Distanca ponekad ublažava nedostatke i uzdiže vrline

I vama će se tokom života često dešavati da priđete, a zatim da se udaljite od voljenih. To je sasvim normalna stvar, međuljudski odnosi su nestabilni i često fluktuirajući: ono što vam je danas blizu, sutra bi moglo biti daleko iz jednostavnih radnih razloga. Ali kako se menja vaša percepcija ovih ljudi? U međuvremenu, ako se distanca produži, naše pamćenje teži da ukloni fizičke aspekte: posle nekoliko meseci možda se više ne sećate mirisa, a posle nekoliko godina glasa.

​Ali osim normalnog zaborava zbog lošeg pamćenja, postoje i drugi aspekti koji se menjaju u zavisnosti od udaljenosti na kojoj ste od ove osobe. Konkretno, snage i slabosti se često doživljavaju drugačije. To je situacija koju možete lako uočiti sagledavajući vaše ljubavne odnose: tokom suživota nedostaci su preuzeli maha, prikrivajući sve ostalo. Ali kada ste se odselili počeli ste da se sećate koje su to vrline koje su vam se toliko dopale kod te osobe, ostavljajući po strani nedostatke.

Na kraju krajeva, normalno je, kada osoba postane deo vaše rutine, i vi to počnete da uzimate zdravo za gotovo, kao da ste zaslužni za sve veličanstvene osobine koje poseduju i zato počinjete da uviđate i pridajete težinu samo nedostacima. Dok kada je ova osoba daleko od vas i van vaše rutine, biti u kontaktu sa njim je gotovo izvanredno iskustvo: iz tog razloga, nedostaci će verovatno postati samo mali detalji usred mora nezamenljivog pozitivnog kvalitete.

Naravno, može se desiti i paradoksalan efekat: u daljini biste mogli pripisati pozitivne osobine koje ova osoba nema. Takođe u ovom slučaju objašnjenje je prilično jednostavno, nedostaje vam ta osoba i stoga ste skloni da je idealizujete. Nema ništa loše u tome, ali je svakako zanimljiv efekat. Više nego bilo šta drugo jer postavlja pitanje: kakva je ta osoba zaista?

Nije nimalo lako odgovoriti, u stvarnosti nikada nećemo znati kakvi su ljudi oko nas, možemo se osloniti samo na percepciju koju imamo o njima. Dokaz je da često imamo toksične i štetne odnose sa ljudima koje, iako nam očigledno ne odgovaraju, cenimo pozitivno. Zaista, prijatelji su često najbolji procenjivači naših odnosa: gledajući ih spolja i ne učestvujući u njima, oni će moći da budu racionalniji od nas.

Da li je vrijedno odmora?

Pitanje je koje se nameće sasvim očigledno nakon čitanja prvog pasusa, ako su bliskost i rutina iskrivili percepciju onih koji su ispred mene, da li vredi napraviti pauzu za razmišljanje? Možda da, možda vam pauza može pomoći da ponovo otkrijete pozitivne strane koje su predugo bile neprimećene. Kada odnos krene loše, teško je vratiti prvobitnu ravnotežu, ali nakon perioda nevezanosti, stari sukobi se automatski smiruju i moguće je sve preispitati.

U stvarnosti nikada neće biti određenog i definitivnog odgovora, situacije su previše promenljive. Jedina stvar je jasna da ako pojedinca uzimate zdravo za gotovo u okviru svoje rutine, na kraju ga nećete u potpunosti ceniti. Pronalaženje trenutaka za sebe u vezi je od suštinskog značaja da biste izbegli stres na percepciju koju imate o drugom. Slično tome, nakon perioda odsustva, pokušajte da se setite i koji su bili nedostaci koji su vas gurnuli na ovu udaljenost, inače ćete ući u beskrajnu petlju.

Prevod teksta: https://aprilamente.info/la-distanza-a-volte-attenua-i-difetti-ed-esalta-le-virtu/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​