vam uopšte neće trebati.
A.N. Statskevič, Degradacija mozga // "Akademija trinitarizma", M., El br. 77-6567, izdanje 21867, 07.03.2016.
Prevod teksta:
https://econet.ru/articles/109152-degradatsiya-mozga-chitat-vsem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
5. I konačno, morate ponovo da naučite da čitate knjige. Prave papirne knjige, znaš? Ne gledajte satima u svoju predmet sa ekranom slepih očiju, već čitajte knjige. Biće teško, ali pokušajte. Ne morate da se forsirate - prvog dana pročitajte pola stranice, sledećeg - celu stranicu, trećeg dana - 1,5 stranice, itd. Imajte na umu da će se telo tome odupreti na sve moguće načine – osećaće muku, samo da se mozak ne napreže.
Ne želim vam sreću, jer vam uopšte neće trebati.
A.N. Statskevič, Degradacija mozga // "Akademija trinitarizma", M., El br. 77-6567, izdanje 21867, 07.03.2016.
Prevod teksta:
https://econet.ru/articles/109152-degradatsiya-mozga-chitat-vsem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
