Oduzmite, pokvarite, zabranite, ismejte. Ove priče nastaju u detinjstvu sa narcisoidnim roditeljima, čiji je omiljeni sport otimati svojoj deci sve što im je iole važno. Od stvari i aktivnosti do odnosa i dostignuća.
Depresirati znači smanjiti vrednost. Proglasiti nevažnim, beznačajnim, nedostojnim pažnje.
Sa mentalne tačke gledišta, devalvacija je odbrana koja vam omogućava da izbegnete da doživite određena teška osećanja.
Devalvacija počinje u detinjstvu
Obično se pribegava u dva slučaja:
1. kada je imati nešto vredno opasno;
2. kada se ono što se dešava ne uklapa u trenutnu sliku sveta ugrožavajući njegovu celovitost – to je, u stvari, i opasno.
I, ako je druga opcija uočljiva, otvoreno agresivna i jasno upada u oči - svako se bar jednom u životu susreo sa izjavama tipa „da, sve je to glupost, prestani da se guraš, budi jednostavan – ne komplikuj“ i druge stvari iz istog repertoara, onda prva - daleko od toga da je tako jasna. I često je nevidljiv ne samo spolja, već i iznutra.
Ove priče nastaju u detinjstvu sa narcisoidnim roditeljima, čiji je omiljeni sport otimati svojoj deci sve što im je i najmanje važno. Od stvari i aktivnosti do odnosa i dostignuća.
Oduzeti, pokvariti, zabraniti, ismevati.
Generalno, na svaki mogući način svesti situaciju na takav način da jedina značajna figura za dete, koje je „poštovano“ – u stvari, plaše se, ali hladni i okrutni ljudi ne vide razliku – ostaje sam roditelj.
Doživjevši bol raskida sa onim što je bilo drago i drago, i sopstvenu nemoć da jednom, dvaput, tri puta, deset puta zaštiti ovu dragu i vrijednu stvar, dijete prije ili kasnije donosi potpuno predvidljiv zaključak: imati nešto dragoceno znači izložiti se stalnoj opasnosti.
Vrednost je najslabija tačka koja će sigurno biti pogođena. A ako nemam ništa vredno, onda ću postati praktično neranjiv.
Sa mentalne tačke gledišta, devalvacija je odbrana koja vam omogućava da izbegnete da doživite određena teška osećanja.
Devalvacija počinje u detinjstvu
Obično se pribegava u dva slučaja:
1. kada je imati nešto vredno opasno;
2. kada se ono što se dešava ne uklapa u trenutnu sliku sveta ugrožavajući njegovu celovitost – to je, u stvari, i opasno.
I, ako je druga opcija uočljiva, otvoreno agresivna i jasno upada u oči - svako se bar jednom u životu susreo sa izjavama tipa „da, sve je to glupost, prestani da se guraš, budi jednostavan – ne komplikuj“ i druge stvari iz istog repertoara, onda prva - daleko od toga da je tako jasna. I često je nevidljiv ne samo spolja, već i iznutra.
Ove priče nastaju u detinjstvu sa narcisoidnim roditeljima, čiji je omiljeni sport otimati svojoj deci sve što im je i najmanje važno. Od stvari i aktivnosti do odnosa i dostignuća.
Oduzeti, pokvariti, zabraniti, ismevati.
Generalno, na svaki mogući način svesti situaciju na takav način da jedina značajna figura za dete, koje je „poštovano“ – u stvari, plaše se, ali hladni i okrutni ljudi ne vide razliku – ostaje sam roditelj.
Doživjevši bol raskida sa onim što je bilo drago i drago, i sopstvenu nemoć da jednom, dvaput, tri puta, deset puta zaštiti ovu dragu i vrijednu stvar, dijete prije ili kasnije donosi potpuno predvidljiv zaključak: imati nešto dragoceno znači izložiti se stalnoj opasnosti.
Vrednost je najslabija tačka koja će sigurno biti pogođena. A ako nemam ništa vredno, onda ću postati praktično neranjiv.
I tada počinje sistematski interni rad amortizacije. Stvari, aktivnosti, odnosi, dostignuća - sve ide u ložište. Ne cenite, nemojte se ponositi, ne smatrajte to važnim, ne pridajte važnost.
Onda neće škoditi ako neko odluči da oduzme ovu vrednost - uostalom, ja sam je već lišio, svojim rukama.
Nisam nemoćan, ne, ja kontrolišem situaciju - čak i na ovaj vrlo neobičan način.
Ovo je bolje od stalnog straha i stalnog rizika.
Vremenom zarasta racionalizacijama, kao brod sa školjkama, poprimajući izgled „objektivnog pogleda na život “:
Onda neće škoditi ako neko odluči da oduzme ovu vrednost - uostalom, ja sam je već lišio, svojim rukama.
Nisam nemoćan, ne, ja kontrolišem situaciju - čak i na ovaj vrlo neobičan način.
Ovo je bolje od stalnog straha i stalnog rizika.
Vremenom zarasta racionalizacijama, kao brod sa školjkama, poprimajući izgled „objektivnog pogleda na život “:
- Koja su moja dostignuća, sitnice, gluposti - šta je sa drugima...
- i kakav je značaj ovih mojih aktivnosti, potpuna glupost - meni treba ovako... ne znam šta...
- Pa šta vredi u tim odnosima, nisu idealni, a generalno ljudi su opasna stvorenja, nezna se šta će izbaciti, bolje se kloniti njih.
Glavna razlika od narcisoidne fiksacije na obožavanog, besprekornog ja ovde je u tome što takvi ljudi pate zbog svog načina života. Oni shvataju – negde duboko u duši – da neke važne stvari nedostaju u životu.
Bliski i prijateljski odnosi. Mogućnosti da se mirno opustite nakon napornog rada. Sposobnost da budete ponosni na ono što možete učiniti dobro.
Ali obično nemaju takve reči u svom rečniku. Odnosno, postoji, ali... ne za mene.
I najčešće niko ne zna za njihovu patnju. Jer pričajte o njima samo tamo gde postoji uverenje da nećete biti izbačeni zauzvrat.
Od godinu dana ili više samo radite na poverenju i bezbednosti, da.
Autorka Elena Lukjanova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/obestsenivanie-kak-ot-etogo-izbavitsya
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Bliski i prijateljski odnosi. Mogućnosti da se mirno opustite nakon napornog rada. Sposobnost da budete ponosni na ono što možete učiniti dobro.
Ali obično nemaju takve reči u svom rečniku. Odnosno, postoji, ali... ne za mene.
I najčešće niko ne zna za njihovu patnju. Jer pričajte o njima samo tamo gde postoji uverenje da nećete biti izbačeni zauzvrat.
Od godinu dana ili više samo radite na poverenju i bezbednosti, da.
Autorka Elena Lukjanova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/obestsenivanie-kak-ot-etogo-izbavitsya
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
